Jakšić, Đura - PROZA
Tu, na njenom kamenu, seđaše učitelj, nešto mnogo razmišljajući o svome učeniku... — Zaljubljen je — mišljaše uča, — ali je i divna ta Sremčeva
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kupinom se hrani, na kamenu spava, maslačak mu je svetac, neven kralj. Dok ga zasenjuje slovo, što se beli u leptiru, dok ga zaglušuje slovo
Dučić, Jovan - PESME
Tu lije Nioba Mramorne i hladne suze večnog bola. Tu silno i bolno pod ujedom guje Rve se Laokon. Na kamenu krutom Sedi skrušen Edip... Mir je da se čuje Gde prolazi tiho minut za minutom.
I unuci idu kud su išli dedi, Na kamenu istom oštrili su mače; I strašnu legiju, i od gneva jače, Vodi sjaj daleke carske propovedi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
molitvama kad mi je bilo dvanaest godina ili po onom pogledu kome nedostaje ceo svet; ili po ona dva crva u kamenu sa dna mora, ili po Šekspiru; ili... tek ja njega poznajem!... Ali nije, zaboga, ne poznajem ga!
Afrika
Igraju bez ritma, klateći se, pište u svirale, sedaju, čuče, i nude se dolom. Žrtvovanje kokoši na kamenu. Nova igra i nova pijenja. Nemoguće crtati ih, jer to, kažu, nosi nesreću; nemoguće fotografisati ih, jer je pomrčina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tada je u kasarni nastala takva dreka, da se nije čuo glas zvona. Više od tri stotine ljudi ležalo je, na kamenu dvorišta, jedan preko drugoga, žvakalo, gutalo, još vruć, hleb, i zalivalo ga vinom.
Izgledalo je kao da te ljude ne može da sneveseli ništa. U jednom uglu kasarne, zavijen u svoj crven gunj, sedeo je na kamenu dvorišta mladić, kose smeđe kao slama, svirajući uz diple, koje je čuvao u nedrima.
Novi drum, koji je bio počeo da se zida, u kamenu, silazio je, odatle, u ravan, sa vidika budimskoga, a pored njega, Isakovič ugleda neku uzbrdicu, zaraslu u duboku
Ta kuća, kao i tolike druge u Rabu, bila je preostala iz turskih vremena, a ličila je na neki golubarnik, u kamenu. Bila je na tri ćoška, kao uzidana u neku kulu. Bila je utvrđena u svakom svom uglu, velikim, belim kamenom.
Trifun se u Kijevu bio promenio, i u licu. To lice je sad bilo tvrdo, kao srebro za medalju, izrađenu u kamenu opalu. Nije više ličio na omatorelog konja, ni ovna, nego na neku zver, grabljivu, nosat – sa očima, ne više u pepelištu
je tada morao biti lepo i prijatno mesto, sa svojim drvenim crkvama, utvrđenjima, barakama, i Komandom, zidanom u kamenu. „Velika selendra“, pisao je Đurđe, „u kojoj knjazi i knjaginje stanujedu.“ U centru, Mirgorod je bio kao u nekom parku.
kao da su u Versaju, a u toj rondeli, bila je neka vrsta suvog bunara, u formi baroknog, vodenog sata, klepsidra, u kamenu. To je bio spomenik, star sto godina, koji je ovekovečio – trebao da ovekoveči – trenutak, kad su Rusi dobili Ukrajinu.
bilo je čuđenje da Petar, car, i njegovi potomci, mogu, tako, da dovedu, koga hoće, iz dalekih zemalja, da njihove snove u kamenu ostvari.
Teodosije - ŽITIJA
i videvši ga umorna i kako se promenio u mladom licu, mišljahu da je to zbog njegovoga bosonogog mnogog putovanja po kamenu, što mu je škodilo, jer nije bio navikao.
velikoj smernosti njegovoj s tolike visine Boga radi, a posmatrahu i hudost vlasene rize i bose noge njegove po oštrom kamenu, i veoma se divljahu. Padnuvši na zemlju moljahu od obojice blagoslov, obećavajući da više neće činiti razbojništva.
A lice moje neće ti se javiti, jer ne može čovek, videvši lice moje, živ biti“. Na tome kamenu i do sada se poznaje položenje moćne desnice Gospodnje.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Govorili su da idu da se mole studeničkim svecima da spasu Srbiju. Na putu su našli jednu devojku koja je sedela na kamenu i pitajući ih kuda idu, odgovorila im: „Idite u manastir, jer ste se na to rešili, ali tamo nećete naći svece: svi su
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je ja Seme ti i sok i
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Hoćeš li ili nećeš? Hteo je. - Ostavi tamo, a onda produžite! - pokazao je kamenu ogradu Isaijine kuće, očigledno računajući na još jedan šamar ako priđe odviše blizu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Svakako nije slučajno što je u Homolju običaj da zadoiljka dete podoji tri puta desnom sisom na nepokretnom, stolovanom kamenu. Magijski smisao ovog obreda je da se dete učini stamenim, otpornim, odnosno da se održi u životu.
