Dučić, Jovan - PESME
S ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde Kô da rosa pada u srebrnoj tmini. U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže.
PESMA MRAKA Sve vojske noći jezde, Zastave mraka vihore; Vetar je razneo zvezde I zadnje lišće sa gore. Ponoćni crni petli Već su se triput čuli;
Teodosije - ŽITIJA
pomoć u bitkama, tako da su mnogi od vojnika govorili: — Videsmo svetog Simeona i svetog Savu pred nama u puku kako jezde na konjima, i to jednoga u smernosti inočkog odejanja, a drugog ukrašena u svetle svetiteljske odežde.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ti m̓ uvede pogled prvi u zračnijem prostorima, u kojim se zv̓jezde tiće i šetaju horovima... Milutinović je u svakom slučaju otvorio mu volju za pisanje.
Radičević, Branko - PESME
Zora zori, ni sam ne znam koja, Al' je krasna, pa bila ma koja, Gorom jezde dva konjika mlada, Jedno Gojko, a drugo je Rada.
“ Kod Rajka su obojica bili, Častili se, rujno vince pili, Uzjahali mamene konjice, Hvatili se zelene gorice. Jezde gorom oni obadvoje — Al' je nešto čudan Radivoje, Vas se nešto junak promenio, U misao neku zaronio, Baš u neku
Veselo im oko i oruže — Kud su nagli, ljubazivi druže? Eto jezde i zbore o Gojku — Da l' će sa njim po Cvetu devojku, Spremili se, pa od puste želje Pohitali njemu na veselje?
Sve lepše sad čuveni zvuča glas I krećati se započeše zvezde U dvogubo i delja njiov kras; Od sviju dve ja vidi kako jezde, I kako stižu, mile točke, vas, U vami vidi kako s' one gnjezde...
Kod Rajka su obojica bili, Častili se, rujno vince pili, Uzjahali te konjice mlade, Vratili se domu svom nazade. Jezde gorom oni obadvoje, Al' je nešto čudan Radivoje, Čudna neka vatila ga sjeta — A kraj njega veseo Mileta.
“ Momci poju, konji se slegoše, Pa za sobom polje otiskoše; S obe strane gore i brdine, Oni jezde putem po sredine. Gora njima žuborom se divi, Tice poju: „Da ste nama živi!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U njenoj sjeni oporo se rađa čudesna sprava, čarobna lađa. Na njoj će ljudi jednom da jezde visoko gore gdje trepte zvijezde i kud se dječak, po poslu svom, penjȏ po stablu prosenom.
“ Prilazi baka krevetu tajno i gleda lice zlaćano, sjajno, u plavoj kosi zvjezdani prah. „Kuda li noge njegove jezde! Visine voli, nebo i zvijezde, kako ga nije u noći strah? Moram ga tući, tu druge nije!
Ostaću valjda živ.“ Sanjaju polja pod zlatnom lunom, dok Ćosa ide sa torbom punom, veselo noge jezde. Putuje mlinar bez brige, straha, kite ga velom srebrna praha nemirne krupne zvijezde.
U ljutoj buri lađica-čigra na grivi vala pomamno igra, lagana lomna ljuska. Oblaci jezde, strahota sama, barčicu malu zahvati tama, za gromom ori grom.
Tu ćeš da nađeš kovača starog, suseda moga, Marka. Kasno je veče, bura se sprema, oblaci nebom jezde, a kovač grmi čekićem teškim, iskiva zlatne zvezde.
Zahučaše godine nemirne, jezde mračni hati bez biljega, Vrbas grabi konje i junake, odnese mi druga najboljega. Talasima, niz polje zeleno, izgubi se
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
na sunašce zvala: “Ajde, brate, na sunašce jarko, Da se jarka sunca nagrejemo I lepote krasne nagledamo, Kako jezde kićeni svatovi! Blago dvoru, u koji će doći! Čij li će i dvori dočekati? Čija l’ majka darom darivati?
To mi je staro nejako; Što su mi osam đevera, To su mi vjetri po gori; Što su mi osam jetrva, To su mi zv’jezde po nebu; Što mi je jedna za’vica, To mi je majka u majke; Teško si mene bez tebe! Kad nije tebe kod mene!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. A na hram dižite crnu sfingu naroda mog. Nek se sve zvezde što jezde osvrnu za smeh čudovišta tog. Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir.
