Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lazare!... Lazo!... viknu ga. Ali Lazar beše onesvespuo od silna straha, pa ne ču viku njegovu. Marinko kleče na jedno koleno pa mu pridiže glavu. – Lazo!.. Lako!... Lazo!... Lazar poče dolaziti k sebi.
Srce mu zalupa naglo, čisto htede da ga ygyši... Poliše ga suze, on zajeca... — Oprosti!... Oprosti!... Pa kleče preda nj. — Ja nisam hteo!... To je bilo najedanput!... Ni sam ne znam šta mi bi!... Dođe mi da ga moram ubiti!
Aleksi samo jurnu krv u glavu. On ne znade šta učini. Ali kad smotri Marinka na zemlji, on mu kleče na prsa, pa isuka nož... da ga zakolje... Ljudi pritrčaše, te oteše nož... — Zlikovče!... Hajduče!...
Baš sam te i podigao malo više da bolje vidiš!...” I onda priđe njemu, izvrte ga na leđa i kleče mu na prsa, pa isuka jatagan i stade ga preko dlana prevlačiti...
— A gde je Lazar? — Kako nemam ovaca, tako ne čuvam ni pasa! Ti ćeš sam najbolje znati kud si ga poslao. Ivan kleče preda nj, pa sklopi ruke: — Kao boga te molim, reci mi, jesi li ga ubio? — Nisam, ali ću ga ubiti!...
— Stanite! — reče on i zbaci kapu s glave. Treba još nekog da pozdravim!... Pa priđe kućnjem pragu, kleče, prekrsti se i celiva ga. — O, gnezdo moje!... O, radosti moja! Babo! Najo! Braćo!... Svi!... I ti, Jelice, i vi deco!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Skoči s klupice i kao da se nasmjehnu, a u isti par ču dreku maloga djeteta iz sobe. On kleče na travu i uze se moliti bogu. Još nije pošteno ni svanulo, a već sve selo zna da se u popa našlo žensko dijete.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Svuda upaljene sveće, tamjan. Na svakom grobu beli se prostrt čaršav, a po njemu poređano jelo, piće. Čelo groba kleče starije, matere, a u stranu mlađe: žene, sestre. I sve, unesene u plač, krijući lica o grob, plaču, nariču.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič onda kleče pa je klečao i čekao. Smeh, odnekuda, još i tad je dopirao. Vrata sa leva se, međutim, otvoriše, i zatvoriše, a kroz
Matavulj, Simo - USKOK
Tada poče metanisati pred ikonostasom. Milo ga zateče u molitvi, te i on kleče i dodirnu čelom zemlju. Vladika obu čizme, premetnu krst i panagiju, obuče mantoros i stavi na glavu panakamilavku, pa
Radičević, Branko - PESME
Pet udari posle podne, Skoro prazna crkva sveta, Nuto jedne mome zgodne De u crkvu pravo šeta; Ode klupi, tuna kleče, Prekrsti se, šta l' je peče? 8.
Eto s' ljulja, eto pade, Puška njega pogodila, Priskoči mu jadna mila, Već dolete, već priteče, Već kraj njega mlada kleče, Već se nad njim mlada savi, Već na grudi ruku savi. „Pomoz', Bože, jošte nije, Još mu, još mu srce bije!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Znam i crve da vadim iz očiju. Pružih joj ruku. Ona ostavi korpu, veliku torbu i štapove što je vukla za sobom i kleče. Uze mi ruku, okrenu dlan i zagleda se u nj. Kako je čudno odudarala moja bela ruka od njene koščate, suve, crne ruke.
