Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и простране концепције показали су динарски самоуци: Карађорђе, Милош, Вук Караџић, Његош; поред других (Рачки, Копитар, Мажуранић, Миклошић, Прешерн итд.).
Врло су се радо школовали, и из њихове средине су изашле највеће словенске лингвисте XИX века Копитар и Миклошић, и песник Прешерн.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Словенски научењаци тога доба, Добровски и Копитар, обратили су пажњу на Мушкатировићеву књигу, а Вук Караџић унео је многе пословице из ње у своју збирку српских
Као Хорације он је пригодан, пише ласкаве похвале и посвете, и Копитар му поводом тога пише: »Волео бих да сте поносити као Клопшток, и да се не удварате као Хорације и Виргилије.
Његов Гласъ арфе шишатовачке нашао је више одјека но иједан српски песнички производ пре њега. Копитар га је називао »српским Хорацијем«, Шафарик »кнезом српских песника«, Његош »Генијем Рода«, Ђуро Даничић »оцем новије
Људи који су у том правцу не само посредно но и непосредно утицали на Србе били су: Јосиф Добровски, Јернеј Копитар, Павле Шафарик, Јан Колар и Људевит Штур.
Словенац Јернеј Копитар био је од врло великог и непосредног значаја по развитак идеја и књижевности код Срба у првим десетинама XИX века.
је увео у своје идеје и планове, упутио га у граматичарски и сакупљачки посао, руководио га у свима његовим пословима. Копитар је уверио Караџића да народни језик треба да потисне црквени и обавестио га о правој вредности народних песама,
Шафарик, Колар, Штур, Копитар, ученици немачке науке и књижевности, били су главни научни, књижевни и уопште идејни васпитачи Срба у првој половини
Али све до Вука Караџића о српској народној поезији знало се мало, у одломцима и неодређено. Копитар је упознао Гетеа и Јакова Грима са великим благом у Караџићевим збиркама.
ИИ. СКУПЉАЊЕ НАРОДНИХ УМОТВОРИНА И ОПИСИВАЊЕ НАРОДНОГА ЖИВОТА ЈЕРНЕЈ КОПИТАР И ВУК КАРАЏИЋ. — Не само почетак рада Вука Караџића но и цео његов рад немогућно је оделити од личности Словенца
Сам Караџић је једном учинио ову одсечну изјаву: »Главни узрок да сам ја данас списатељ остаће довијека Копитар; у том сам му дужник, ако не у свему, а оно у многом, врло многом.
« Широког духа и велике научне радозналости, Копитар је имао врло опсежно знање: монѕтрум ѕціентіарум, називао га је Јаков Грим.
Иако јоште млад, Копитар је већ био на гласу у уском кругу људи који су се онда бавили словенском филологијом. 1808. године изишла је у Љубљани
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Али је Вук имао свог Ментора. Свестрано образовани Словенац Копитар, посебно загрејан за словенске језике и фолклор, чим је прочитао прве праве српске народне песме у Вуковом издању,
за примјер; пак ако Вам се допадну, ласно ћемо их и више добити« (Вуково писмо из Карловаца од 8/20 априла 1815). Копитар му је објаснио шта од тога књижевног рада очекује: »Тиме ћете ваше Пјеснарице попунити, а ми, ваши наклоњени читатељи,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
новембра примио сам с онаковом радости с каком сте га ми ви послали. Копитар ми га је из града донио и цело смо вече оде читали.
” (Преписка ИИ, 185—6). Вук му је на то одговорио (на Петровдан 1817): „Оду на Видовдан читали смо ја и Копитар с особитим чувствованијем, мени се особито допада”; па му потом даје неколико „примјечанија” (предлаже да место вранац
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
немачки језик готово упоред ос њиховим објављивањем, понекад и пре тога, непосредно из Вукових рукописа или казивања. Копитар је за Грима превео целу прву Пјеснарицу, затим низ песама у свом приказу Лајпцишке збирке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Великом угледу који су наше песме стекле међу Немцима, па и иначе, много су допринели Копитар, Јаков Грим и Гете, „Године 1814—15,“ — каже П.
Поповић — „кад је Вук издавао своју прву збирку песама, и кад је Копитар те песме с највећом ревношћу препоручивао туђем књижевном свету, општио је с њима Јаков Грим, и овај велики пријатељ