Obradović, Dositej - BASNE
” Jedva on to izreče, kad svi viknu: „Juriš!“, pa poteku. Žabe oko jezera čujući topotanje, uplaše se, pak ti bržebolje stanu strmoglav skakati u jezero.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
dok pred veče neki kaluđer iz Kaonskog Monastira, Makarije, i Petar Moler sa 20 momaka iz šume prospu puške, poviču: „Juriš, juriš, braćo, vi odozgo; pobegoše Turci!” Tako se Turci poplaše, pobegnu Šapcu.
veče neki kaluđer iz Kaonskog Monastira, Makarije, i Petar Moler sa 20 momaka iz šume prospu puške, poviču: „Juriš, juriš, braćo, vi odozgo; pobegoše Turci!” Tako se Turci poplaše, pobegnu Šapcu.
namislimo da jurišimo na Šabac; a budući da se mnoga so u Šapcu zastala, pozovemo koji će se upisati samovoljno na juriš, i osim pljačke sva so da bude samovoljnicima naknada, i napisasmo 200.
Moj otac, ugledavši svoga vrsnoga buljubašu Nikolicu mrtva pokraj sebe, ražljuti se, i da ga osveti poviče: „Plotun, i juriš junaci!” Vojnici, kao što su u frajkoru egzercirali i znadu šta je plotun, obale mnoge puške.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ajde da i to čudo bude — reče Nikola ni sam ne znajući šta će. — O, napasti noćas!... Uze verige za kraj, pa juriš oko kuće. Stade zveka veriga, a Nikola tutnji što igda može i ukće.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Jesam, harambašo. — Sad... svaki na svoje mesto i... tajac!... Hajduci se ponameštaše. — Pazite!... Kad viknem: „Juriš”! — svi noževe iza pasa, pa jurnite pa drum!... — Dobro, harambašo! Nasta mrtva tišina.
Nasta zabuna. Turci jurnuše napred... Jedna... druga... treća... pukoše... začu se harambašin glas: — Juriš! Stanko okorami šaru, dokopa oba pištolja iza pasa pa jypny na put... Jedan Turčin minu mimo njega.
Tu, na Ravnju, zadržaćemo Turke dok nam Moler ne priteče u pomoć s Podrincima. Tada ćemo učiniti jedan juriš. Moler će udariti s boka... Alal im majci ako se održe!... Lako je tekla reč sa usta Čupićevih.
Umuknuše usta koja su veselila držinu... — Pogibe Zavrzan! — viknu Stanko Zeki. — Juriš tamo! I upade u najgušće redove. Otuda se vrati s prebijenim nožem... Ali družina sve manja.
Evo nam oružja!... I u trenutku svaki držaše po jednu cepanicu u rukama... I složno učiniše još jedan juriš. Još jednom prsnuše mozgovi, pa se sve utiša... I Turci provališe Ravnje...
Dučić, Jovan - PESME
Pašće paučina na mačeve grube, A skromno će ralo opet da zasvetli; I kao što juriš sad oglase trube, Uranke će mirne da javljaju petli.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dok se drugi deru, kad se konji ravnaju, pred juriš, i urliču komandu „obnaži sablji“, ovaj Isakovič, u takvoj prilici, imao je običaj da samo izjaše pred svoja dva reda
Oni su, i kod Praga, polazeći na juriš, još vikali: Serbi! Vivat za grofa Valisa! Vivat! Austrija je te godine bila uspela da im skine crvene gunjeve, koje su
Tako je to u šizmatičkim crkvama često! Ali, crkva to prašta. Ne valja crkve i nebesna kraljevstva osvajati kano na juriš. Propelo je najverniji lik Gospodina našeg Isukrsta. Treba da se na njega ugledamo!
35, dok, uz kikot truba, kraj njih, polazi prvi švadron, na juriš, prema jednoj vetrenjači, oko koje se skuplja, kao sa neba, prajska konjica. Kod mesta zovomaja Corndorf.
To je, za njega, bila životinja, čiju je divljinu voleo, čiji je juriš voleo, čiji je ponosit korak voleo. Čiju je drhćuću grivu voleo, kao neku žensku kiku.
preponu, koju su nazivali „grob,“ a koji je bio još viši zid, u vodenom jarku, tako, da je čoveku iznad temena stizao. Juriš kobile bio je sad takav, da ne bi bio mogao, i da je hteo, da je obuzda. Čulo se samo kako kriknu: „Lisa!