I valjda bojeći se da je posle ne bi žene ogovarale kako ga nije žalila, kleče do nogu Mitinih, pokri glavu rukama i poče i ona da nariče.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Suknuše iz njega strijele, ali konj pod carevićem kleče i strijele preletješe preko njega. Sad carević pusti koplje, ali se ono predvoji a zmaju ništa ne učini.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Male, majušne mušice roje se nad nebesima. Gole Venere kleče pred granjem što pupi. Vi znate da ja imam ludu teoriju „sumatraizma“: da život nije vidljiv, i da zavisi od oblaka,
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć kosu — Grudi bijući I krvav pogled nebu šiljući Sruši se, kleče: „Prokletstvo!“ reče. Drma se, puca Hram Solomona Od grmljavine uskršnjih zvona...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
onako sitno cincarski, dokle ne dođe na dušu mehandžijsku, kad se ćir Đorđe malo uozbilji pa sluša Borka koji peva Duša kleče, Ristu reče: Ja sam duša mejandžijska; U vino sam vodu lila, U rakiju benđeluke, Duplom kredom bilježila.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— jedna crvena ptica između stabala leti, Možda je to sunce koje žuri zori... Pred zoru, u Africi, niska drveta kleče, I vreme teče kao reka koja ne teče...
Rakić, Milan - PESME
Udri, i muči, i priteži jače, — Al, dokle redom deca, ljudi, žene, Plaču i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini̓ Leteće mirno duh moj u visini, Ko morska lasta nad širokim
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sva srećna a i uplašena da „snaška“ njome neće biti zadovoljna, jer možda je ona neće znati dobro uslužiti, gotovo kleče do Sofkinih nogu i, pošto dva i više puta i to pred samom Sofkom opra ruke, da bi je uverila kako su joj čiste, poče
rukama, odmah bi se otuda tiho na prstima, gologlav vraćao i odlazio međ ostale, da oko kuće, naslonjeni uza zid, kleče.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ To joj se ražali, pa nemogav se više savladati, kleče kraj oca i briznu plakati. Janko, možda bješe sve čuo, a može biti što ga rane boljahu, jaukaše dosta glasno.
“ Jadnica preblijeđe i ponese obje ruke na srce, tako joj neočekivano bi to. Kad se malo pribra, kleče i odiže obje ruke. Vladika se bješe već odmakao i onaj čovjek za njim.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
149. Crno maleno kuću čuva. 150. Crno maleno na putu živa mesa čeka. 151. Crno meče uz polje teče, đegođ kleče, pravo reče. 152. Crno crijevo iz neba visi. 153. Četiri brata putem trče, jedan drugog ne može da stigne. 154.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Barica zapali svijeću pred „Divicom“, kleče i poče govoriti „krunice“. Kad izgovori deset krunica, izađe pred kuću, da vidi idu li, pa opet nastavi moljenje.
Pa onda nastade dirljiv prizor. Knez dozva bratstvenike koji se navrstaše oko ognjišta, Osinjača pruži vreću na koju kleče Bakonja, pa onda započe kroz suze: — Da si prost i blagosloven, lipi moj sinko, da srićan budeš u svetome redu, da
I tako stigoše u manastir četvrtoga dana u mrak. Mladi fra-Brne otide pravo ka stricu, te kleče i isplaka se kraj postelje, pa otide ka fra-Dumu, pa Duvalu i Blitvaru. Bujas se poljubi s njim kisela lica.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ujedno sigurno veče I ti ćeš zaći polako Niz trave koje već kleče. TUGOVANKA NAD VELIKIM SIVIM PREDELOM O, grade, gde sam živeo Po suterenima, na balkonima, Smejao se, plakao,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk. Kleče mršave Glave Pred likom Boga svog Ištu. Al' tamo, Samo Ćuti raspeti Bog. I san sve bliže Stiže, Prohladni pada mrak.
Udri i muči, i priteži jače! Al' dokle redom deda, ljudi, žene, Plaču i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini' Leteće mirno duh moj u visini, K'o morska lasta nad širokim
I krvav pogled k nebu šiljući, Sruši se, kleče: „Prokletstvo!“ reče... Drma se, puca hram Solomona Od grmljavine uskršnjih zvona... M.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ribari počeše da sređuju ribu. Kad pri tom pronađoše najveću u celoj gomili, Milon je ščepa za škrge, kleče pred nomofilaksa i progovori svečanim glasom: „Tebi mudri i silni zaštitniče zakona i tvojem zauzimanju za nas kod
kad u svom predavanju stiže dotle da rastumači kako je u doba dihotomije izmerio na nebu otstojanje Meseca od Sunca, on kleče, da bi to pokazao, pred instrumenat, uhvati pokretni prsten sferin, na čijem je obodu bilo pričvršćeno jedno malo
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda su ih terali da kleče i da se mole Bogu, da idu na kolenima i kupe đubre i peru prstima i pljuvačkom kaldrmu. I tako nekoliko njih da zajedno
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Posle prvih udaraca Sreten se samo uvijaše, bledeći i mršteći se, ali na šestom đipi, kao iglom uboden, kleče na kolena i zakuka iz svega glasa: — Jaoj, kukavac, đe pogiboh! Ne, kumim te Bogom...
