Ćosić, Dobrica - KORENI
od tavanice do poda, vala se po nagnutom kelneraju, peče se na furuni obešenoj o lampu, stolovi — izvrnute bubašvabe, koprcaju se sa šest, osam suvih nožica i hoće da uštinu ugarke što urlaju, urlaju...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
silazi, opet se penje, ljudi već padaju od umora, konji sasvim posustali i sve češće nailazimo na mračna telesa, koja se koprcaju u snegu. Iz daljine dopiru neki glasovi. Sigurno se prenosi zapovest. Naprežemo sluh.
Nesvesno se pripijaju uz mene, kao da traže spasa, ili neko naređenje. Neki se konji zapleli u zaprežnice i koprcaju se, udarajući nogama oko sebe. — Razmrsite ih! — viknuo sam, kao da je to važnije od života ljudskih.