On bi molio da mu se dozvoli da demonstrira juriš sirmijskih husara, koji su sad rosijska akvizicija. Kostjurin onda viknu Ševiča: da preda kapetanu konjicu!
To je bila njegova mladost. To je bila njegova sablja. To je bio njegov juriš, za vreme poslednjeg turskog i prajskag rata. To je bila rosijska konjica.
Bio je odjahao, i, sa sabljom u ruci, vodio, na juriš, bulumentu grenadira, koju je bio, u toku bitke, to jest manevra, uz svoju ahtirsku košicu, uzeo pod svoju komandu.
A tada će izjahati pred svoje vojnike i spremati ih da pređu u trab, galop, pa juriš i smrt, i pobedu. Zato se rodio.
Opisan je juriš koji je vodio mlad kornet, junački. Pao je sa konja mrtav pred vetrenjačom. Zvao se – kaže dokument – Marko Ziminski.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Ožalošćen: ČIČA TRIŠO, a pomaže mu: KRČMAR VINKO. ŠESTA GLAVA Miš mi se penje uz leđa — Juriš zečeva —Koraci nepoznatog — Dižem se u vazduh (PREPISANO IZ TOŠINA DNEVNIKA) „Izgleda da je moj čiča Trišo strašno
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pošto nisu uspeli da osvoje na juriš grad, oni ga zaobiđoše i dođoše pod Štrasburg, baš kad je tamo došao i francuski kralj.
pse, ispade na sredinu ulice, sa golom sabljom u ruci, trčeći od vojnika do vojnika, koji pođoše, čim ga poznadoše, na juriš.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tražiš prijatelje na čije ćeš rame spustiti svoju ruku, žene koje ćeš dodirivati otkrivajući najskrivenije tajne kože; juriš za stvarima koje ćeš dotaći dok još budu nove, nevine i neoskvrnjene, ali čim ih dodirneš i čim ih dobiješ, čim ih
Matavulj, Simo - USKOK
Tek što se zajedno uputismo na treći juriš, a ozdo se krenu s jedne strane vladika sa svom našom vojskom, s druge strane Vjazemski sa svojom.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
na dokolici, lagano i pažljivo, kao umetnik koji traži savršenstvo, zato što je u većini slučajeva morao da radi na juriš, preko kolena, da često još nesasušen rukopis šalje u štampariju, — zato u njegovu delu ima i toliko nemara, praznina,
Radičević, Branko - PESME
55 ĐAČKI RASTANAK 70 PUT 101 NATPISI 145 II 147 GOJKO 150 HAJDUKOV GROB 198 PESME OBJAVLjENE IZVAN ZBIRKI 219 JURIŠ, SRBE!
kam jedan zapao i Milun, Ukraj njega Fatima djevojka, Ona gleda dolje niz stijene, Vidi Turke e konje sjahuju, I na juriš spremaju se živo, I evo ih, već se opremiše, Već se kreću, već se približuju, Međ prvijem stari Mustaf-aga, Fata
Tako drugi — tako treći juriš — Kod četvrtog bješe muke više, Ali i sad Srbi odolješe, I krvavo Turke sakrhaše. Juriš peti — jao kakav ti je!
Tako drugi — tako treći juriš — Kod četvrtog bješe muke više, Ali i sad Srbi odolješe, I krvavo Turke sakrhaše. Juriš peti — jao kakav ti je!
1849, feb. PESME OBJAVLjENE IZVAN ZBIRKI JURIŠ, SRBE! Konja, Srbe, pa uzjaši, Lati pušku te potpraši, A potrgni sablju golu: Diže zlotvor glavu olu, — Juriš,
Konja, Srbe, pa uzjaši, Lati pušku te potpraši, A potrgni sablju golu: Diže zlotvor glavu olu, — Juriš, Srbe, juriš, more, Na Madžare, na zlotvore!
Konja, Srbe, pa uzjaši, Lati pušku te potpraši, A potrgni sablju golu: Diže zlotvor glavu olu, — Juriš, Srbe, juriš, more, Na Madžare, na zlotvore!
Pruži ruku, pruž' Hrvatu, Pruži, Srbe, svome bratu, Pa ajd' juriš te napreda, Što se složnoj braći ne da? — Juriš, Srbe, seci lomi, Pa Madžaru rog salomi!
