Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— ’Ajd’mo kući; vreme je, stižu krave. — Ta, gospoja Sido, ta man’te se komendije! — zaustavlja je pop Ćira. — Ta, pustite je! — veli pop Spira, — bolje nek se tamo ispraska. Eto nje sutra...
! — Šta je pomislio, to je i rek’o, a ti ’ajd’ pred kuću — veli gđa Persa. — Ta tek da nije bez komendije — reče pop Ćira, napuni lulu i izađe napolje. — A ti sad, drago dete moje, gledaj šta ćeš!
’Oće l’ Pera Bockalov? — Man’te ga vragu! — odvraća ga Arkadija. — Skup je. A i ako se pogodite, imaćete komendije saš njim.
— Eto ti sad! Pa i ja sam ga pogodio! No; sad će biti komendije! — Pa vi dakle zajedno putujete! E, to je baš k’o poručeno! To je dobro! Nikad bolje! — Kakvo te »dobro« spopalo!?
— Ta obešenjaci ste vi svi, kol’ko vas je gođ! Nemeši vama trebaju, nemeši! — Eh, ta man’te se, gospoja, komendije! Ta kakvi nemeši! Ta svi smo mi nemaši, pa čerez toga se i svađamo.
E, pa tako; svak ima svoje jedno poslovanje i, kásti, zarađivanje. Ne može svaki sve da radi. — Samo da vi’š komendije i belaja — nastavlja bojtar, plašljivo nalivajući sebi opet jedan fićok rakije, — da vi’š belaja, ako joj dotle ne
Pop Ćira je kupio još i rajspulfera za lice, i onu spravu za brenovanje kose, i neke komendije za pravljenje lokni, i neke nove hornodle (nazvane po nekoj švapskoj princezi, udavači tadašnjoj), i gumalastiku za
Ta kako ga ne bi znala. — Nije Tinin, nego luciferov, obešenjak jedan! Čekaj samo, da vi’š komendije. Kod njega smo večerali i prenoćili; a niko drugi nego on ukr’o mi je, dok sam ja spav o, onaj moj corpuѕ delіctі, onaj
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: dakle, šta bi ti htela, da pokvarimo prsten? MATI: Dakako. OTAC: Jes čula, jedanput je bilo komendije u kući, više neće biti. MATI: Ali zaboga, kad je bolja prilika. OTAC: Ti si luda žena, pa mir!
Sremac, Stevan - PROZA
— Nego dosta je bilo komendije! veli gazda Radisav. — A sad odmah da mi kažeš ljudski: gde te oćopaviše i kako? Gde si se i s kim si se tuk’o? Govori!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Pak? KUM: Danas je propisano da se svaka lepo obuče. SOFIJA: Prave samo komendije sa ženama. MAKSIM: Vidite, ova je tek od oni pravi.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: Ej, teško si ga meni! SRETA: Milostiva gospođa, Pelo ti, nemojte praviti od mene komendije. TRIFIĆ (Peli): Ali kako je to moguće? PELA: Ja nisam ništa kriva, milostivi gospodine.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Opet mi dolazi na Vrat. (Metne maramu na nos.) MITAR: Bogati, Femo, došao sam da te pitam šta si poludila, te praviš komendije po kući. Šta si se narogušila kao patak na kišu, je l’ to lepo, što činiš, je l’ to pametno?