¹¹³ U Popovcu, čim se dete rodi, poviju ga na kamenu, a onda ga polože među grebene, da bi mu očuvali život. Iz istog razloga roditelji na Kosovu svoju decu po rođenju
drže, kada dobiju dete, daju ga onoj ženi „kojoj je čeljad nenačeta“ da zadoji novorođenče na stolovanom (nepokretnom) kamenu, pa veruju da će i dete biti otporno i čvrsto kao kamen.
Tešić takođe piše da ako dete neće da progovori, onda ga „hrane kolačem koji je zamešen čeketalom na vodeničnom kamenu i ispečen u vodenici“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mrziš – monogram na tom kamenu, a on ga je imao! Ogrćeš se zimskim kaputom sa lažnim pelcom, koji je, ne tako davno, bio najelegantniji u tvojoj
stvoreno za ovaj nepristupačni predeo pun tajnih prolaza i podzemnih voda što šikljaju i kuljaju iz trave i pukotina u kamenu. Čovek, žena i njihov bledunjavi dečak teško dišu i još teže savlađuju uspone.
Radičević, Branko - PESME
I ugleda i razvedri lice, Pa zaklikta: „Za mnom, družinice!“ Milun mače, drusto za njim krenu, Pohitaše stazom po kamenu.
Tad je uze mrtvu po srijedi, Pa se vuče po tvrdom kamenu, Kano soko kad pokrha krila, Dovuče se do nakraj bezdana, Pa sa Fatom u njega se sruši.
99. I nad sobom kako zglenu Neke puste vel'ke dvore, I kako ga po kamenu Nagna nešto njima gore, Kako uđe već unutra, Da se stani tu do jutra. 100.
E svak srcu odoleo, Beli danak pregoreo, Misli samo na zamenu, Pa se vije po kamenu. Vije, vije, puškom bije, Ej zlotvore, kako ti je? Jala, brate, udri, tuci! Poznaju se gorski vuci.
Ustaj, pirni, ne počasi časa — Pa Turčinu ni traga, ni glasa! Crna Goro, kami na kamenu! Kami, kami krvavome dinu, Da posuknu niz klanac i stenu!
(5) O misli cvetak vesô na razvitku Štono teži, teži na svetlinu, Bistra vodo u kamenu povitku, Što veselo traži pukotinu, Misli moje, beli dan u svitku, Vi sanovi pušteni u daljinu, — Vi slatki bjaste
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
! E, da vidiš da nije! Evo ti je, gladnice seljačka, najedi se! Ciganin svom snagom tresnu granatom o kamenu ploču pred seljakovim pragom ...
Kostić, Laza - PESME
PROMETEJ Na kamenu visokom prikovan, u okovu se ponosi titan, porugljivim se baca pogledom na Olimpos, na dušmana mu dom.
otkucaja gore pucaju, a čovek beži neda'nimice u gudure, u mračne stanice; al' ne dršće Prometej, ne dršće titan na kamenu, na stancu prikovan, već okovima bije o stenje, o stenju pršti sužno prstenje, a iz grla se ori grdan smej, ta dosta
se more zapljušti te burnim valom gnjeva studena zapljuskuje titanu kolena; — al' ne dršće Prometej, ne dršće titan, na kamenu, na stancu prikovan! Iz grla mu se opet ori smej, i opet dršće silni bože Zej!
U titaninu more misli vri, uzavreli mu osećaji svi, al' vezan je Prometej, vezan je titan, na kamenu, na stancu prikovan, te ne mož' sila misli vrelije stenovito da čelo prelije, da razaspe po zemlji blagoslov, a u nebo
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: — Ko me ovđe donese?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Čokešina čohom vije i varniči večerima iznad vode Žeravije. TRONOŠA U kamenu krilo ptice, krnje Slovo, reljef ruke i vreteno bez preslice.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
svoj U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora mračnih, I uz pesme anđeoske,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Uzvodno, kažem kao da smo prave ribe, rano je još za odmor u moru, idemo bistrom kamenu pod okrilje duge, ramenima da podupremo tužne nam bregove.
Ili je naša poseta upućivala crkve u nebesa: mi smo na uvo šaptali kamenu da na zemlji nema više šta da čini. U prolazu smo odapinjali lukove na čijoj struni su strele bile zvonici, tornjevi.
Il ume da traje van čoveka Slovo u kamenu, pesku, izvesnost o svemu, bez nadanja u pesmu. Zar se neko spasao vatrom spasao vatrom shodnom zar se neko spasao
2. Nismo ni videli gle kad je od dlana postala pest šaka se vodilja stegla u nešto čvrsto udarno u kamenu vest i ljudsku ljutinu vršak plođenja i njegov bes čovek se množi takva je godina zagledan u reku vidi šta ribe
se uzvisuje klica samu sebe gazi ko se klijanja drži taj se uskrsuje i traje takvo je izvešće i znanje što se u kamenu crta i vijuga vidi taj zapis uvijen prodenut penje se ka vrhu moždine i zbija u redak crtež mozga čiji se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali ne odstupaju. Pobauljke ili u skokovima pritrčavaju nekome kamenu, grumenu zemlje ili drvetu, odakle pucaju. A mitraljez kao da je pobesneo...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Na poslednjem kamenu stade i pogleda pred sobom tupo, nesvesno, kao što gleda bolesnik u vrućici. Duvaše oštar, vlažan vetar, i ona podiže
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kad đevojka k majci dođe, Već za zmaja i ne haje. Zmaje čeka đevojčicu, Čeka danas, čeka sjutra; Puče zmaje na kamenu Čekajući đevojčicu. — 33.