Pruži ruku, pruž' Hrvatu, Pruži, Srbe, svome bratu, Pa ajd' juriš te napreda, Što se složnoj braći ne da? — Juriš, Srbe, seci lomi, Pa Madžaru rog salomi!
I pre ga je Srbin bio, Pa ga svagda i izbio, Na grudi mu klete klekô, Na čelu mu duvan sekô. — Juriš, Srbe, kô nekada, Juriš, juriš na nj i sada! Što nam pašče na put staje, Što li na nas reži, laje?
— Juriš, Srbe, kô nekada, Juriš, juriš na nj i sada! Što nam pašče na put staje, Što li na nas reži, laje? Juriš, brate, seci, tuci — Besna
— Juriš, Srbe, kô nekada, Juriš, juriš na nj i sada! Što nam pašče na put staje, Što li na nas reži, laje? Juriš, brate, seci, tuci — Besna paščad, isti
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa dvije uši, pa juriš na njeg učini, no on potegne nož i udari je i glavu joj odsiječe, pa uši obadvije odsiječe i k sebi ih u džep ostavi,
Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti: aždaha sa dvije glave, pa juriš, da ih sva tri proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka aždahu i odsiječe joj glave obadvije; potom odsiječe uši i
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
S moje pak strane pomoć neće izostati. Jesi li čula za neki sto dukata? SOFIJA: Kazivao nam je pisar. JEVREM: Sad juriš na redut! Bal i ništa drugo! SOFIJA: Ali... JEVREM: Pst! Subaltern ne sme reći „ali“.
MAKSIM: Kakav alarm? JEVREM: Opkolili ljudi kuću, kao da će na juriš da je uzmu. MAKSIM (gledi kroz prozor). Koji je to vrag, ta ja nisam nikome dužan.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Patuljak Palčić tiho se krade, družinu vodi, igraju žmurke, a čim je kiša, odmah se znade, učine juriš — pod pečurke.
Strašno je dalje pričati o tom . . . iskoči nosorog! Oklopnik pravi, na njemu ploče, pa kad li juriš tenkovski poče: taj ti je krčme rušio, taj ti je burad bušio, taj ti je čaše sušio i ljutu krdžu pušio . . .
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Oficiri ih pozivaju i onda naređuju da stave nož na pušku. Izgleda kao da će sad na juriš, onako umorni i prašnjavi. Iz jedne bočne ulice žurno iziđe mitraljeski vod, i vojnici kažu da je neprijatelj tu ispred
Pocepani i prašnjavi, potamneli od sunca, gledaju mali pešaci u svoje oficire, očekujući naređenje za juriš. i mnogi će od njih izginuti sada odmah, eto tu ispred sela. Ali svaki zamišlja...
Sa zebnjom pomišljamo šta će biti ako sada krenu na juriš, i strepimo za naše pešake, koji još ne vide pokret neprijatelja. I najednom se austrijski rovovi zaplaviše.
I najednom se austrijski rovovi zaplaviše. Iskočiše izvan rova. — Javljaj: brza paljba! Kreću na juriš! Prema onoj čistini ugledaše ih naši pešaci čim se pojaviše i otpoče ubistvena brza vatra.
gde su neprijateljski vojnici našli prirodni zaklon, i gde puške sada prašte samo iz straha da ne bi neko krenuo na juriš. Ali neprijateljska artiljerija kao da je pomahnitala.
Kao da očekujemo smrtnu presudu... Ali dužnost... otadžbina... a komandant veli: — Javljaj: kreću na juriš... Mi trenutno zaboravismo na sebe.
— Moj vod je prikriven i stupa u dejstvo samo ako krenu na juriš. Mislim, onda, kako su skromne želje i prohtevi ovih ljudi.
Padali su naši, ali i njihovi redovi su bili sve ređi... Nekako pred mrak narediše juriš i mi potrčasmo. Ali jedan mitraljez nas potkači sa strane i jedva se dočepasmo ove vrzine, gde se vojnici prilepiše kao
— Prekini paljbu! — viknu potporučnik Radojko, bojeći se da vojnici bez naređenja ne izvrše juriš. Onda se okrete meni: — Druže, vikni još jedan ovakav urnebes za moj račun! Želja mu je ispunjena.
