Црњански, Милош - Сеобе 2
Свеће су гореле у канделабрима, дуж ходника, а једна шандала, са упаљеном свећом, горела је, и испред његових врата. Једва их је нашао – као да хода
Павла су затим повели, низ степенице, у неки контоар Копшин, у подземљу, који је био осветљен канделабрима, а у ком је све било тако чисто, уређено, пуно неких стаклених судова, књига, карата на зиду, да се Павлу чинило да се
је био задивљен, не само многим фењерима, који су осветљавали спратове, као неко цвеће сјајно, него и безбројним канделабрима, који су унутрашњост те зграде претварали у нешто натприродно, трептаво – у бајку.