Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Rosijski đeneral, Leontijev, guverner Kijeva, predviđao je, u jesen godine 1751, formiranje, dva husarska puka i dva pešadijska puka, u koji će ući serbski
Kaže, da se taj svet oteo, i od vlasti zemaljske, i od Boga. Ne bi trebalo dozvoliti da nastave put do Kijeva. Kopša nije voleo popa Mikaila i govorio je da taj pop ne zna ni da se prekrsti kako treba, a deli naforu bolesnicima.
Pavle mu onda reče da je došao kraj njihovim patnjama, da će izići iz lazareta i nastaviti put, do Kijeva. Nego neka mu kaže, ko ih je doveo do ovoga. Bajevič ga upita ko je on.
Dobiće i medika. Bolesni će u bolnice. Zdravi će krenuti na put do Kijeva. On im se kune, na svog sveca, koji je sveti Mrata.
Ne drži se žena salutima što se preko Meseca šalju. Ni ljubavnim pismima iz Kijeva u Bačku! Ženama treba drugo! A da mu Ana, brzo, uplašeno, nije zapušila usta, dreknuvši „Đurđe“, Đurđe bi, možda, i,
Ne ume da živi prema primeru Vijene i Vengra. Komandantu Kijeva treba skrenuti pažnju da su ti oficiri, koji se iseljavaju u rosijsku vojsku, krasni i pošteni ljudi, ali da ne mogu da
Tek knjige ima da se povežu, u sanduku, i pošalju oberkomandantu Kijeva, njegovom visokoblagorodiju đeneralu Ivanu Ivanoviču Kostjurinu, koji je bog za misiju u Tokaju – a vrlo obrazovan
Sad, kad je, najzad, posle tri godine u braku, začela, brinuo je samo, kako da je dovede do Kijeva. Bio je presrećan i nije sa žene skidao oka. Nije bio ljubomoran na Višnjevskog – kao što je, neko vreme, bio na Pavla.
A još više ih je ostalo, posle, između Duklje i Kijeva, u snegu. Sav taj prolaz, koji je trajao već treću godinu, bio je nešto, umu ljudskom nerazumljivo.
Ne daj da te upropaste tamo! – pisao je svom bratu, u Temišvar, sekundmajor Petar Marianovič, iz Kijeva. Za ovu godinu, carica rosijska dala je doseljenicima svu zob i sve seno, a na njihovu molbu još i šest hiljada rubalja,
A kad ga je žena, uplašena, pitala, zar ne bi mogao da sačeka, do Kijeva, a ne da pevaju rosijskoj carici, već kroz zemlju, koja je još hungarska, muž bi joj se grohotom smejao.
Smrznuti, široki Dnjepar, koji mu je ličio na Dunav, odlazio je nekud iz Kijeva, još dalje nego što je on išao, a Kijev je trepereo sa desne obale, na brdu, kao neka bajka, na oblaku.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Vratio se preko Novgoroda, Tvera, Tule, Kijeva i Kišinjeva, gde se neko vreme zadržao. U jesen 1819. nalazi se u Beču. Bez stalnih sredstava, živeći teško u tuđini,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A sad žalim što nisam koliko-toliko zaštedio, te bi te sad bolje mogao opraviti; no, s ovo malo možeš do Kijeva doći. A onde, ako budeš trudoljubiv i u nauci podvižan, nebesni promisal neće te ostaviti bez hleba.