I ja slagah. Izvestih komandira, da se u ne prijateljskim rovovima opaža neko komešanje, sigurno će sada na juriš. Preklinjao sam ga da otvori vatru.
a onaj i dalje viče: popravnik četrdeset osam... Dakle, šrapnelom, vrši se juriš, brže, brže... Razorna tresnu iza zaklona, jedan se povede i pade. Onaj opet viče: popravnik, popravnik...
Tada začusmo pred nama brzu pešačku paljbu. Rekoh komandiru da to sigurno pešaci vrše juriš. Jezivo odjekuju pucnji u mračnoj noći. Kretosmo dalje bez predaha.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
puka i, izgleda, i neki bataljon dvadeset i devete, na položaju Monte Tomba („Breg groba“) tukli su se i išli su na juriš i posle potpisane kapitulacije. Vele, smatrali su da nije lepo predati se. Stideli su se careve kapitulacije.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Tako je to u životu, gospodo vatrogasci: U većini, ljudi su vrlo nezahvalni prasci. Kad juriš u požar, onda si poput lava, A kad ga ugasiš, ugasi ti se i slava!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sad opet nastade kratka počivka, te se još jednom obrediše rakijom. Ali zaludu bješe serdar odvrnuo juriš sa Cuce. Medik, paprika ljuta, ustrijemi se prvo da mu se sveti. „Danu, pričaj još što o Crmničanima, čoče!
Momčad se prene, pa berijakajući ka na juriš ospe plotun u nevidjelicu. Često kuršum ne prozuja kroz prazninu u zalud no zapne za noćno zvijere; vujo, ako ima još
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
on se jako prepane, kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa dvije uši, pa juriš na njeg učini, no on potegne nož i udari je i glavu joj odsiječe, pa uši obadvije odsiječe i k sebi ih u džep ostavi,
Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti! aždaha sa dvije glave, pa juriš, da ih sva tri proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka aždahu i odsiječe joj glave obadvije; potom odsiječe uši i
U tom eto ti ale sa devet glava, on je dočeka i odseče joj jednu glavu, a ala juriš na njega, a on joj odseče i drugu, i tako svih devet.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
šta vidje? Bukovičke golje i raskalašni Kotarani!... Tad se povrati srčanost vojvodi, te viknuv: „Juriš na rkaćine!“ pogna konja u sav trk, a svi ostali za njim... A rkaći „pleći daše, i bježati staše!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Narednici neodlučnoj vojsci ponavljaju komandu. ...I vi ste jadna vojska i jadne starešine! Gde vam je trubač da juriš zasvira? Gaće su vam pune od ove gomile jada pod osušenim i rasporenim brestom.
a mi smo bili vojska, nismo bili Prerovci, oficir, iako je imao bradu, nije bio galamdžija Aćim Katić, pa truba ciknu juriš, mi kao zverovi poskakasmo...
Našoj žgoljavoj Srbiji pijavice nisu trebale. Knjaz reče da treba, a mi juriš na nizame i Čerkeze, pa posle i na Bugare.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ta nije l' grešno, nije li grozno Krv dece vaše gledamo mi! A gde je pomoć, il' suza bratska, Il': „Juriš, rode, za brata svog?“... U veljoj bedi, smrti, i krvi, Danas vas same ostavlja Bog! ...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nikijas je sav drhtao od umora. „Kuda juriš, sinovče, kao izbezumljen? Vijam te čak od Propileja, i jedva te stigoh“. „O, striče Nikijo, koliko iznenađenje i
Posle kratke pripreme, otpoče juriš na varoš, sa suva i sa mora. Čim se kopnena vojska približi gradskim zidinama, stavi Arhimedes svoje mašine u dejstvo,
Posle svih ovih nedaća svoje vojske, Marcelus odluči da obustavi svaki napad ili juriš na grad i da ga glađu prisili na predaju. Opsada Sirakuze trajala je pune dve godine.
Mnogi mu ne htedoše verovati, ali u to stigoše onamo i paževi Falkenbergovi i javiše da su carske trupe na juriš osvojile šančeve nove varoši.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa sutradan, na maršu, puše i džakaju vojnici: — Bre, braćo, da ne bi Resule mi juče izvršismo juriš na naše komore. I svi se slatko smeju. — Ko to kaže? — interesuje se komandir čete pa se ljuti: — Slepci!
bojni poredak, on je s glavnom trupom prethodnice, koju prati dok se zadatak rešava, pa posle čeka u ladovini dok se juriš svrši, kad preduzima osiguranje kante, koju opkorači da je ne bi oborili borci, i naplaćuje unapred od onih u kojima
— Je l' ona? — Ona... Brzo zažmurim, namrštim se, kao spavam u najvećem jeku; ali mi se telo treslo kao pred juriš. — Junački, Stevane, ne boj se!