Ako l’ mu majka ne dade, Duša joj raja ne vid’la!“ 111. Tekla Sava na kamenu sama, Na njoj Mara platno bijelila. Majka Maru kroz tri gore zvala, Mara joj se kroz devet odziva.
“ 137. Platno b’jeli Lelija djevojka Na kamenu sprama Sarajeva; Puče kamen nadvoje, natroje, I utonu Lelija djevojka.
“ 177. Ja posadi vitu jelu, Vitu jelu na kamenu, Pa ostavih lepu Lenu Da mi čuva vitu jelu, A ne prođe ni godinu Meni Lenka poručuje: “Hodi meni, moje drago,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sedeći na kamenu, kao dva grdna gavrana, nad krovovima, oni su mi, polako, priznavali da i oni misle o ljubavi kao ja, i da i oni misle
ljuljala zvona; opkoljene zidovima, koji su tanki i visoki, kao da stoje posle jednog požara; sa prozorima, u izrezanom kamenu, toliko da liče na široke i duge zavese od čipaka, rastvarale su se i stapale jednako, u mraku, kao ogromne senke.
tankim drškama, podupiru velike krune krovova, i liče na ogromne, mračne rascvetane lale; zidovi, što cvetaju visoko u kamenu, tankom kao bilje; prozori tamni u nedoglednim visinama, koji se crvene kao krv – sve me to previja, krha.
Pod mojim hotelskim prozorima teče Neretva i ja je slušam i noću. Šum vode, koja protiče po kamenu, u mesečini, najlepši je šum na svetu.
Tek Ti kad ideš, pođe bol, u hodu tvome, probuđenom kamenu, tajanstveni šum peska što tone, nečujan, na dno voda drhćućih.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Velike zmije uvijale se oko drveća ili se sunčale na kamenu i nisu mislile o zlu. Oko cveća su obletali leptiri sa velikim, kao duga sjajnim krilima i zujale pčele bez žaoka.
asket što je mesto kruha Jeo skakavce — što je uništavo Plot mnogostrasnu za život duha, U pustinji je na kamenu spavo. Al i kamen mu beše lože meko...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Svi nam dogovori i razgoVori ne vrede dokle god smo mi u ovom neplodnom kraju. Na ovoj prljuši i kamenu nije moglo rađati ni kad su bile kišne godine, a kamoli na ovakvu sušu kakvu valjda niko nikad nije zapamtio.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad bi pri kraju, povrveše u crkvu oficiri i činovnici... Zveckaju sablje po glatku kamenu, po neke cipele škripe, a po neki se đonovi jako vuku preko kamena, pa se čuje samo čepanje prstiju, šušti I bruji ona
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
breme nosi; nove nužde rađu nove sile, djeistvija naprežu duhove, stjesnenija slamaju gromove; udar nađe iskru u kamenu, bez njega bi u kam očajala.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Stoji kao strašilo. Suvo kao barut. Tih je i blag kao ulje. Tup nož kao babini zubi. Ćuti kao da kamenu besediš. Ćuti kao zavezana vreća. Ćuti kao olovom zaliven. Ćuti kô vuna u vreći. Uzdiše kao siroče na daći.
U goluba tri košulje: Jednu njemu, jedna ženi, Jedna kumu venčanome. 10 Platno žaba bijelila, Na kamenu sedila. Njoj dolazi rak iz vode, Pa je svojim brkom bode; Progovara rače-bače: — Oj, boga ti, žabo-babo, Doš’o sam
2 (da prestane) Prestaj, prestaj, kišice, Majka ti se moljaše, Na kamenu stojaše, Dva deteta dojaše; Jednom ime Ranko, Drugom Prevrtanko: Prevrnu se nebo I postade vedro Kao čisto
na’ranio, gvožđe naoštrio, objesio devetera sjemena o levom ramenu, a desnom rukom ma’nuo, pa mu rodilo po drvetu, po kamenu, po crnoj zemlji — za najviše na’raniti: i carsku, i kraljevsku, — i tičicu u gorici i mravka u zemljici!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: „Ko me ovđe donese?
— čuje negđe da neko zavija i plače, te on po glasu trči, kad li nađe svoju zaručnicu đe se pri- | bila pri jednome kamenu na pola mrtva od velikoga straha i plača; on pritrči k njoj i plačući je prigrli i zaviče: „Ha blago mene, evo mi je!
