Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sveće su gorele u kandelabrima, duž hodnika, a jedna šandala, sa upaljenom svećom, gorela je, i ispred njegovih vrata. Jedva ih je našao – kao da hoda
Pavla su zatim poveli, niz stepenice, u neki kontoar Kopšin, u podzemlju, koji je bio osvetljen kandelabrima, a u kom je sve bilo tako čisto, uređeno, puno nekih staklenih sudova, knjiga, karata na zidu, da se Pavlu činilo da se
je bio zadivljen, ne samo mnogim fenjerima, koji su osvetljavali spratove, kao neko cveće sjajno, nego i bezbrojnim kandelabrima, koji su unutrašnjost te zgrade pretvarali u nešto natprirodno, treptavo – u bajku.