Osvojio sam je na juriš pa sam bez muke postao verenikom devojke koja nije bila naročita lepotica, ali je bila sasvim po mom ukusu, devojka
I kad se već nisam mogao prikupiti sav za jednu jedinu ženu kako sam sanjao, ja se ustremih da ia juriš rušim sreću drugih.
iz patrole skrenu pažnju na obližnji ćuvik, koji ne besmo izvideli, i pokazujući rukom reče: — Onde su juče izvršili juriš na jedno naše odeljenje.
i ponovnim, maločašnjim, ledenim i strašnim maršem smrti, sa noževima koji sijaju, jurimo napred i preduzimamo juriš još nezapamćen, nigde zabeležen od visokih komandanata i vojskovođa, nikad, zamišljen u najživljoj mašti vojničkoj.
— Kako ništa? — Ništa, ete. Ka’ da sam na Plevnu juriš’o. — E mora biti voda ne valja, drugo ne može. — Voda, nevoda, gazda-Iko, tek nije trgovački. — Kako nije trgovački?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa dvije uši, pa juriš na njega učini, no on potegne nož i udari je i glavu joj odsiječe, pa uši obadvije odsiječe i k sebi ih u džep ostavi,
Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti! Aždaha sa dvije glave, pa juriš da ih sva tri proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka aždahu i odsiječe joj glave obadvije; potom odsiječe uši i
Petković, Vladislav Dis - PESME
Od igre karteča zaklon nam najbolji Bio je u pušci i u bajonetu, U jurišu kobnom i božijoj volji. I u onom času kada juriš nasta, Glas jedan uzviknu: 'Milun se ne diže!
Kroz moju dušu prošli su pukovi, Epolete, sablje i šinjeli sivi, Oganj i juriš; i još novi, novi, Junaci mrtvi i junaci živi.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Mnoge zanimljive priče ispričane su o jurnjavi na Zapad u doba zlatne groznice, kada je otkriveno zlato u tom delu SAD. Juriš na eksperimente sa H-zracima bio je slične prirode, a i mene je groznica ozbiljno zahvatila.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jer Vuk Isakovič, čak i u času kad predvodi juriš preko Rajne, ne pomišlja ništa i ne traži ništa nego da pogledom obuhvati šume u daljini i zvezdano nebo nad sobom.
Tako je Vukov sluga Arkadije prikazan kao pust i svojeglav vojnik, koji je pred sam juriš preko Rajne ludo poginuo u pijanom stanju.
Krakov, Stanislav - KRILA
Dim se lagano razilazi i vatra slabi. Juriš je odbijen. I tako se tri puta ponavljalo do zore. — Poginuću, poginuću...
— Bugari... odsečeni smo... Panika zacari. A četvrti juriš sa fronta otpoče. Greben za trenutak bi osvojen. Niza strane povaljaše se sumanute bujice begunaca.
Rovovi se drže. Potom je i puk izveštavao da je na ”Čepu” krvavo odbijen neprijateljski juriš. Izveštaj je još govorio kako na bodljikavoj žici vise mnoga ukočena tela, i kako je zemlja pred žicom pokrivena
Fijuk i udar sve češći. Ide se napred, ali to još nije juriš, još se misli, još mozak radi, i zato ga svaki jauk razdire kao kandžom.
Prolomiše se odjednom komande kroz mrak i pucanj, zaljuljaše se strojevi, pođe se na juriš. Preskakali se uzani rovovi, noge su upadale u meku zemlju, stiskale se puške, nije se slušao više fijuk ni jauk,
Drva u noći kraj puta su kao mračna čudovišta. Ranjeni ađutant misli o jurišu. Da li je to baš pravi juriš bio? Nije video neprijatelja, ni klanja.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Ako se Turci neprestano budu primicali, oni će se naskoro pomešati s našima i preći u juriš s bajonetima, a da li će naša mlada vojska izdržati ove napore?!