Vetri će mesto mene kličući da jezde. U vrtlogu kamenja i neba pašće, krikom, u zavejane, mlade jele, i posuće im krila, dahom našim, što će se slediti u
Nego je to plah, isprekidan dah, kojim bi nekud dalje, sa ovog sveta. U Slobodu, kud, nad nama, grane jezde. U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde! Uzeše nam čast, ali svetli slast, nebesna, kao ponos, na našem licu!
U noći za čim tugujete, što kujete u zvezde, što mole crkve svete, i hoće vojske, što jezde. Jer čast veziva ruke, i ponos rađa jauke, i srce tera preko mora u šumu, gde se glođe kora.
to više i nismo mi, život, a ni zvezde nego neka čudovišta, polipi, delfini, što se tumbaju preko nas i plove, i jezde, i urliču: „Prah, pepeo, smrt je to.“ A viču i rusko „ničevo“ – i špansko „nada“.
Pandurović, Sima - PESME
Ove kobne, lepe noći Trepte zvezde U samoći, A glasnici smrti jezde. Svaki od njih noćas staće, Prstom lednim Zakucaće Na vratima tužnim jednim.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
ZVEZDE Sa ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde K'o da rosa pada u srebrnoj tmini. U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Uhu mome slovesa su ono tvojih usta Bez šta b' meni zemlja bila sva gluha i pusta; Što su nebu jasne zv'jezde, njivi zlatni klasi, To besjede sluhu mome ljupki tvoji glasi.
Ta prije će nam sunce, mesec, zvezde I crna zemlja naopako poći, Atomi stvora čto u večnost jezde U prah i pep’o pretvorit se moći, I furije, kad strašnom slutnjom drežde, K’o gracije za sreću sveta doći, Neg’ što
Ilić, Vojislav J. - PESME
I u jedno isto doba Sa dvorišta oba jezde, I jurnuše, kao zvezde, Na poljanu konja oba. Nad sedlom se moma naže, Ruku diže i bič puče; I Ljubecki glavu saže, A
Petrović, Rastko - PESME
ruke ožive preobraženjem u zvezde, I probijaju se kroz zemlju u pravcu dalekih mora; Izmeđ vulkana i neba ruke umrlog jezde.
Dragane divne svoje čini Istkaše čežnjom po planini; Kroz granje zvezda sjaj se lije Po putu jezde žar-delije. Gde kopne ponoć rujnog granja Šapuću daljnih reč dragana, S rukom na srpu koje bije, Nad konjma snijuć san
Šantić, Aleksa - PESME
Tako ona, vita, lomka, Obvi ruke obadvije Oko pasa smjela momka Što mu čelo samur krije. Ne pitaj ih kuda jezde, To ne smije niko znati, Do li ponoć i zvijezde I pun mjesec što ih prati! Ne stoj na put!...
I kako ja jezdim, i misli Jezde mi preda mnom; One me veselo vode U moje drage dom. Sa svećom izlaze sluge, Pas laje zao i prek.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Naporedo jezde dobre konje, naporedo nose koplja bojna, jedan drugom belo lice ljubi — od milošte do dva pobratima; pake Marko na Šarcu
će ti pusto ostanuti; što l’ se vedro nebo prolomilo, i što mjesec pao na Ružicu, to će tebe Ivo poginuti; što su zv’jezde kraju pribjegnule, to će ostat mloge udovice; što j’ Danica krvava ižljegla, to ćeš stara ostat kukavica; što l’ ti
od stakla tepsiju, zagrabiše vode iz Dunava, na Nebojšu kulu iznesoše, navrh kule vrgoše tepsiju, u tepsiju zv’jezde povataše, da gledaju nebeske prilike, što će njima biti do pošljetka.
na utoku Tundže u Maricu jezan — poziv mujezinov sa munare da se muslimani mole bogu jezditi — jahati: Naporedo jezde dobre konje jezer — jezero Jezera — polje u Crnoj Gori blizu Durmitora (zove se tako, jer na njemu ima preko četrdeset