Obradović, Dositej - BASNE
naroda zloslove, klevetajući i posmejavajući im se misle da njima vrede, ni|ti znadu bedaci da ćedu pre svoje jedovite jezike istreti i u ništa obratiti nego će nauci nauditi.
Ali kad je već ova reč kako u sve jezike tako i u naš uvedena, ja je ne isterah da sam storuki Vriareos, nego bih samo ovo rad da ko hoće slovesno da mudruje i
Niti su apostoli nikad do veka ni pomislili da k svojemu poklonjeniju narode i jezike privedu, nego k bogopoznanstvu, k bogosluženiju i k dobrodjetelji.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i šalom, — dotle često onaj šesti i prekobrojni, koji obično nije ni predstavljen domaćima, skida kobasice, suve jezike, švargle i drugo jestivo iz odžaka, a u tome mu ide na ruku omirski smeh ukućana, izazvan šalama i dosetkama svuda
Afrika
jezik ovih plemena uopšte ne raspolaže prisvojnim genitivom; sam pojam toliko im je stran da čak, i kad nauče naše jezike, izražavaju ga i dalje na isti opisan način: „Ovo je za mene, ovo je za tebe; hoćeš li čašu što je za tebe, ili onu što
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
zadovoljni i uhranjeni dripci u tvidu, sa brzim kolima, zlatnim satovima na dlakavim rukama: govorili su vešto strane jezike, baš kao šef recepcije u hotelu »Evropa«; bacali su tek zapaljene cigarete dok smo mi moljakali jedan drugoga: Ostavi da
Matavulj, Simo - USKOK
— zapita Mirko. — Eto, Janko, kada te bog poslao i kad si toliko učevan i znaš jezike, pa da zapišeš i naše dobitke, da se u svijetu znaju!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
na knjigu, i to je više no išta učinilo da ovaj inače osrednji roman steče glas i bude prevođen na sve važnije evropske jezike. Na ruski ga je dala prevesti carica Katarina odmah, još 1768.
Mudrolюbacъ indiйski (Mleci, 1809), prevod čuvenog etičkog dela lorda Česterfilda koje je prevođeno na sve žive jezike.
Prevođena je gotovo na sve slovenske jezike, u nekim književnostima po dva puta (na ruski 1887: bugarski 1891; češki [1895] i 1897; slovenački 1907); prevedena je,
Samo jedna pesma, pesma o Hasanaginici, prevedena je na strane jezike trideset puta, od čega trinaest puta samo na francuski. Oko 1830. godine srpska narodna poezija uživa evropski glas.
On je znao strane jezike, bavio se filozofijom i bio upoznat sa velikim uzorima klasičnih i zapadnih književnosti. Kao vrlo mlad čovek prevodio
pisaca njegova vremena on čini utisak evropskog pisca, i zato je više no ijedan od srpskih pisaca prevođen na strane jezike. OPŠTI POGLED. — Prve pripovetke Laze K.
3najući jezike, on je mnogo čitao, i to najbolje pisce, i uspeo da bude jedan od najobrazovanijih srpskih pisaca. Razuman čovek, on je
Dvadeset godina, najbolji deo svoga života, proveo je u unutrašnjosti, u teškim materijalnim prilikama, sam naučio jezike, sam ušao u filozofiju i sociologiju, razvio se samo svojim snagama.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ali je Vuk imao svog Mentora. Svestrano obrazovani Slovenac Kopitar, posebno zagrejan za slovenske jezike i folklor, čim je pročitao prve prave srpske narodne pesme u Vukovom izdanju, odmah se dosetio da u takvom narodu mora
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: Doktor? doktor, kao vi? Ej Isajlo, čuješ li? ISAJLO: Ajd’ ne luduj, kad ne znaš ni strane jezike. DOKTOR: O ti otobljene pameti!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
U redu, možda znaju strane jezike i te fazone, ali upravo to može i da bude kobno! Njegov šef govori neprestano „You are“ i „I am“, i ni reči više ni
Kuk, onaj što ima predstavništvo u Beogradu — „Vagon Li Kuk“ sa namanikiranim vešticama koje odlično parlaju sve jezike, osim svog sopstvenog. U stvari, u frigosu otkrijemo pola limuna, jednu šargarepu i poveću kožu od bivše slanine.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pošto, međutim, nema udžbenika, a mnogi studenti ne znaju strane jezike, Popović je bio došao na ideju da diktira prevod iz Goeschena.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
privrednih knjiga, nabavljaju i udžbenici za grčki i latinski jezik, te se seljaci posle poljskog rada mogu učeći klasične jezike oblagorođavati. Svaka čitaonica ima Omira, Tacita, Paterkula i vazda drugih lepih dela iz klasične literature.