Naš se šanac zaori gromovitim ura a mene ovo ypa čisto kao da probudi iz nekog teškog sna. »Ura«... prvi je juriš srećno odbijen. Ovo je bilo u tri časa po podne.
drž' se Ture!...« Prvi je juriš odbijen, ali je turska vojska opijena slavom i pobedama. Ta ona je baš jutros zauzela naš Prugovac i tolike pozicije,
Kad se otpoče ovaj drugi juriš, ja uzmem jednu zališnu pušku i činio sam moju dužnost za vreme celoga drugog juriša. Pucati, zabaviti se kakvim
se kakvim poslom koji privezuje svu pažnju — to je najbolji lek za ljude koji, što no reč, prvi put zagrizaju vatru. Juriš je bio užasan i očajan. S levog i desnog krila Turci su sipali u šanac unakrsnu vatru.
To je trebalo da bude za vreme ovoga drugog turskog juriša, i da je ovaj pobočni juriš izvršen — katastrofa bi bila neizbežna.
No to su opazili naši s Rujevice, u najkritičnijem trenutku, kad smo mi jedva odbijali juriš s fronta. Kad su se Turci u rovu već spremali da grunu, naša teška baterija s Rujevice posla jednu granatu u streljački
Što granate nisu raščupale, prsne i pobegne. Utom i juriš s fronta bude odbijen plotunima i kartečem, kao i prvi. Tako je srećno odbijen i ovaj drugi, kombinirani juriš.
Utom i juriš s fronta bude odbijen plotunima i kartečem, kao i prvi. Tako je srećno odbijen i ovaj drugi, kombinirani juriš. Sad ostavim bedem i okrenem se da vidim gde je đeneral. On još seđaše s dr.
!... U ćutanju prođe još neko vreme. Borba je jednako trajala. Turci su pripremali treći juriš; đeneral ustade i poče hodati. Skoči i Vladan, beše mu pala na um »velika« i »spasonosna« misao.
Posle našega odlaska iz šanca, Turci su učinili još tri glavna juriša. Poslednji juriš izvršili su Arnauti, i dogonili su se do pod sami šanac.
Kirilov posla dvojicu da dovedu ostrag i ostatak Koletove čete i da prikupe sve raštrkane ljude po šumi pa da učinimo juriš. Oni odoše, mi ostadosmo u strašnoj borbi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali jedna naša baterija ispred koje smo stajali, iskida nam nerve. Trupkamo u mestu. Nestrpljivi smo. Neka nam narede juriš, ili neka nas već jednom sklanjaju sa ovoga mesta.
Jedan opsova nešto. „Otkočite puške!“ naređivao je podnarednik. Ja sam izvukao revolver, kao da ćemo sada na juriš. Pri vrhu poče vetar da duva. „Evo smo!“ — šapnu neko. I stroj kao po komandi polete.
Izuzev ako Bugari krenu na juriš. Zato ćemo morati i nas dvojica da osmatramo. Preostale bombe prikupićemo i daćemo ih desetarima.
— Čovek je mamuran posle pića. Nego umoran. Premoren. I taman da zaspim... — A ono juriš!... — Još nešto gore... Osetio sam smrad. Ali gadan. Onom do mene „prioćalo se“. Trpeo, grešnik, dok sam bio budan.
Sutra ćemo napadati. Prvo će tući artiljerija. Kada se bude dao znak za juriš, mi treba u nekoliko skokova da upadnemo u njihove rovove.
Kada sam otvorio oči i pogledao rov, prva mi je bila misao: „O, danas je juriš“, i tada se setih one zmije. Neki neprijatan osećaj je prostrujao kroz moju dušu... Nebo je bilo titravo plavo.
— zapita Radojčić. — Sedamnaesti septembar po starom, ili trideseti po novom... — Toga dana je dakle izvršen juriš i osvojen Kajmakčalan. — Toga dana... — E, da čujemo sad Svetislava.
Za mnom! — Još nije vreme! — Nazad, nazad! — Trubač, sviraj juriš! — viknu neko. „Treća četa za mnom... Ura! Ura!“ — Ura! Ura! Ura! — grmnu složno i četnici poleteše.
A kamenje je letelo kao iz nekog vulkana. Tako je to trajalo sve do jedanaest i trideset. Dat je znak za juriš. Iz naših rovova prolomi se snažno i gromoglasno: „Ura!“ Sećam se dobro...
— na licu Predragovom javi se grimasa i on je nervozno kretao prstima. — Strah i strepnja obuzimaju nas do pred sam juriš. A kad se već ustane...
