Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Росијски ђенерал, Леонтијев, гувернер Кијева, предвиђао је, у јесен године 1751, формирање, два хусарска пука и два пешадијска пука, у који ће ући сербски
Каже, да се тај свет отео, и од власти земаљске, и од Бога. Не би требало дозволити да наставе пут до Кијева. Копша није волео попа Микаила и говорио је да тај поп не зна ни да се прекрсти како треба, а дели нафору болесницима.
Павле му онда рече да је дошао крај њиховим патњама, да ће изићи из лазарета и наставити пут, до Кијева. Него нека му каже, ко их је довео до овога. Бајевич га упита ко је он.
Добиће и медика. Болесни ће у болнице. Здрави ће кренути на пут до Кијева. Он им се куне, на свог свеца, који је свети Мрата.
Не држи се жена салутима што се преко Месеца шаљу. Ни љубавним писмима из Кијева у Бачку! Женама треба друго! А да му Ана, брзо, уплашено, није запушила уста, дрекнувши „Ђурђе“, Ђурђе би, можда, и,
Не уме да живи према примеру Вијене и Венгра. Команданту Кијева треба скренути пажњу да су ти официри, који се исељавају у росијску војску, красни и поштени људи, али да не могу да
Тек књиге има да се повежу, у сандуку, и пошаљу оберкоманданту Кијева, његовом високоблагородију ђенералу Ивану Ивановичу Костјурину, који је бог за мисију у Токају – а врло образован
Сад, кад је, најзад, после три године у браку, зачела, бринуо је само, како да је доведе до Кијева. Био је пресрећан и није са жене скидао ока. Није био љубоморан на Вишњевског – као што је, неко време, био на Павла.
А још више их је остало, после, између Дукље и Кијева, у снегу. Сав тај пролаз, који је трајао већ трећу годину, био је нешто, уму људском неразумљиво.
Не дај да те упропасте тамо! – писао је свом брату, у Темишвар, секундмајор Петар Марианович, из Кијева. За ову годину, царица росијска дала је досељеницима сву зоб и све сено, а на њихову молбу још и шест хиљада рубаља,
А кад га је жена, уплашена, питала, зар не би могао да сачека, до Кијева, а не да певају росијској царици, већ кроз земљу, која је још хунгарска, муж би јој се грохотом смејао.
Смрзнути, широки Дњепар, који му је личио на Дунав, одлазио је некуд из Кијева, још даље него што је он ишао, а Кијев је треперео са десне обале, на брду, као нека бајка, на облаку.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Вратио се преко Новгорода, Твера, Туле, Кијева и Кишињева, где се неко време задржао. У јесен 1819. налази се у Бечу. Без сталних средстава, живећи тешко у туђини,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А сад жалим што нисам колико-толико заштедио, те би те сад боље могао оправити; но, с ово мало можеш до Кијева доћи. А онде, ако будеш трудољубив и у науци подвижан, небесни промисал неће те оставити без хлеба.