Dijalekti zajedničkog jezika u staroj postojbini razvijaju se u zasebne jezike 5. Dijalekti našeg jezika III Direktorov akt 1. Poreklo i istorija akta 2.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dimitrije doznavši to, da konjma pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže da svaki svojim petlovima povade jezike, da ne bi pevanjem objavili Trojanu zoru. To njega omete, te se odocni, ali ipak pobegne, no sunce uhvati.
(Rosa) 417 — Ko kroz zatvoren prozor uđe u sobu? (Svetlost) 418 — Ko sve jezike na svetu zna? (Odjek) 419 — Ko uveče ima poslednju reč? (Odjek) 420 — Od čega nema senke?
(Čine pokrete rukama kao kad se okopava kukuruz). MUŠKI: Nije tako, već ovako, ovako! (Isplaze svi jezike te njima miču). ŽENSKE: Ovako se biber žanje, ovako, ovako! (Čine pokrete rukama kao kad se žnje pšenica).
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad izađu na sud, sud reče: ko ima svedočanstvo, onoga je devojka. Kad onaj iznese glave a ovaj jezike, opet sud ne zna, kome će da veruje, jer onaj kaže da nije glave odmah posekao nego potrčao s devojkom k ocu, a kad
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
No, ništa ne marim, u dobrom sam mestu; svuda Greci, najpače imući, ljube muse i strane jezike, samo valja dati im se poznati. Pitam domaćina, arhimandrita Jerusalimca, kakove se škole i učitelji u mestu na[h]ode.
Milostivi blagi bože, mišljah u sebi, teško li su ti ljudi sagrešili bili kad si im tolike i tako različne jezike dao! To ti je njima nji[h]ov toronj doneo i pre vremena na nebo penjanje, kao da im je malo zemlje bilo da po njojzi [h]ode.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ „Na dve si stolice. Neće ti preki sud suditi, pa izazivaš.“ Lomila se pomrčina. Andra je video bele i osušene jezike, znao je da ne veruju u ono što govore, samo ne znaju kako drukčije da ga uvrede; bojao se Aćima jer se njihao nad njim
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Jovan joj mahne rukom u znak pozdrava pa se umeša među decu što izlaze iz škole, i među studente Instituta za strane jezike i žurno, vrlo žurno, dođe do Kalemegdana.
njegov otac, Pavle Nešić, kožarski trgovac, a do srži se prepao kad mu je sin izjavio da bi na stranu da izučava jezike. Praktičan i imućan, Pavle Nešić je poslao sina na trgovačku akademiju, u Beč.
Bez napora je tumačio znakove kojih je svet tame bio prepun i počeo je da razumeva jezike vazduha i tla. One koji su susretali dugokosog pevača sa ožiljkom na obrazu, iznenađivala je sigurnost sa kojom se
Popa, Vasko - KORA
na obudovljeni nameštaj pod sobom Pažljivo navuče Navlaku žutu KAKTUS Bode Rumeni oblak dlana I kiša laže Bode užarene jezike Mazgi i sunca I nebo noževima ljubi Senku svoju ne udaje I vetar lepotom daljina vara Bode podatna bedra Iskusnih noći
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
tako do večera kad osvoji ladovina, i zjape prozori kao otvorena ogromna usta, ili promaja leprša zavese kao isplažene jezike.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Autor knjige koju sam pročitao veoma je slavan pisac, svjetskoga glasa. Knjiga mu je prevedena na sve jezike svijeta. Očekuje se da će ga zapasti Nobelova nagrada. I priznajem, knjiga me u izvjesnom smislu zainteresirala.
kad su postojale dvije vremešne, po pravilu neudate sestre, od kojih je jedna podučavala klavir a druga strane jezike. Drugarstvo s Ivanom bila mi je prva dublja i prisnija veza sa srodnim čovjekom.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bilharc se veoma obradovao kada sam mu saopštio da sam odlučio da uložim sve snage da dobro savladam klasične jezike, kako bih stupio na Kolumbija koledž.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Tebi ne fali, nego njemu. DARA: Njemu? ŽIVKA: Pa dabome... nema škole, ne zna jezike, ne može da pravi karijeru i onako nekako ne pristaje... DARA: Meni je dobar, a vama se i ne mora dopadati.
Jer,eto, šta si ti svršio – ništa. Niti imaš škole, niti znaš jezike; triput si dosad otpuštan iz službe. Zar nije? ČEDA: Dozvolite...
Petrović, Rastko - AFRIKA
jezik ovih plemena uopšte ne raspolaže prisvojnim genitivom; sam pojam toliko im je stran da čak, i kad nauče naše jezike, izražavaju ga i dalje na isti opisan način: „Ovo je za mene, ovo je za tebe; hoćeš li čašu što je za tebe, ili onu što
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Avram Branković je sa osećanjem pravoga ponosa pisao godine 1827: „Niko tako čisto i otrešno strane jezike naučiti ne može kao Srbljin.“ Samo jedan jezik ti pisci nisu znali: svoj rođeni.
je kako su se humanisti, na jednom kritičnom kulturnom prelomu, odrekli uglednog latinskog i prihvatili nacionalne jezike, svaki svoj. Nagonom stvaralaca (a bilo je i drugih uzroka), osetili su nesmisao ovakvih paralelizama.
