Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
pokazuje na jug: juče je ta ruka bila putokaz u pobede od kojih se očekuje da oslobađaju i ujedinjuju gradove, klance i planinske vence, slivove reka, žetve, vinogorja, bele rade, ovce i oblake, sve do grčkih i albanskih sela!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Prelazi stepe i beskrajne ravni na svom putu, ulazi kroz planinske klance Karpata i razliva se kao neka vulkanska lava po ravnici serbskog vojvodstva, koje je nekad bilo dno, u moru.
Matavulj, Simo - USKOK
Malo bi, istijem putem dođoše Rusi za nama. Tada mi odosmo dalje k Risnu i uhvatismo klance. Vladika posla kneza Draga s pismom ruskom đeneralu, koji bješe na Mokrinu. Taj se zanago zvaše smiješno: Popovdopola!
Milićević, Vuk - Bespuće
zaustavljana mlinovima, rušeći se šumnim i zapjenušanim slapovima koji prskaju i šire hladnoću oko sebe, gubi se u klance kroz koje se provlači stiješnjena i izubijana između strmih, odsječenih litica koje sijeku vodu.
A dan tamni i gubi se, mećava obuzima mah, bura se razbija o klance i huči u njima. Oni zastaju, gube put, usred kakvog talasastog brdskog poljica, skučenog i stegnutog izbliza planinama.
On ubrzava korak, dok neprestano ječi zvono, odnosi zvukove u klance, koji ih odbijaju i survavaju pod svoje noge u Unu.
Radičević, Branko - PESME
od Kosova danka Boj se težak bije bez prestanka, Sve od jutra do mrkloga mraka Zveka noža i cika pušaka, Niza klance Crnogorac vrvi, Jô Turčinu što udara prvi!
Oh vi brda i vrleti srpske, Jeste srpske, ali zaludu ste, E trpjeste međ sobom doline I te klance — Bog vas oborio! Te kletizi optekoše Turci Moje Srbe tamo na visini.
mišljaše došli su sa muke; Kako doše, svak viknu junaka: „Eto zorom i amo Turaka, Sve su srpske čete polomili I sve klance amo dovatili!“ Malo bilo, eto još dvojice, A za ovim opet četvorice, I svak viče: „Eto nam Turaka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Mili četa kuvara Perajice na začelju kolone, gnjura se sve više u nepoznate šikare, gajeve i klance, a Grmeč, rođena planina, tek tu i tamo pokaže svoja grbava leđa, već uveliko izbrisana daljinom, prozirno-plava, i
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
diže, Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore; A dole, sa strašnim šumom, Vardar se peni i stiže, I pada, kroz uske klance, u Sinje Jegejsko More. O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne...
I tuđinac čuje usklik, Sa visova što se hori, I zastrašen dugo bludi Po sumornoj, tavnoj gori. A kroz klance burni Vardar Sa tutnjavom baca pene, I lomi se s mutnim valom O večite, hladne stene.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
kojima se previja Ibar čija su to leđa gledam kroz durbin vidim vidovite daljine tamo gde se rub noći oslanja o klance jedan hrast oblači zlatnu košulju i u potoku se mije to se ni u snu ne sanja devojačka ramena pa zvonik i neki praotac
Pandurović, Sima - PESME
i čelične lance; Napunili zemlju srcima što trunu Za gaženu prošlost o kojoj se peva, I pojili krvlju ravnice i klance. Izgažena trava, i sela se dime...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A dole sa strašnim šumom Vardar se peni, i stiže I pada kroz uske klance u sinje Jegejsko More. O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube, I kao talasi tonu u more večnosti tavne.
Taj manje tuži, manje jada zna. Veselo čedo Arkadije cvetne, On ne zna šta je trnje, šta je kam; Za kršne klance on je sluš'o možda, Ali po njima nije iš'o sam; Za njega svet je perivoj od ruža, Po cveću šeće kao paun mlad, Njegova
Jakšić, Đura - JELISAVETA
PERJANIK: Kadno sili nevjernikah ustupismo, te bijuć se kroz gomile krvnikah uhvatismo zgodne klance pod Uroševijem stijenjem, đe ne kapetan Đuraško ustavi da i potonju snagu okušamo...
Bojić, Milutin - PESME
(1913) JESEN NA VARDARU Umorno kliziš kroz polja golema Mrk, kô da slava riku ti pomela; Tvoj lom kroz klance, pun daha s opela, Zvoni kô odjek napuknuta šlema.
I piju žudno dah mora sinja I, osenčeni plamenom slave, S kosama punim sna i inja Klance i mora zdrave! I nagle, sižu i vetre grle I kliču silni klik pobeda, Bizantu hrle Sinovi slavni slavnih pradeda.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Veselo čedo Arkadije cvetne, On ne zna šta je trnje, šta je kam; Za kršne klance on je slušô možda. Ali po njima nije išô sam.
diže, Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore; A dole, sa strašnim šumom, Vardar se peni i stiže, I pada, kroz uske klance, u sinje Jegejsko more. O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne...
Junački kapris me muči gledajuć odvažnost mušku Sa kojom pohodiš klance, gde orli s kliktanjem lete; Krv mi u glavu nagne, - al' kad ti ugledam pušku Duša mi zadršće samo, A srce nagne u pete.
I tuđinac čuje usklik, Sa visova što se hori, I zastrašen dugo bludi Po sumornoj, tavnoj gori. A kroz klance burni Vardar Sa tutnjavom baca pene, I lomi se s mutnim valom O večite, hladne stene. 1890. U SPOMENICU PRIJATELjU J. M.
1892. BABAKAJ Crn, rastavljen od poljana zračnih, Tu se Dunav o klance razbija, Laki čun se kao perce nija Iznad stene i provala mračnih.
Petrović, Rastko - PESME
jedra okeanom tiskanim plavo, I kakve ludačke ja sve smišljam planove: Čas kralj ludaka, čas car, kambodžske gledam klance, Sin sam Slovena divljih nekada, ali sada putnik.
Šantić, Aleksa - PESME
Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si? Prelazim klance, putanje p međe, Prebirem gore i polja i selo, Ne bih li samo ugledao neđe Tvoj lik i tvoje osvećeno čelo...