Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
je vazda zjapila rupa, nespokojstvo me nikada nije napuštalo, stajalo je ono tu u meni kao golema glibava močvara na julskoj žezi. Gledam oko sebe druge ljude zaokupljene sitnim poslovima. Osećam da su zadovoljni i sobom i svojom sudbinom.
A istrčavao sam po svakom vremenu, po kiši i vejavici, mrazu i julskoj mesečini. Najveće je čudo da mi se nikada nije desilo da zbog toga dobijem i najmanji nazeb.