Kad dođe u goru, ulazi jednu babu đe sjedi na jednom kamenu stancu, i drži u jednoj ruci štap, a u drugoj nekakvu travu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Raičković KAMENA USPAVANKA Sadržaj SAMO JE BUDILA MIR 2 RUKE BOLA 3 OTVORI SVU TIŠINU 4 OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI 5 O VRATI SE 6 BUKET 7 O DAJ MI 8 PESMA I SMRT 9 JEDNO SIGURNO VEČE 10 TUGOVANKA NAD VELIKIM SIVIM
Otvori svu tišinu — nagni san Da otkrivam tajnu noć i dan. OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI Oprosti kamenu što ćuti Oprosti što tajnu sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i teku minuti Kap po
Otvori svu tišinu — nagni san Da otkrivam tajnu noć i dan. OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI Oprosti kamenu što ćuti Oprosti što tajnu sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i teku minuti Kap po kap u prazan krug Što se
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zašto ne plače? Grešni ne mogu da plaču. Bog joj neće uslišiti molitvu. Krstila se ječeći i dugo ljubila kamenu ploču grobuglačanu ženskim usnama, a lice joj je bilo suvo i hladno. ...Neće joj Bog dati poroda. Kako sme da pomisli?
bol u kolenima od klečanja ni utrnule usne od ljubljenja kamena; onda se podvukla pod grobnicu i, s licem pritisnutim na kamenu kocku poda, suvo je jecala jedne te iste reči: „Sina, sina mi, Gospode, daj...“ Sveće su u kapanju dogorevale.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Uzalud je malenim pesnicama udarala u njegovu kamenu ljusku, uzalud molila... Već se i suton spuštao, kad jaje reče: — Vodu u pustari i tako nećeš naći: niko je nije
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
grmljavinom strašnom kidaju; Razumećeš ih srcem strašljivim Šta ti sa smelim glasom govore, Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu Brijane glave teme ćelavo U zanosnome strahu lupati!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zatim donese bistre, hladne vode iz potoka koji je tekao baš na granici njegovog imanja. Posle ručka sedoše obojica ne kamenu klupu u vrtu, odakle se, između platana i kiparisa, videlo plavo more.
knjige prirode i tražio istinu svugde i na svakom mestu: u zracima sunca, u vazduhu, na moru i na kopnu, u mrtvom kamenu i u živim bićima; tražio sam šta to sve drži, kreće i preobražava.
Vajar ga je istesao u kamenu kako u teatralnoj pozi čita i tumači svoj „Diakosmos“. Kada je naš duboko ostareli filozof taj spomenik sagledao,
Jedan rimski mozaik pokazuje nam kako je izgledao taj Arhimedov sto. Imao je tri noge i crnu kamenu ploču. Pored njega nalazio se jedan zemljani ćup, napunjen čistim belim peskom.
Arhimedes je, služeći se jednim malim sitom, posuo kamenu ploču stola ravnomerno tankim slojem tog peska, pa je mogao da na njoj crta i piše.
kakvih 500 naših metara. Palintonon, nazvan kasnije balista, bacao je pod uglom od 45° kamenu ili drvenu đulad 4 stadija daleko. Jednoruki palintonon, nazvan kasnije onager, bacao je kamenje 5 stadija daleko.
pakosne primedbe mirno i bez uzbuđenja, uzeh dleto u ruke i počeh njime da razgolićavam životinjski kostur, sakriven u kamenu. Oni pratiše sa velikim ljubopitstvom taj posao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
koju mi vojnik iznese, okružen plitkim, u raznim pravcima izukrštanim saobraćajnicama, ja sam posmatrao krivudavu, u kamenu usečenu, liniju rova sa njegovim traverzama i nadstrešnicama od.
Dan je onda bio vedar i plavo, mirno nebo gledalo je Drenak sav u oštrom kamenu kad mu je komandir izrazom punim naročitog poverenja rekao: „Svilaru, samo ti ovo možeš izvršiti, niko drugi.
Ali potom nastali su ratovi, nesreće, beda. Marko je poginuo na Mačkovom kamenu septembra četrnaeste; snaha je ubrzo za njim umrla.
U kamenu, u povećem okruglastom okviru, ugledah sliku Svetlane iz onog doba detinjstva kad smo zajedno putovali onoga zimskog jut
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad to ona čuje, otide, pa vuci kamen, te opet devet godina radi ona u kamenu, a nigdje nitko ne umire, već ima staraca i bolesnika koji mole boga dan i noć da umru, ali da: gdje je smrt?
Kad dođe u goru, upazi jednu babu đe sjedi na jednom kamenu stancu i drži u jednoj ruci štap a u drugoj nekakvu travu.
Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: — Ko me ovđe donese?
Petković, Vladislav Dis - PESME
žensko, svake časti vredno, Spomenik ti diže zelenkasto-sivi: I sad ime tvoje, svetlo i ugledno, Da bi bilo lepo, na kamenu živi Sa odborom, kolom tvojih drugarica, S mirisnim buketom večnih gospođica.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Stare kapije okružene kulama sa izvanrednom ornamentikom i zapisima u kamenu; visoki tornjevi srednjovekovnih crkava sa portalima načičkanim divnim likovima svetaca; javne istorijske građevine od
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ona sjedi na kamenu do barila i na redove sipa so. Gologlava je, a sijede duge kose neuredno su joj oivičile staračko lice.
rate, školje i škrape, uvijene u zagasito plavetnilo raznih nijansa, pa kada stiže pored crkvice, uzidane u golu kamenu, što je zakriljuje samac bor i, jednako nad njom žamori svoju pjesmu, kao blagi odjek pučine, čeljad se po običaju krsti,
I sada dolaze pred oči krajevi kuda je prolazio: grdna ostrva i oštri školji što na kamenu ležahu na uskolebanoj pučini, o koje se silom talasi lome, i zadrti pusti rati oko čijih bijelih vlažnih žala pjene se
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
srpskoj književnosti, ali i da „otključamo“ njegove hermetičke pesme kao što su lirski krugovi „Gluhote“ i „Reči u kamenu“. Gotovo da se samo po sebi razume da će neka ranija tumačenja ovih pesama morati sada da izgube na vrednosti.
