Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
i prostrane koncepcije pokazali su dinarski samouci: Karađorđe, Miloš, Vuk Karadžić, Njegoš; pored drugih (Rački, Kopitar, Mažuranić, Miklošić, Prešern itd.).
Vrlo su se rado školovali, i iz njihove sredine su izašle najveće slovenske lingviste XIX veka Kopitar i Miklošić, i pesnik Prešern.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Slovenski naučenjaci toga doba, Dobrovski i Kopitar, obratili su pažnju na Muškatirovićevu knjigu, a Vuk Karadžić uneo je mnoge poslovice iz nje u svoju zbirku srpskih
Kao Horacije on je prigodan, piše laskave pohvale i posvete, i Kopitar mu povodom toga piše: »Voleo bih da ste ponositi kao Klopštok, i da se ne udvarate kao Horacije i Virgilije.
Njegov Glasъ arfe šišatovačke našao je više odjeka no ijedan srpski pesnički proizvod pre njega. Kopitar ga je nazivao »srpskim Horacijem«, Šafarik »knezom srpskih pesnika«, Njegoš »Genijem Roda«, Đuro Daničić »ocem novije
Ljudi koji su u tom pravcu ne samo posredno no i neposredno uticali na Srbe bili su: Josif Dobrovski, Jernej Kopitar, Pavle Šafarik, Jan Kolar i Ljudevit Štur.
Slovenac Jernej Kopitar bio je od vrlo velikog i neposrednog značaja po razvitak ideja i književnosti kod Srba u prvim desetinama XIX veka.
je uveo u svoje ideje i planove, uputio ga u gramatičarski i sakupljački posao, rukovodio ga u svima njegovim poslovima. Kopitar je uverio Karadžića da narodni jezik treba da potisne crkveni i obavestio ga o pravoj vrednosti narodnih pesama,
Šafarik, Kolar, Štur, Kopitar, učenici nemačke nauke i književnosti, bili su glavni naučni, književni i uopšte idejni vaspitači Srba u prvoj polovini
Ali sve do Vuka Karadžića o srpskoj narodnoj poeziji znalo se malo, u odlomcima i neodređeno. Kopitar je upoznao Getea i Jakova Grima sa velikim blagom u Karadžićevim zbirkama.
II. SKUPLjANjE NARODNIH UMOTVORINA I OPISIVANjE NARODNOGA ŽIVOTA JERNEJ KOPITAR I VUK KARADžIĆ. — Ne samo početak rada Vuka Karadžića no i ceo njegov rad nemogućno je odeliti od ličnosti Slovenca
Sam Karadžić je jednom učinio ovu odsečnu izjavu: »Glavni uzrok da sam ja danas spisatelj ostaće dovijeka Kopitar; u tom sam mu dužnik, ako ne u svemu, a ono u mnogom, vrlo mnogom.
« Širokog duha i velike naučne radoznalosti, Kopitar je imao vrlo opsežno znanje: monѕtrum ѕcіentіarum, nazivao ga je Jakov Grim.
Iako jošte mlad, Kopitar je već bio na glasu u uskom krugu ljudi koji su se onda bavili slovenskom filologijom. 1808. godine izišla je u Ljubljani
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ali je Vuk imao svog Mentora. Svestrano obrazovani Slovenac Kopitar, posebno zagrejan za slovenske jezike i folklor, čim je pročitao prve prave srpske narodne pesme u Vukovom izdanju,
za primjer; pak ako Vam se dopadnu, lasno ćemo ih i više dobiti« (Vukovo pismo iz Karlovaca od 8/20 aprila 1815). Kopitar mu je objasnio šta od toga književnog rada očekuje: »Time ćete vaše Pjesnarice popuniti, a mi, vaši naklonjeni čitatelji,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
novembra primio sam s onakovom radosti s kakom ste ga mi vi poslali. Kopitar mi ga je iz grada donio i celo smo veče ode čitali.
” (Prepiska II, 185—6). Vuk mu je na to odgovorio (na Petrovdan 1817): „Odu na Vidovdan čitali smo ja i Kopitar s osobitim čuvstvovanijem, meni se osobito dopada”; pa mu potom daje nekoliko „primječanija” (predlaže da mesto vranac
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
nemački jezik gotovo upored os njihovim objavljivanjem, ponekad i pre toga, neposredno iz Vukovih rukopisa ili kazivanja. Kopitar je za Grima preveo celu prvu Pjesnaricu, zatim niz pesama u svom prikazu Lajpciške zbirke.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Velikom ugledu koji su naše pesme stekle među Nemcima, pa i inače, mnogo su doprineli Kopitar, Jakov Grim i Gete, „Godine 1814—15,“ — kaže P.
Popović — „kad je Vuk izdavao svoju prvu zbirku pesama, i kad je Kopitar te pesme s najvećom revnošću preporučivao tuđem književnom svetu, opštio je s njima Jakov Grim, i ovaj veliki prijatelj