Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ’Ајд’мо кући; време је, стижу краве. — Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира. — Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска. Ето ње сутра...
! — Шта је помислио, то је и рек’о, а ти ’ајд’ пред кућу — вели гђа Перса. — Та тек да није без комендије — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље. — А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!
’Оће л’ Пера Боцкалов? — Ман’те га врагу! — одвраћа га Аркадија. — Скуп је. А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.
— Ето ти сад! Па и ја сам га погодио! Но; сад ће бити комендије! — Па ви дакле заједно путујете! Е, то је баш к’о поручено! То је добро! Никад боље! — Какво те »добро« спопало!?
— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! Немеши вама требају, немеши! — Ех, та ман’те се, госпоја, комендије! Та какви немеши! Та сви смо ми немаши, па через тога се и свађамо.
Е, па тако; свак има своје једно пословање и, кáсти, зарађивање. Не може сваки све да ради. — Само да ви’ш комендије и белаја — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не
Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице, и ону справу за бреновање косе, и неке комендије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези, удавачи тадашњој), и гумаластику за
Та како га не би знала. — Није Тинин, него луциферов, обешењак један! Чекај само, да ви’ш комендије. Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други него он укр’о ми је, док сам ја спав о, онај мој цорпуѕ деліцті, онај
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: дакле, шта би ти хтела, да покваримо прстен? МАТИ: Дакако. ОТАЦ: Јес чула, једанпут је било комендије у кући, више неће бити. МАТИ: Али забога, кад је боља прилика. ОТАЦ: Ти си луда жена, па мир!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Него доста је било комендије! вели газда Радисав. — А сад одмах да ми кажеш људски: где те оћопавише и како? Где си се и с ким си се тук’о? Говори!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Пак? КУМ: Данас је прописано да се свака лепо обуче. СОФИЈА: Праве само комендије са женама. МАКСИМ: Видите, ова је тек од они прави.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: Еј, тешко си га мени! СРЕТА: Милостива госпођа, Пело ти, немојте правити од мене комендије. ТРИФИЋ (Пели): Али како је то могуће? ПЕЛА: Ја нисам ништа крива, милостиви господине.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Опет ми долази на Врат. (Метне мараму на нос.) МИТАР: Богати, Фемо, дошао сам да те питам шта си полудила, те правиш комендије по кући. Шта си се нарогушила као патак на кишу, је л’ то лепо, што чиниш, је л’ то паметно?