Употреба речи кланце у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

показује на југ: јуче је та рука била путоказ у победе од којих се очекује да ослобађају и уједињују градове, кланце и планинске венце, сливове река, жетве, виногорја, беле раде, овце и облаке, све до грчких и албанских села!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Прелази степе и бескрајне равни на свом путу, улази кроз планинске кланце Карпата и разлива се као нека вулканска лава по равници сербског војводства, које је некад било дно, у мору.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Мало би, истијем путем дођоше Руси за нама. Тада ми одосмо даље к Рисну и ухватисмо кланце. Владика посла кнеза Драга с писмом руском ђенералу, који бјеше на Мокрину. Тај се занаго зваше смијешно: Поповдопола!

Милићевић, Вук - Беспуће

заустављана млиновима, рушећи се шумним и запјенушаним слаповима који прскају и шире хладноћу око себе, губи се у кланце кроз које се провлачи стијешњена и изубијана између стрмих, одсјечених литица које сијеку воду.

А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима. Они застају, губе пут, усред каквог таласастог брдског пољица, скученог и стегнутог изблиза планинама.

Он убрзава корак, док непрестано јечи звоно, односи звукове у кланце, који их одбијају и сурвавају под своје ноге у Уну.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

од Косова данка Бој се тежак бије без престанка, Све од јутра до мрклога мрака Звека ножа и цика пушака, Низа кланце Црногорац врви, Јô Турчину што удара први!

Ох ви брда и врлети српске, Јесте српске, али залуду сте, Е трпјесте међ собом долине И те кланце — Бог вас оборио! Те клетизи оптекоше Турци Моје Србе тамо на висини.

мишљаше дошли су са муке; Како доше, свак викну јунака: „Ето зором и амо Турака, Све су српске чете поломили И све кланце амо доватили!“ Мало било, ето још двојице, А за овим опет четворице, И свак виче: „Ето нам Турака.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Мили чета кувара Перајице на зачељу колоне, гњура се све више у непознате шикаре, гајеве и кланце, а Грмеч, рођена планина, тек ту и тамо покаже своја грбава леђа, већ увелико избрисана даљином, прозирно-плава, и

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

диже, Над урвинама тавним орли се с облаком боре; А доле, са страшним шумом, Вардар се пени и стиже, И пада, кроз уске кланце, у Сиње Јегејско Море. О вали, о реко српска! Столећа тако се губе И као таласи тону у море вечности тавне...

И туђинац чује усклик, Са висова што се хори, И застрашен дуго блуди По суморној, тавној гори. А кроз кланце бурни Вардар Са тутњавом баца пене, И ломи се с мутним валом О вечите, хладне стене.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

којима се превија Ибар чија су то леђа гледам кроз дурбин видим видовите даљине тамо где се руб ноћи ослања о кланце један храст облачи златну кошуљу и у потоку се мије то се ни у сну не сања девојачка рамена па звоник и неки праотац

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

и челичне ланце; Напунили земљу срцима што труну За гажену прошлост о којој се пева, И појили крвљу равнице и кланце. Изгажена трава, и села се диме...

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

А доле са страшним шумом Вардар се пени, и стиже И пада кроз уске кланце у сиње Јегејско Море. О вали, о реко српска! Столећа тако се губе, И као таласи тону у море вечности тавне.

Тај мање тужи, мање јада зна. Весело чедо Аркадије цветне, Он не зна шта је трње, шта је кам; За кршне кланце он је слуш'о можда, Али по њима није иш'о сам; За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ПЕРЈАНИК: Кадно сили невјерниках уступисмо, те бијућ се кроз гомиле крвниках ухватисмо згодне кланце под Урошевијем стијењем, ђе не капетан Ђурашко устави да и потоњу снагу окушамо...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(1913) ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ Уморно клизиш кроз поља голема Мрк, кô да слава рику ти помела; Твој лом кроз кланце, пун даха с опела, Звони кô одјек напукнута шлема.

И пију жудно дах мора сиња И, осенчени пламеном славе, С косама пуним сна и иња Кланце и мора здраве! И нагле, сижу и ветре грле И кличу силни клик победа, Бизанту хрле Синови славни славних прадеда.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Весело чедо Аркадије цветне, Он не зна шта је трње, шта је кам; За кршне кланце он је слушô можда. Али по њима није ишô сам.

диже, Над урвинама тавним орли се с облаком боре; А доле, са страшним шумом, Вардар се пени и стиже, И пада, кроз уске кланце, у сиње Јегејско море. О вали, о реко српска! Столећа тако се губе И као таласи тону у море вечности тавне...

Јуначки каприс ме мучи гледајућ одважност мушку Са којом походиш кланце, где орли с кликтањем лете; Крв ми у главу нагне, - ал' кад ти угледам пушку Душа ми задршће само, А срце нагне у пете.

И туђинац чује усклик, Са висова што се хори, И застрашен дуго блуди По суморној, тавној гори. А кроз кланце бурни Вардар Са тутњавом баца пене, И ломи се с мутним валом О вечите, хладне стене. 1890. У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ Ј. М.

1892. БАБАКАЈ Црн, растављен од пољана зрачних, Ту се Дунав о кланце разбија, Лаки чун се као перце нија Изнад стене и провала мрачних.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

једра океаном тисканим плаво, И какве лудачке ја све смишљам планове: Час краљ лудака, час цар, камбоџске гледам кланце, Син сам Словена дивљих некада, али сада путник.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си? Прелазим кланце, путање п међе, Пребирем горе и поља и село, Не бих ли само угледао неђе Твој лик и твоје освећено чело...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности