Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Dođi, dragi, dođi, mili!“... I otpočeše se ređati sve lepša za lepšom. Sunce beše već klonulo, hladovina se raširila, a iz bašte pirka vetrić.
Ali ona produži. Ređala mu je sve što god je znala. Mita joj više ne odricaše, samo opet onako klonulo obori glavu i zaćuta. — Šta hoćeš majka da ti dâ? — uporno poče ona opet. — Ništa. Ne jede mi se ništa!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge, Klonulo je moje telo, umorne su moje noge — Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu, otadžbini
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA (užasno zbunjena): O, gospode bože! (Obazire se levo i desno i najzad u očajanju baci paket na fotelju, pa klonulo i malaksalo seda na njega ne bi li mu prigušila glas.
Rakić, Milan - PESME
Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada. To nad Večnim Gradom, kao mora, pada Teška tradicija bezbrojnih stoleća... TAJ OGROMNI MESEC
Stanković, Borisav - JOVČA
MLADEN (trza se, prekorno sebi): Eh, malo ne zaboravih. Evo, sad! (Odjuri levo.) VASKA (izlazi zajapurena, leže klonulo na minderluk, na leđa, zabacuje ruke više glave): Oh, dokle? (Zažmuri.) Pauza.
Ćosić, Dobrica - KORENI
nad njega, mora, a ne može od zadaha vina, od bola u očima, od krvi što je odjednom stala, i ruke se s gađenjem trgoše i klonulo padoše niz bedra. Dugo se klati zadihana tutnjavom u grudima. I svog koraka se boji.
Opančar zaplaka, i dugo je plakao i pričao nešto o kalupima i neuštavljenoj koži, pa se klonulo zavukao pod Đorđev sto i zaspao. Dvojica s fesovima, obojica terzije, uzeše ibrike s rakijom, klekoše na.
Pucnjava se proredi. Jauke ranjenika ugušuje kuknjava žena po selu. ...Moja buna je drukčija bila. Nikola klonulo sede u sneg, ne ispuštajući kolac.
Izvuče se iz sena, ustade, mrak mu u talasima naleće u oči i puni glavu, on se klonulo svali na gomilu livadske otave, jer jedini se on od muškaraca u selu danas skriva u senu, slabić, kukavica...
“ promucao je gledajući u žutu gomilicu. Njoj se izbrisa osmeh s lica, u čuđenju joj se zgrčiše usta, pa. se uplašeno, klonulo, prisloni uza zid i pomeša oči s dukatima. To nikada neće moći da zaboravi. „Ovo je tvoje ako mi rodiš sina!
Noge ga nesigurno drže, ne misli zbog čega, namiče rezu na vrata, klonulo prilazi krevetu i seda do nje. Ona se ne pokreće. Gleda joj lice. Iz velikog crnog oka pogled joj kroz prozor otiče.
Vlažna i topla, suviše mu je mala za njegovu nežnost. Nikad, nikad više, šapuće damarima, klonulo, bez trunčice snage. — Sad mu je bolje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I dok mi nad glavom sviće zora nova, I zvezdano nebo počinje da plavi, Vraća mi se jato belih golubova, Klonulo od bola, i krila krvavi', I tu pokraj mene umirući cvili.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ni uvijek neugodna ona sladostrasno-ježuljiva draž tog osjeta i ona nezdrava ustreptalost koja jednim mahom u nama sve klonulo elektrizira i podigne. Atmosfera osvjetljenih dvorana bila je zadugo zrak koji sam disao.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kako l' će ti sutra biti... 1904. ŽIVOT Usta se smeše; oči glede boje, Ljude i daske. Već klonulo telo; Diše se teško; drhte ruke moje; Oči gledaju... čeka se opelo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
- upitah moga prijatelja koji mi ovo pričaše. // - Pa? . . . - reče on klonulo i tužno. - Pa eto! Od te naše ljubavi nije bilo ništa.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
vidi sve pojedinosti razorenja, pa kad pogleda kako je cela priroda: i polje, i šuma, pa rekao bi i samo ono plavo nebo klonulo od ljudskoga zora i besa, onda se u njemu budi nemoćan gnev i srdžba protiv opustošavajućih ratova.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge. Klonulo je moje telo, umorne su moje noge Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu, otadžbini i
Stanković, Borisav - TAŠANA
Jednom je to svršeno. Ne da me to boli, nego sam srećan što sam zbog toga postao sveštenik. (Klonulo): Ali, valjda što sam postigao sve što sam želeo, sve učinio što je trebalo da ja učinim, da postanem ovde prvi,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne laži, Nolo, pa je onda sve lako i prosto... Ne lažem, dala sam ljubav. Evo i sada, srce mi je, čini mi se, klonulo da umre, zato što Luku gubim, i izgubih... Tuđa kost... Roditi valja ono što ćeš slepo voleti...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
sve je gotovo! I srce, i oči, i snaga, sve za Asana, za selo, Banju! (Prkosno klonulo.) Tamo ću ja! (Kida se rukama.) Oh, tamo i oči da iskopam, kožu da oparim, snagu da osušim.