Kad su, međutim, bliže proučeni njegovi književni postupci u hermetičkim lirskim krugovima kakav je „Reč u kamenu“, ispostavilo se da ne samo da je on bio upravo modernim gradom zaokupljen nego i da je modelovao kao i neki njemu
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Evo dvesta forinata — Više nemam. Kuckao sam po kamenu Celog svoga trudnog veka... Tika-taka, tika-taka — Neka, neka. Uvek pognut, ja ne viđah Kako gore sunce sija.
Miljković, Branko - PESME
pejzaža javnih parkova budim je zbog ove naše planete koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih
Poređane glave u zaboravljenom vremenu Sa uzaludnim mislima i poslednjim rečima Slute svoj lik u mutnome kamenu. Tražim te u vetru ako te još ima Izgovorena reči za svetove pale Tražim početak sjaj i sate stale.
SUNCE Ovo će se neizvesno kretanje završiti suncem. Osećam to pomeranje juga u svome srcu. Majušno podne se ruga u kamenu, varnica što će osvetliti zvezdani sistem moga krvotoka. A dotle sve što bude nek je zbog pesme.
Neki će svemir ponovo da nas stvori. Makar slepog lica i mračnog srca reč pravu izgovori. U kamenu spava malo sunce što će nas osvetliti. Čuješ li zvezdani sistem moga krvotoka!
plodovima ljubav i razum U fabrikama ljudi konzerviraju sunce Koje se javlja na najrazličitije načine u plodu i kamenu podjednako Prvi put slatko drugi put vrelo Sada ima sve što je njeno Na jugu More na severu oblake Na istoku trešnje na
jugu More na severu oblake Na istoku trešnje na zapadu maslinjake I sazvežđa nad Fruškom, zvezdane strofe najlepše U kamenu i na vodi: Grozd je uspomena na njihov raspored Ima svoju budućnost i njenu prošlost Ima svoj put i njegovu
zaboravih, pa me prože plam, Dok na kraju tvog imena bukti baršun Ptice što prelete svet unazad varav Do mirisa ruže u kamenu. Bar šum Naslikane grane da pomeri narav Bilja!
Da umesto mene pati, pesme eto! Ispražnjeno srce još je uvek živo. Za veliko sunce u kamenu sažeto Kristal isturi prozirnost ko sečivo. Kamen je potčinjen govoru i zimi. O reči koje rečeno potkupi!
Slabi su pozvani da postanu vođe. Dozivaj pepeo bez straha jer nema Pepela već samo plamen koji spava U kamenu mutnom što potajno sprema Izlazak sunca iznad mrtvih glava. SLUGA MILUTIN Poslednju svetlost sablasti prate i bilje...
Gde zvezda moja plaha? Niskosti uzalud čeznu pesmu! Čitam na kolenima predeo koji se otvara u biću u kamenu praznom gde je skrita poslednja zvezda čiji sjaj ne vara.
samo laž Al na istinitom mestu je hladno Na istinitom mestu niko ne diže dom Ledena ptica vatre je jedino znanje O kamenu koji žvaće svoj pepeo O pepelu koji ugovara novu nadu O nadi iz koje ona izleće napuštajući je Čudni dijalog između
Ja imam svoju noć, ali u kakvom mutnom kamenu ja sam zamenio svoje srce za tešku varnicu? Zar novim telom osvežiti lomnu krv?
Krakov, Stanislav - KRILA
— Pst... Vojnici se ustavili. Ugledali su na obali golog Grka, koji se neodlučno okretao. — Spira, Spira... Na kamenu sred njegovog zgužvanog odela ležala je puška. Kratak nož je nataknut na cev. Sigurno je bio stražar.
Voda je izbijala uvis mlazevima oko njinih nogu. Kuršumi su jaukali kroz prestravljene vrbe na obali. Po kamenu je ležala pobacana sprema n jedan udavljeni pevac. — Paf, paf, paf... Mija je skakao po reci.
Odjednom zvečanje, tutnjava. Nešto se teško valja njima na susret. Slamom uvijeni točkovi topova potmulo tutnje po kamenu. Omiču se i zveče kopite konja... — Ostavljaju nas same... topovi odilaze...
