Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
од таванице до пода, вала се по нагнутом келнерају, пече се на фуруни обешеној о лампу, столови — изврнуте бубашвабе, копрцају се са шест, осам сувих ножица и хоће да уштину угарке што урлају, урлају...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
силази, опет се пење, људи већ падају од умора, коњи сасвим посустали и све чешће наилазимо на мрачна телеса, која се копрцају у снегу. Из даљине допиру неки гласови. Сигурно се преноси заповест. Напрежемо слух.
Несвесно се припијају уз мене, као да траже спаса, или неко наређење. Неки се коњи заплели у запрежнице и копрцају се, ударајући ногама око себе. — Размрсите их! — викнуо сам, као да је то важније од живота људских.