Neka hladna struja pređe preko nas i lice nam se orosi. Kroz maglu dopre piskavi zvuk trube, kao znak za juriš. Potrčasmo kroz maglu, nošeni zanosom ko će prvi da zakorači u svoju zemlju.
Razgovara naš komandant sa nekim. — Dohvatio sam slušalicu. „Potrebno je apsolutno da odmah krenete na juriš.“ „Nemogućno je. Moji su izviđači utvrdili da se pred nama nalaze dva reda žica.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Jedan kapetan do Đuraška pada ranjen.) KAP. ĐURAŠKO: Zar pade? Osvetiću te, — juriš, Crnogorci! Na stranu s puškom — s noževi! Pa srce traži svoga dušmana!
Na stranu s puškom — s noževi! Pa srce traži svoga dušmana! (Katunović sa Katunjanima ostavlja busiju i vičući: „Juriš braćo!“ odlazi. Stanojlo s golom sabljom izlazi.) STANOJLO (udarajući na Đuraška): Tu si, nevero!
ti, ni oni, nijedan od vas Neopojani neće naći grob — Opojaću vas sve — čućete Pušaka naših strašne treskove... Juriš! (Svi vičući: „Juriš!“ povlače se sa razbojišta. Puške i bojna vika ućute. Katunović ostaje sâm.
Juriš! (Svi vičući: „Juriš!“ povlače se sa razbojišta. Puške i bojna vika ućute. Katunović ostaje sâm.) PETA POJAVA Katunović, naslonjen na
Jakšić, Đura - PESME
Da ste me vid’li — to da ste samo! Al’ onde, znajte, ne beše rob! Ubojne sablje kad potrzamo: Pobeda! Juriš! Il’, bolje, grob!
Ta nije l’ grešno, nije li grozno: Krv dece vaše gledamo mi!... A gde je pomoć il’ suza bratska? Il’ „Juriš, rode, za brata svog!“?... U veljoj bedi, smrti i krvi, Danas vas same ostavlja bog!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zar se, zaboga, na ovom kršu može upotrebiti konjica? Zar može u galopu ispasti kroz kapiju i načiniti juriš na razbojnike? Zar po ovoj uskoj strmoj stazi? Ta sirova vojničina! Ne mari on za našu sudbinu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jednoga dana Azok naredi vojinstvu svome, Da sekirama oštrim svu šumu seku i lome. Zatim sagradi lestve, da juriš preduzme glavni, I dade veliku žrtvu u suton, tihi i tavni.
Unutra, kod glavnih vrata, konjica stojaše ćutom, A gore Miđanin varvar sa nožem i praćkom ljutom. I juriš otpoče zorom. Spolja strašne se bore, Da snažnim rukama svojim prikače lestvice gore.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Napred! juriš! kolji! pali! Izrod koji krvce žali! Za slobodu se zlotvori Srb junak se rado bori. Ljuti zmaji i lavovi U rukama sa
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gos-Toša se podmladio i razdragao, dobar i blag je i inače bio, i prosto je na juriš zadobio svoju poćerku. Gospa Nola, počela je to uostalom već ranije, postade mati.
— Sedi, tako ti Boga! juriš k'o za neko zlo! — ljutnu se te večeri gos-Toša. — To mi je odmor — odgovorila je iskreno gospa Nola.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
brigu ljude izveštavati, pripovedajući kako je neki mladić miromrsce i miroljupce oružijem napao, na tri stotine juriš učinio, pedeset potukao, i sad u tamnici leži i tako dalje, od kuće do kuće idući, stigne najposle i do čestitoga age,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
U dva maha su Nemci isterivali artiljerijom naše pešake iz rovova, i dva puta su naši na juriš osvajali svoje rovove. Ceo dan su prolazili ranjenici, pa me baš pita narednik Stojić: „Da li ostade još ko od naših?
A šta ću ja da radim sa mojim volovima?“ Baš tada javiše pešaci da se Bugari spremaju za juriš. Dohvatim slušalicu da pozovem bateriju... Nema veze... Sa mnom je bio podnarednik Žika.
Preko telefona javljali su da Bugari vrše juriš sa ogromnim snagama... Komandant pešačkog puka sa Požarske Kose tražio je u pomoć hitno jednu brdsku bateriju.