Petković, Vladislav Dis - PESME
' Svi jurahu poljem, al' brat njegov zasta, Kroz paklenu kišu vrati se i stiže Mestu gde smo bili, i kraj brata kleče.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Ukrcajmo se! — javi se stari ribar. Antica se trže, i u zadnjem času snađe se, pristupi mrcu, kleče preda nj i dotače se ustima vlažno— ga mu čela.
A kad začu otkucaje sata, „blažene ure” , čiji zvuk jedva se izdvajaše iz huke u luci, kleče na goli kamen i skrušeno moljaše prigodnu molitvicu.
Narod mahom kleče. — Isuse moj, milosrđe! — razasu se golemom, toplom crkvom, skrušenim uzdasima orošenoj. I nasta udaranje u prsa.
Napolju, u svetlosti dana, oseti se razdragan, veseo... I bi mu čudno što ne samo žene, već što i ljudi toliko kleče i mole se svetome Roku.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
samu kuću, u sobu, da tamo sede, nego se okupljaju „iza kuće, pod venjake”, gde im je načinjena trpeza, a imaju običaj da kleče uz kućni zid. Piće se nosi u bakračima, odakle se zahvata zemljanim buklijama, ne služi čašama, i sl.
Najpre, u VI glavi, seljaci ne sede u gostinskoj sobi kao ostali svet, nego kleče uza zid. Kasnije, na svadbi, Markovi seljaci takođe kleče ili leže, i ne u kući, nego napolju.
Kasnije, na svadbi, Markovi seljaci takođe kleče ili leže, i ne u kući, nego napolju. Recimo u XXI glavi Sofka zapaža da „ovamo do kućnjeg zida, klečale su žene”, a u
rukama, odmah bi se otuda tiho, na prstima, gologlav vraćao i odlazio međ ostale, da oko kuće, naslonjeni uza zid, kleče. A najviše ih je bilo iza kuće, do samih prozora velike sobe [. . .
iz pejzaža slivaju se zatim u fantazmagorično kretanje, sa slikom istih onih seljaka što poređani uz kućni zid jednako kleče ili leže: „On, Marko, nije mrtav, ova kuća nije u varoši, među svetom, nego kao negde daleko, na nekom žutom pesku,
]“. 135 Slika ljudi koji kleče ili leže poređani uz kućni zid izaziva nemir zato što sadrži prostornu inverziju: mesto unutra, sa unutarnje strane,
kući, pošto sede na minderluku, ljudi su takođe poređani uza zid, ali sa unutarnje strane; ovde seljaci ne sede, nego kleče uza zid sa njegove spoljnje strane. Kad je ovako rekonstruišemo, slika je zaista morala izgledati čudno.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Poslušaj me, kad zora zarudi... preko Ibra, preko planina, u... u... Miloje!.. U... u... Ona ga ogrli obema rukama, kleče ispred njega n zasu Suzama, vrelim i jakim kao bujice.
Natrag, umuknite jednom od Kosova!.. I kad se sve ućuta, ona kleče kraj sina i poče da ga gladi po obrazima. Dugo, nežno, bolno za okolinu. Bleda kao smrt a prkosna.
Uozbiljena kao kakva drevna uvređena gospa, bacivši ljutit pogled na muža, ona prođe kroz gomilu i kleče pokraj Jablana, pa poz– navši mu preko lica arnautski rubac, plaho ga seknu i baci, a iza pojasa izvuče nov i beo, na
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Na njojzi je biser, zlato, drago kamenje, Pred njom kleče i uzdišu mnogi robovi, A ona ih grdi, psuje, pa i čupa ih. Starac gledi iz daleka pa se pokloni: „Pomozi Vam Bog
Kolenima vašim dragim Ne znam kazat’ želje veće Već u raznim nezgodama Da ne klecnu, da ne kleče. A trbuhu? Šta ću njemu? I on ima prava svoji’ — Postom nek’ se ne pretanji, Mrsom nek’ se ne pregoji.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Oho, oho! Šta je to, madam de Mirič? Muški pred ženskima kleče. FEMA: Ovo nije čovek, ovo je vilozov; ovako slagati reči. SARA: Mon frer!