— U—up... — lupila bi u pusto dno jaruge, i u mahovinom obraslom kamenu urezala svežu belu ranu. Vojnici su krpili raskinute fišeklije, vezivali žicama iskidanu obuću, i slušali tutnjavu
Sećao se gde je još do juče štab bio. Sve su češće zviždala topovska zrna, prelamala grane, i prštala po kamenu. Već izađe na usečeni put, kad ču bliski fijuk, pun pretnje... nešto grmnu, i sruši ga na zemlju.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Igraju bez ritma, klateći se, pište u svirale, sedaju, čuče, i nude se dolom. Žrtvovanje kokoši na kamenu. Nova igra i nova pijenja. Nemoguće crtati ih, jer to, kažu, nosi nesreću; nemoguće fotografisati ih, jer je pomrčina.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Požurio sam. Iza jedne zavojnice ugledah maloga pešaka u šlemu, sa fišeklijama oko pasa, gde sedi na jednom kamenu i svira u sviralu. Pored njega ležale su pune čuturice sa vodom.
Odstojanje ću meriti prema velikom kamenu iza koga je onaj merzer. Čekao sam nekih četvrt sata. Telefonista mi javi da će baterija otpočeti sada.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ah, možeš li, dragi, što zaželiti Što te neće ovde razveseliti? Di ćeš suvim, po kamenu, dragi, hoditi, S društvom tvojim lepe dame pod noć loviti, Bal, muziku, špacir preprovoditi?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A izrezaću rukom neveštom Na nagrđenom tako kamenu Žića ti lažnog nacrt istini... VL. VAVILA: Ako me preživiš! Ta ne vidiš li, da si sušta sen?
To nije. To je pakao — U kome sam se gorko mučio, U kome sam se mrzit učio!... Pa šta me vuče tome kamenu? Šta me priziva tome plamenu? Šta me vezuje?
kučko arbanska!... (Udara na njega.) KATUNOVIĆ: Uklon’ se, Đuro! Nećeš bez groba trunut, Osmane — U kamenu ćeš naših planina Iskopan naći grob... (Katunović, prisloniv pušku na kamen, puca. Arnaut-Osman pada.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nenadno i nesvjesno sav bih zadrhtao od nepojmljiva straha, sumornosti i tuge koja vječito lebdi i obavija ovu kamenu i nijemu prestonicu minule bosanske snage i moći.
Jakšić, Đura - PESME
radosti i za zlosti Nepomična, neosetna, U kojojzi otrov-srce, Umorena ljuta zmija, Na uzglavku — večnom mraku, Na kamenu od uvreda, Razmrskana, ćuti, spava... Ja sam stena... al’ krvava!... Isparana gnevom, jedom, Zaljuljana mukom, bedom!
Sa grmljavinom strašnom kidaju; Razumećeš ih srcem strašljivim Šta ti sa smelim glasom govore, Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu Brijane glave teme ćelavo U zanosnome strahu lupati...
Nastasijević, Momčilo - PESME
U KAMENU 66 І 67 II 68 III 69 IV 70 V 71 VI 72 VII 73 VIII 74 IX 76 X 77 XI 78 XII 79 XIII 81 XIV 82 MAGNOVENjA 83 EPITAF 84 POGL
U KAMENU 98 HRAM 101 REČI IZ OSAME 103 STRUNA 105 MISAO 107 RADOSNO OPELO 110 ON 112 ODJECI 114 MOLITVA 115 TUGA 117 POGREB 119
o miruj, miruj. Šapata nespokoju ovom, vapaja ne. III Znam, po strelicom je tame, te i u kamenu razdani. I zamuknuv li, zrakom to neznani zavedri dan. IV I znam, Veliko, mukom jedno, tu kuca srce.
I muku ovom, i mutnji, da nije kraja. Za blagoslov taj na veki, na veki klet. REČI U KAMENU І I bude, na vodi čudu, gojazna glad, beskrajem nebo, nebo zar? teško priklopi svarenje.
Sagoreti — prečistoj dar. TUGA U KAMENU 1 Ni reč, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza; a dýge sveudilj neke nebo i zemlju spaja i spaja luk.
I blagoslov što grobu kolevci prokletstvo neko — odužiti dug. 7 Sve zove — ostajem. Korenom u kamenu tuzi zatvaram krug. 8 Patniku iz tiha srca to čudno pukne zore cik.
Besputan, daljinama povedem na put. 4 I sudnje me, i mrem, a život otvara tek dveri. Reč svoju nem kamenu zaveštavam, i zveri. 5 Bezdetan, na istinu grem. Sinovi prate me i kćeri.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Uđe na kapiju njihovu. Ljutitim korakom pojavi se u dvorištu. Ona je sedela na kamenu u sredini. Prekrštenih ruku, povezana dugom šamijom, u prostom mintanu, prostim šalvarama.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l. upor. i SEZ, 17, 542). Pri bajanju od prišta upotrebljuje se b. l., koji se mora istući na kamenu što »se ne pomerava« (ŽSS, 263). U Bosni i Hercegovini veruju da bi seme od b. l.
opet postane ceo (SEZ, 19, 391). G., stucan na kamenu koji se ne pomera, čini sastavni deo melema koji se, uz basmu, privija na prišt (ŽSS, 263). List od g.
U Leskovačkoj Moravi momak devojci koju želi da uzme daje j. »koja se triput okrenula na vodeničnom kamenu« (SEZ, 70, 1958, 383), a na dan svadbe provodadžija iznese j.