Paljba treba da biva postepeno sve žešća, do momenta kada pešadija krene na juriš. Komandant mi naredi da odmah odem do naše treće baterije, koja je bila u rezervi i da je u toku noći izvedem na
„Sa ovima je svršeno!“ — pomislih. Iz jednog, nama najbližeg rova, pešaci se digoše. Momenat kada se oni odlučuju na juriš ili povlačenje. Ali neprijatelj je već doleteo na grudobrane i otpočeo krvavo međusobno klanje.
Drugi, pod komandom svojih oficira, ustremili su se na naše pešake i sa isukanim sabljama pokušali juriš. Ali pešaci ih skoliše sa svih strana sipajući na njih ubistvenu vatru. Sad su se konjanici našli opkoljeni skoro odasvud.
Petrović, Rastko - PESME
Pod kišom kuršuma, pukovničku naredniku odnese zapovest: Napred, na juriš! Jedini se kraj pukovnika nađe on; Sam od jedne granate bi zakopan.
Svi držahu da je mrtav i počast daše, A on malo ugruvan kući stiže već drugi dan: Napred, na juriš! Bitka dobijena. Bio jednom heroj i sam; Doboši objaviše njegovu pobedu: Pam, pam! Pam, pam!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tad učini juriš u katane sa svojijeh tri stotine druga: odsjekoše tri stotine glava, pa odoše drumom za svatovi. Kad stigoše cara i
Ako voliš carstvu zemaljskome, sedlaj konje, priteži kolane! Vitezovi, sablje pripasujte, pa u Turke juriš učinite: sva će turska izginuti vojska!
Nema onog strašnoga junaka na šarenu konju velikome“. A Arapi juriš učiniše, ode caru šeset hiljad' vojske. Opet care Marku knjigu piše: „Hodi brže, moj posinko Marko!
Nema onog dobroga junaka na šarenu konju velikome“. A Arapi juriš učiniše, ode caru sto hiljada vojske. Onda care Marku knjigu piše: „Brže da si, moj posinko Marko!
Potegoše sablje okovane, jedan drugom juriš učiniše: manu sabljom Kraljeviću Marko, deli-Musa buzdovan podbaci, prebi mu je u tri polovine, pak poteže svoju sablju
moja desna krila, krila moja, s vama ću letiti, da ručamo, da se napijemo, da na gradu vrata otvorimo, da na Turke juriš učinimo, pa što nama bog i sreća dade!
Onda skoči vojvoda Prijezda, te na gradu otvori kapiju, pa na Turke juriš učiniše, te se biše i sekoše s Turci, dok pogibe šezdeset vojvoda, nji šezdeset, iljada Turaka.
jedan na drugoga, pa se dobri doitiše konja, bojna koplja zemlji položiše, za britke se sablja prevatiše, međ' Madžare juriš učiniše, pognaše se po polju Beljacu. Da je kome stati pogledati šta vojvode od Madžara rade!
ćera tri tovara blaga, pa kad viđe trideset hajduka, a on viknu na svoje delije, te uvriško sablje povadiše, u hajduke juriš učiniše, ne daše im puške isturiti, no trideset glava osjekoše, Radivoja živa uvatiše, vezaše mu ruke naopako, vezana
Mili bože, na svemu ti vala! Kad u Turke juriš učiniše, razdvojiše Turke u buljuke, pa nagoni jedan na drugoga: što propušća deli-Radivoje, dočekuje mladi
Sve Novaka društvo poslušalo, i u svate juriš učinili: kum Boroje pogubio kuma, a starojko pogubi starojka, Radivoje pogubi đevera, i on uze lijepu đevojku, odvede
“ Na Ivana juriš učinio, gleda kopljem u srce junaka; kleče dorat u zelenu travu, Ivu koplje visoko nadmaši, — ne može mu kalpak
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— O-op, juriš u hajduke! Ubrzo se drumom pokaza i Lazar Mačak. Po onome kako je išao, vid jelo se zaista da je zaslužio svoj nadimak
Odlučeno je da skrovište naših dječaka bude opkoljeno sa svih strana i da se na dati znak preduzme istovremen juriš iz svih pravaca kako bi što više zbunili i što lakše pohvatali male bjegunce.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A na moru što im biše s Tatari opravne čunice za juriš gradski, kad biše blizu nedomak gradu pramo vlaherijske crkve, hrama presvete vladičice naše Bogorodice, duhnu jaki