Јакшић, Ђура - ПРОЗА
пришапну нешто пандуру и отпусти све људе до везанога Милисава; њега затворише у подрум, а кмету Радовану рече: — Ти, кмете, остани, с тобом ћу имати још и друга разговора. Радован остаде.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
удри! Само се чује: »Не, Ћебо!... Станиде, чико!... Држ' се, Срдане!... Не дај, кмете!...« Еле, бише се до миле воле, па се разиђоше куд који. Неко гологлав, неко нарамује, неко се пипа око ре бара.
— Батали, кмете, богати! — дочека га чича Мирко. — Било па прошло! Што то заподиреш? — Таја кажем само... — поче кмет.
— Живи се људи кашто и споречкају, па и побију... Људи су, чудна ми чуда! — Јест, јест!... Тако је!... Батали, кмете, батали! — завикаше готово сви углас. Кмет мало поћута, па поче: — Па шта велите, људи?
Коњ се мало смири, па опет поче копати, фркати и њушити. — Море, кмете, гледај де! — учини Страхиња. — Шта? — Ама, ето ту, чини ми се, неке труловине, као од дрвета... ту где коњ копа!
— У ветар удрите, људи! — виче кмет Пурко дружини — да не осакатимо кога? — Зар си и ти ту, кмете? — викну Живан, јер чу Пурков глас. — А станиде, море! — па скреса на онај глас. — Не на кума и светог Јована!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Људи се почеше гнушати лопова, питајући: — Ама, ко ли то уради? Маринко Маринковић истаче се па рече: — Кмете Јово, попо, и ви браћо!...
— Он је то видео и прича. А Ми хајдмо твојој кући. Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. — Хајде, кмете!... Хајде, попо!... Хајдете браћо!... Сви ме добро знате!... С вама сам растао и одрастао!...
Алекса јој рече: – Иди у кућу! Она послуша и оде. Људи се упутише ару. Маринко се истаче напред, па рече: — Ево, кмете, ево, попо!... Овде је био он и копао нешто. А ја сам иза оног грма гледао... И оп показа један грм напрема се.
— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. — Истина је, мој кмете! А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека. Куд ће вам душа, болан?
Једне вечери седео је са Иваном и разговарао. Разговор им беше страшно суморан. — Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. Иван слеже раменима. — Не знам ни ја. — Тебе баш сви оставише? — Сви. — Због мене?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Утом удари однекуд Еро: — Помози бог, кадо! — Бог ти помогао, кмете! А одакле си ти, кмете? — Ја сам, кадо, с онога свијета.
Утом удари однекуд Еро: — Помози бог, кадо! — Бог ти помогао, кмете! А одакле си ти, кмете? — Ја сам, кадо, с онога свијета.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи! Прошлог љета пустисте ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Између вас не сме бити веће растојање од двадесет корака. Кад их угледамо, ја ћу казати ко ће пуцати... — Е, кмете, а шта ћемо, рецимо, кад нас двојица или тројица нагазимо на њих, а тебе нема. — У месо, брате, ја шта ћеш друго!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав
— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! — И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш! Мене и то њему?! — Ама не зовем те њему, него мени! — Свеједно! Ал’ ће и он бити тамо!
Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то! А?
— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« — А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.
Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. — А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? Не иде ни ово.
Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. — Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! — Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета.
— дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!! Бруко учитељска!!! — Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У том удари однекуд Еро: „Помози Бог кадо!“ — „Бог ти помогао кмете! а одакле си ти кмете!“ — „Ја сам, кадо! с онога свијета.“ — „Је ли Бога ти!
У том удари однекуд Еро: „Помози Бог кадо!“ — „Бог ти помогао кмете! а одакле си ти кмете!“ — „Ја сам, кадо! с онога свијета.“ — „Је ли Бога ти!
У том удари однекуд Еро: „Помози Бог, кадо!“ — „Бог ти помогао, кмете! а одакле си ти, кмете?“ — „Ја сам, кадо! с онога свијета.“ — „Јели Бога ти!
У том удари однекуд Еро: „Помози Бог, кадо!“ — „Бог ти помогао, кмете! а одакле си ти, кмете?“ — „Ја сам, кадо! с онога свијета.“ — „Јели Бога ти!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« — Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. Изиђоше сви из куће. — Нема тамо ништа.
Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. — Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Утом удари однекуд Еро: — Помози бог, кадо! — Бог ти помогао, кмете! А одакле си ти кмете? — Ја сам, кадо, с онога свијета.
Утом удари однекуд Еро: — Помози бог, кадо! — Бог ти помогао, кмете! А одакле си ти кмете? — Ја сам, кадо, с онога свијета.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
кмета хлађаше крилом и реч му прозбори таку: „Достојна презрења сваког, кметица кравара љуби, Отвори четворе очи, о кмете, и ово туби.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сви у скупу Добрићани дошли; онда Кулин викну на војнике, Турци бритке сабље повадише, добрићанске кмете исјекоше: седамдесет и четири главе, што србињске исјекоше Турци; па Илију кнеза уватише, и Вилипа, попа