Odoljen. U narodnoj pesmi peva vila sedeći na kamenu: »Da zna ženska glava Što j̓ odoljan trava, Svagda bi ga brala, U pas ušivala, Uza se nosila« (Vuk, Pjesme, 1, 223).
Ćipiko, Ivo - Pauci
I to je podjareno u putu, gazeći preko golemih junačkih i živinskih stopa, utisnutih u živom kamenu, kojima se pokoljenja dive; kod grdnih planinskih provalija preko kojih na konjima preskakahu starodavni junaci; u
Sastaju se ponajviše na paši. Kad su lijepa vremena, prama suncu, pazeći blago, sjedi jedno do drugoga na kamenu. Nad njima je planina, isprekrštana potočinama, dragama i pećinama; oko njih go pašnjak, posut golemim kucima, sa kojih
A gomila, s mladencima, krene niz čaršiju. Rade sjedi na kamenu, pazi na goveda da ne ulete u šumsku branjevinu. Tako je sada, a negda si ih mogao pustopašice zagnati.
— Čudim vam se ča govorite! — Znate da ih suša nosi, ka u kamenu... —Ti tako govori, a ja ću biližit... Ala, izagni ih! Mladić potrča ustranu pred živinu i sagna je u potočinu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
u visine, razdvojiće se na hvat od zemlje od ove moje žalosne, ružne ljušture koja će se raspasti od udara na šiljatom kamenu. Možda je pravi trenutak da to i učinim. Baš sada.
Oko sebe je čuo vapaje umirućih. Bili su tako bespomoćni. Ležali su na golom kamenu pred Kulom prosutih utroba, odsečenih udova i razbijenih glava. Bili su slabi kao deda.
A Nikanor čuči u mokrom, gnezdi se na nekom ljigavom kamenu, vlaga mu se uvlači u kosti, možda ga je već i kijavica spopala. Neće on tamo dugo izdržati.
što je potrčao, izgleda u očajanju, i što je zatim dugo gledao, ukočeno stojeći s ove strane reke, u mrtvu, izrovašenu kamenu ploču što se nadnosila nad vir. Matija Sedeli smo nas dvojica te noći bez meseca, do daleko iza ponoći i razgovarali.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1891. U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora mračnih, I uz pesme anđeoske,
Sedeći tako pored svoga stada Na mahovini i surom kamenu, On mi je tiho kazivao tada O starim ljudma, o starom vremenu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svako veče, šlajfer se premesti pred otvorenu kapiju župništva, i tamo radi. Okreće svoj mokri točak i prevrće na kamenu oštrice. Sav zanesen. Čelik siči, voda kaplje, hladovina sige miriše, sečiva se obnavljaju i svetle.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Mlogo govorenje pak, kojim se njiov jezik vodeničnom kamenu podobno okreće, pričinjava krugodviženije krvi, i s tim zamenjuje ono što mi odeći pribavljamo, i bez kojeg bi se
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
IZVOR Moj zaludni hodu Na Savinu vodu (Srpska narodna pesma) SAVIN IZVOR Bistro oko u kamenu Otvoreno zasvagda Četvorostrukim poljupcem štapa Sanjivim zelenim trepavicama Trava i skriva i otkriva Studenu providnu
dugom u čeljustima Umivanje ovom vodom Leči od svake smrtobolje Gutljaj ove vode Od svake životobolje Bistro oko u kamenu Otvoreno za svakoga Ko crnu svoju suzu ovde napusti ŽIVOT SVETOGA SAVE Gladan i žedan svetosti Napustio je zemlju I
po suvom U pratnji svojih vukova PASTIRSTVO SVETOGA SAVE Čuva belo kameno stado Na zelenom obronku Pomaže svakom kamenu U nasleđenoj crvenoj pećini Da se porodi Kud god krene Stado za njim ide Tutnje brda od kamenih koraka Zastane na
tragovi mračne zemlje Na njima ne prežive Putuje bez puta I put se za njim rađa SVETI SAVA NA SVOME IZVORU Gleda u kamenu Svoje treće oko Vidi u nepristrasnoj vodi Svoj poharani ćivot Prepun zrelih sisatih krušaka Vidi svoju vučju glavu I
svoj procvetali štap I svoju srećno oplođenu zemlju U zajapurenim pupoljcima Dva oka zatvara Trećim okom u kamenu gleda (1958—1971) KOSOVO POLjE KOSOVO POLjE Polje kao svako Dlan i po zelenila Mlad mesec kosi Pšenicu selicu Dva
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Počinemo davno očekivanu ofanzivu. Mozgovi ove još nepobijene dece počeće opet da prskaju na vrelom makedonskom kamenu. Dokusurićemo i ovo malo preostalih života jedne na mučeništvo osuđene generacije. Ali, šta ćeš?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tvoj Cvet te čeka na vrhu Srebrne Gore! — Izvede starac dečaka na ulicu. Kad, gle! Ulica kamenu košulju obukla: gde tu da nikne cvet? Podiže Vedran glavu uvis.