No cenu mu poznaj i oči otvori, O druže, jer ruže je tvoje to cvet: Sve jezike uči, al’ svojim govori, To želi i veli sav pametni svet.
) saobštava, i koliko je nuždno da se junak nađe koi bi ju prosto i razgovetno tako sastavio, da je i prevoda u druge jezike dostojna; ja mislim da bi se tog posla naš Stojačković poželjenim uspehom poduvatiti mogao. NEMARNOM ČOVEKU (str. 215).
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Na osnovu njenih prevoda nastaju prevodi na druge jezike. Da spomenemo samo neke među najranijim, na engleski (Džon Bauring), na francuski (E.
Bojar), na švedski (Finac Johan Runeberg), na ruski (Puškin). Pesme se inače prevode na sve slovenske jezike. Čuvena mistifikacija srpskih narodnih pesama P.
kao odbegli monah putuje najvećma po zemljama pravoslavnog jugoistoka, upoznajući tako sve narodne i sve kulturne jezike tog prostora.
na univerzitetima u Nemačkoj, boravi u Parizu i Londonu, brzo i lako savlađuje oba klasična i sve glavne evropske jezike i prevodi s njih.
Srpske narodne pesme prevode se na mnoge jezike, o njima pišu najistaknutiji pisci, među ostalima i Gete, njih oponašaju na raznim jezicima.
Spev je preveden na glavne evropske jezike, na neke i više puta. Romantizam i procvat lirike Sredinom 40-ih godina Vukova borba za književnost na narodnom jeziku
Ćipiko, Ivo - Pauci
Najposlije, primorsko vino razveza jezike, a nakon pečene janjetine pije se bolje. Kod šampanjca fra Ante diže se da nazdravi svečaru.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
kako Jevreji, krakteristično, imaju vrlo jake vilice a slabe zube, što je, između ostalog, razlog da sve jezike govore s nekom tipičnom jevrejštinom, iako su svoj jezik napustili i zaboravili.
Emigracija znači razne jezike i običaje; intrige, spekulacije; lepe žene, zagonetne prošlosti; nagla bogaćenja ili osiromašenja, brojno opadanje,
Inteligentan, inteligentno fluidan, Morfidis je bio čovek koji zna jezike — i srpski je govorio tečno — zna politiku, zna mogućnosti i apsurde u politici, trgovini i privatnom životu, ume
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ovako sam primio na sebe spoljne poslove, s obzirom na to što sam bio „dete iz bolje kuće“ i vrlo sam rđavo učio strane jezike, što je takođe jedna od kvalifikacija naše diplomatije.
Kad smo na taj način skrhali jezike, osetili smo se čisto osposobljeni da uđemo i u samo izučavanje istorije, koja inače spada u najzanimljivije od svih
mrtvih jezika, to ste izvesno i sami primetili, žive u dubokome uverenju da su deca data u školu isključivo zato da te jezike nauče.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
EPIKE Naše epske pesme, otkako ih je Vuk na svet izdao, bile su predmet širokog interesovanja: prevođene su na razne jezike, tumačene su od predstavnika raznih škola i teorija kako u inostranstvu tako i kod nas.
2 Pre Vuka prevedena je na strane jezike samo pesma o Hasanaginici: na talijanski u Fortisovoj knjizi, ubrzo zatim (1775) na nemački (Vertes), a nekoliko godina
Posle Vuka naše pesme su prevođene na mnoge strane jezike, a naročito na nemački, francuski i engleski. Velikom ugledu koji su naše pesme stekle među Nemcima, pa i inače,
Meredit, E. Mijatović, Siton-Vatson i dr. Naša narodna poezija prevođena je i na mnoge druge jezike: na talijanski, ruski, poljski, češki, mađarski, švedski i dr.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
pređe u moru vrejuštomu jeziki iz oblaka gorućom kamenom krupom potopila, tako i sade proli gnjev sina tvoga i tvoj na jezike koji te ne poznaju ni počituju!
midske zemlje odagna ih tamo naseljati im se oko reke Gozanije, a samarinsku zemlju svu naseli s drugima ljudma; razlike jezike sabra živiti tamo.
Braću rođenu rastalja po sebi, gradove mete, sela rasela, narode svađa, jezike na kavge i bojeve uzjaruje, careve podiže i nemiri zemlju, razmirje čini drug na druga, zlom vrlaiše, manastire
I ona je sama ta velika zvezda što je zasijala od Jakova, te sve jezike na poklonjenje Hristu nebesnome caru privela je. Od svega nebesnoga odzgor sjanja ona je bez izma da ha!
ŽIVI Hristos je taj kamen živi po skazivanju apostola Petra, sa železnom palicom pase i ka lonce gruha neverne jezike, a verne s prećnjom nakazuje.