Jakšić, Đura - PROZA
prišapnu nešto panduru i otpusti sve ljude do vezanoga Milisava; njega zatvoriše u podrum, a kmetu Radovanu reče: — Ti, kmete, ostani, s tobom ću imati još i druga razgovora. Radovan ostade.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
udri! Samo se čuje: »Ne, Ćebo!... Stanide, čiko!... Drž' se, Srdane!... Ne daj, kmete!...« Ele, biše se do mile vole, pa se raziđoše kud koji. Neko gologlav, neko naramuje, neko se pipa oko re bara.
— Batali, kmete, bogati! — dočeka ga čiča Mirko. — Bilo pa prošlo! Što to zapodireš? — Taja kažem samo... — poče kmet.
— Živi se ljudi kašto i sporečkaju, pa i pobiju... Ljudi su, čudna mi čuda! — Jest, jest!... Tako je!... Batali, kmete, batali! — zavikaše gotovo svi uglas. Kmet malo poćuta, pa poče: — Pa šta velite, ljudi?
Konj se malo smiri, pa opet poče kopati, frkati i njušiti. — More, kmete, gledaj de! — učini Strahinja. — Šta? — Ama, eto tu, čini mi se, neke trulovine, kao od drveta... tu gde konj kopa!
— U vetar udrite, ljudi! — viče kmet Purko družini — da ne osakatimo koga? — Zar si i ti tu, kmete? — viknu Živan, jer ču Purkov glas. — A stanide, more! — pa skresa na onaj glas. — Ne na kuma i svetog Jovana!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ljudi se počeše gnušati lopova, pitajući: — Ama, ko li to uradi? Marinko Marinković istače se pa reče: — Kmete Jovo, popo, i vi braćo!...
— On je to video i priča. A Mi hajdmo tvojoj kući. Tamo ćemo videti da li Marinko ima pravo. — Hajde, kmete!... Hajde, popo!... Hajdete braćo!... Svi me dobro znate!... S vama sam rastao i odrastao!...
Aleksa joj reče: – Idi u kuću! Ona posluša i ode. Ljudi se uputiše aru. Marinko se istače napred, pa reče: — Evo, kmete, evo, popo!... Ovde je bio on i kopao nešto. A ja sam iza onog grma gledao... I op pokaza jedan grm naprema se.
— Ama, da l̓ je istina? — upita kmet čudeći se. — Istina je, moj kmete! A što je još gore, to je što onako obrukaste i odgurnuste onoga poštenog čoveka. Kud će vam duša, bolan?
Jedne večeri sedeo je sa Ivanom i razgovarao. Razgovor im beše strašno sumoran. — E, moj Ivane, moj kmete, što ćemo bolan? — reče Kruška. Ivan sleže ramenima. — Ne znam ni ja. — Tebe baš svi ostaviše? — Svi. — Zbog mene?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Utom udari odnekud Ero: — Pomozi bog, kado! — Bog ti pomogao, kmete! A odakle si ti, kmete? — Ja sam, kado, s onoga svijeta.
Utom udari odnekud Ero: — Pomozi bog, kado! — Bog ti pomogao, kmete! A odakle si ti, kmete? — Ja sam, kado, s onoga svijeta.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Šta je to, kmete Ćiro, i vi ljudi! Prošlog ljeta pustiste mi ovo dete da me nadgleda ovako starog i da me što posluša, a sad ga opet
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Između vas ne sme biti veće rastojanje od dvadeset koraka. Kad ih ugledamo, ja ću kazati ko će pucati... — E, kmete, a šta ćemo, recimo, kad nas dvojica ili trojica nagazimo na njih, a tebe nema. — U meso, brate, ja šta ćeš drugo!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Ne poznajem ja, predsedniče Milisave, ili kako li se zoveš, druge vlasti do naroda; narod je, kmete Milisave, i izvor i utoka vlasti; on je, seljače i građanine Misilave, suveren, vlast, veličanstvo, — a sve ostalo, sav
— Ama, učo, bog s tobom, kakav čir! — I ti se, kmete, nađe da mene tamo njemu zoveš! Mene i to njemu?! — Ama ne zovem te njemu, nego meni! — Svejedno! Al’ će i on biti tamo!
Zar ja, ja da budem saučesnik u tom atentatu na krvavo stečenu imaovinu narodnu! — Dakle, kmete Milisave, — završi jetko i sarkastično, — mi... onako... to da jedemo i pijemo, a narod da plaća sve to! A?
— A on i opet zastade i ka’ pođe k meni, pa stade. »Ama, veli, ti kanda se iskašlja ka’ i juče?« — A-ja, kmete, velim mu ja, znaš čistio onu čkolju pa me lepo udavi ona đečija prašina, pa sad ti krham ka’ niko moj.
Niko ne zna, pa ni ćata, ni Sreta. — A kako bi bilo — umeša se neko — da ti, kmete, daš dva dinara, pa ako bude malo neka Vujica doda, a ako pretekne, neka ti donese kusur, a kmet Đorđe? Ne ide ni ovo.
Sreten opet reducira svoje zahteve na minimum. — Znaš šta, kmete, — reče Sreten, — pa mi možemo još u manje reči da čestitamo! — Hu! — huknu ćir Đorđe i počeša se iza uveta.
— dere se za njima Sreten, a sav bled u licu. — Prišipetlje vlasničke i kapetanove!!! Bruko učiteljska!!! — Čuješ kmete, pade mi na pamet nešto žestoko!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
U tom udari odnekud Ero: „Pomozi Bog kado!“ — „Bog ti pomogao kmete! a odakle si ti kmete!“ — „Ja sam, kado! s onoga svijeta.“ — „Je li Boga ti!
U tom udari odnekud Ero: „Pomozi Bog kado!“ — „Bog ti pomogao kmete! a odakle si ti kmete!“ — „Ja sam, kado! s onoga svijeta.“ — „Je li Boga ti!
U tom udari odnekud Ero: „Pomozi Bog, kado!“ — „Bog ti pomogao, kmete! a odakle si ti, kmete?“ — „Ja sam, kado! s onoga svijeta.“ — „Jeli Boga ti!
U tom udari odnekud Ero: „Pomozi Bog, kado!“ — „Bog ti pomogao, kmete! a odakle si ti, kmete?“ — „Ja sam, kado! s onoga svijeta.“ — „Jeli Boga ti!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Na licu mu se jasno mogla čitati misao: »Propao sam, našao je!...« — Hej, kmete, ovamo svi! — viknu pisar. Iziđoše svi iz kuće. — Nema tamo ništa.
Znaš, brate, nije ni meni lako gledati, da mi propada toliki mal. — Ded’ kmete, oseci potru, ali bez šale — reče Đurica i uspravi pušku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Utom udari odnekud Ero: — Pomozi bog, kado! — Bog ti pomogao, kmete! A odakle si ti kmete? — Ja sam, kado, s onoga svijeta.
Utom udari odnekud Ero: — Pomozi bog, kado! — Bog ti pomogao, kmete! A odakle si ti kmete? — Ja sam, kado, s onoga svijeta.
Ilić, Vojislav J. - PESME
kmeta hlađaše krilom i reč mu prozbori taku: „Dostojna prezrenja svakog, kmetica kravara ljubi, Otvori četvore oči, o kmete, i ovo tubi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Svi u skupu Dobrićani došli; onda Kulin viknu na vojnike, Turci britke sablje povadiše, dobrićanske kmete isjekoše: sedamdeset i četiri glave, što srbinjske isjekoše Turci; pa Iliju kneza uvatiše, i Vilipa, popa