Pokuša Marijan da se osloni o lakat, da se digne ali nije bilo u njemu snage ni koliko u kamenu vode. Pade dečak ponovo na dno čamca, stalno misleći na zabrinutog deda i zarobljenu ribu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se Jevrosima majka, sagnula se dole po trpezi, i uzima dva mermer-kamena, izvadila bele dojke svoje, pa udara kamen po kamenu i zaklinje Kraljevića Marka: „Sine Marko, moje čedo drago, tako mi te kamen ne ubio, i tako ti rane materine, idi,
Prvi se pročuo kao junak Mujo Hrnjica. Bosanski beglerbeg Sarhoš Ibrahim-paša Memibegović sagradio mu, zavolevši ga, kamenu kulu u Velikoj Kladuši, i priveza uza to agaluk da straži na Krajini i da suzbija provale hrvatskih krajišnika.
Pa zauzda đemom od čelika, pred dvore ga vodi u avliju k binjektašu bijelu kamenu, pa se đogu fati na ramena. Pogleduje devet svojih šura, a šurevi u zemljicu crnu.
Stade piska Markova sokola, kao ljute u kamenu guje; Marko uze svojega sokola, pak mu stade zavijati krilo i s ljutitim glasom govoriti: „Teško mene i tebe,
Al' besedi vojvoda sibinjska: „Mili bože, da luda kaura! Što bi snage, kamenu predade“. Kad Kajica razumeo reči, on otima kamen od Madžara da belegu svoju posvedoči; kad se baci Kajica vojvoda, od
No kako si mene starješina i pošao đever uz đevojku, nu nabrekni na kamenu gradu, nu nabrekni, prizovi tobdžije, neka tope pune i napune, nek napune trideset topova; pa prizovi starca
Svatovi se na broj iskupiše u šarenu kamenu avliju. Zatvorena vrata na kapiju, zatvorena i pak zaklopljena, na kapiji četiri dželata: dva Arapa i dva Latinina,
zorica ne zabijelila, ni danica lica pomolila, a od dana ni pomena nema, pošetala Margita đevojka u Srijemu po Slanom Kamenu; rano šeta bosa po kamenu, rano šeta, tanko popijeva, a u pjesmi kunijaše Rajka: „Bog t’ ubio, Rajko vojevoda!
danica lica pomolila, a od dana ni pomena nema, pošetala Margita đevojka u Srijemu po Slanom Kamenu; rano šeta bosa po kamenu, rano šeta, tanko popijeva, a u pjesmi kunijaše Rajka: „Bog t’ ubio, Rajko vojevoda!
vojevoda Mirko, bješe tada mlogo vojevoda po našijem redom gradovima; pa me čekaj, Margita đevojko, stani malo na Kamenu Slanu, stani malo da ti kažem pravo sve vojvode i gradove redom.
se popni jeli na kičicu, i ponesi durbin od biljura, pa mu pruži sedam koljenaca, nasloni ga na jelovu granu, okreni ga kamenu Kotaru, pa pokupi polje pod Kotarom, i ufati na gradu kapiju: jesu li se otvorila vrata, a jesu li izišli svatovi, hoće
Alil jeli u kičicu, i odnese durbin od biljura, pa mu pruži sedam koljenaca, nasloni ga na jelovu granu, okrenu ga kamenu Kotaru, pod Kotarom polje pokupio, i na gradu ufati kapiju, pa on stade Muju besjediti: „A moj brate, Hrnjo
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Davno je nestalo i topova i tobdžija i malog Jovančeta sa srebrnim tokama. Poneko čobanče tako i zaspi s glavom uz kamenu ploču, sanja čudne snove, a kad se od straha prene, dugo trlja oči buljeći u ovce, miluje otpao kamen i šapuće: — Gdje
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ZA CEO ŽIVOT 432 JEDINSTVO MNOGOSTRUKOSTI 433 ŽENIK LEPOTU NEVESTE U OČIMA DRŽI 434 POHVALA DRAGOM KAMENU 436 NADGLEDNIK BAŠTINE 441 NA MESTU PUSTOM OD LjUDI 442 PRITČA O DUŠI I TELU 443 NA MORU GALIJE 445 POHVALA SKROMNOM
DUHOVNICI Ovo je sveštenikom rečeno, a nije kamenu... Doista, bakali i vinokrčmari, A ne duhovnici! Na vranu konju sadioci S dvomerilom ceneći Zakon za dinar i po dva
se je bio zastareo da pridobije sebi zemljano carstvo, — te sedamdeset svoje rođene mu braće, — Avimeleh što potuče na kamenu, da bi tek on se ocario, a ne bi koji drugi od braće mu to pridobio.
Ama naši su zli i gorki greha čemeri kojino su neizglađeno udubljeno pisati s gvozdenim kalemom na mramoru kamenu: ne nakisna nikad zemlja s blagom, sviše rosom, učitelji neučeni svakad se učeći a nikad ne boljem ne prosveštujući se,
I po pet puta govoreći sejem i pak ti velim: slušaj kćerko i pazi! POHVALA DRAGOM KAMENU Kamen što su ga zidari, s nehajstvom za njega, bili pometnuli, — on posle pristade s vrh ćoškova duvarnih.
Ja sam, reče put i život. Po tome kamenu ovde zidajući se mi ne s korovom, s trskom, slamuštinom s nevaljali tima više rečeni deli [da gradimo], da nas zgmeždi