Miljković, Branko - PESME
Oslepljenom rosom u nadanje i veče Vara me azur poklonom tebi sličnim I strah stvarniji od onih što kleče U strahu od promena pred zlom nepomičnim.
Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima, ti smelo slušaj kako pevaju pustinje, dok kleče bele zvezde pred zatvorenim morem i ima u tebi snage koja te raspinje. Praznino, kako su zvezde male!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A Bugari, kao da su znali, raspale baš tad. Svi smo bili prilegli. Kuršumi su prštali nad nama. Dok ti moj Andrija kleče, i poče da se krsti. — Učo, manj to ako ti ne pomogne! — dobaci mu jedan četnik, student. — Polažem oružje...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Razgleda se po crkvi i zastajkuje. Na velikome oltaru služi neki sveštenik: po bancima kleče starice i žene, zvonce kuca i pogdjekad začesta; zapaljene svijeće prosiplju blijedu svjetlost po crkvi, no ne mogu da
Na pragu mračne kapele prekrsti se, popođe po hladnim pločama i kleče pred oltar. Molila se čistom dušom svetom Nikoli za pokojnoga oca, za porodicu i za sretna puta, dok napolju zavijaše
Njegova presvijetlost kleče na određeno mjesto, ćilimom zastrto; za njim klekoše i druga gospoda, i tako prođe nekoliko časova u skrušenoj molitvi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Gledeći pred sobom, smućen, ognjeno i burno veče, Prikupi konopce snažno, prope se i onda kleče, I zvuk se prolomi s kule. U tome istome času Odzva se strašniji udar u susret ovome glasu.
!... Kmetica očajno skoči, I prosto poljanom jurnu, pokrivši rukama oči. Ona je bežala dugo, dok, najzad, umorna kleče, I vide poljane puste kako ih uvija veče, I strah joj silnije buknu.
On smućen nad njome kleče. „Ići ću u cveće danas“, seti se kako mu reče, I zadrma je rukom. Kmetica podiže glavu, Jedva se pomače s mesta kad
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (pokazuje mu na minderluk): Sedi. SAROŠ Zar i da sednem? (Bojažljivo, dalje od Tašane, polu sedajući kleče.) TAŠANA Šta je? Jesi se ispavao, odmorio? Šta je to noćas bilo? Opet tvoje. Opet si počeo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Stari skide kondure i u prisustvu našem poče da pere noge... Najzad opra i ruke. Potom zastre jedno ćilimče, kleče, pa sastavi šake i prinese čelu šapućući nešto.
Tu, u pešačkom rovu, tražimo zgodno mesto za osmatranje bojnog polja i upravljanje vatrom baterije. Pešaci kleče jedni pored drugih u plitkome rovu, a puške položili na izbačenu zemlju ispred sebe.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ni milosrdna ruka ne bi ga nežnije nastavku puta predala. Dečak kleče i spusti mrave na kraj livade. — Upadneš li u nevolju — zovi nas!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA (plače). MITKA (ganuto, prilazi joj): Nemoj da plačeš. Sluza ne pomaga! (Kleče do nje i diže joj uplakanu glavu.) Slušaj, batka šta će da ti zbori: Batka dete neje.
Šantić, Aleksa - PESME
I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk. Kleče mršave Glave Pred likom boga svog — Ištu. Al' tamo, Samo Ćuti raspeti Bog.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Baci koplje crni Arapine da udari bolesna Dojčina, al' se doro boju naučio, kleče doro do zelene trave: visoko ga koplje preturilo, te udara u zemljicu crnu, — pola koplja u zemlju nagnao, a pola se
“ Na Ivana juriš učinio, gleda kopljem u srce junaka; kleče dorat u zelenu travu, Ivu koplje visoko nadmaši, — ne može mu kalpak oboriti, a kamoli raniti junaka.