Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
sopstvenika, od čega ima da se naplaćuju potraživanja poverilaca mežganik — papula od pasulja merdžan — ogrlica od korala melangeѕ — smešano muzdrak — koplje moto — pobuda mon — jedan mumakaze — makaze za rezanje fitilja na voštanim
Afrika
gore u sobicama na balkonu i dole u sobicama oko dvorišta, koje gledaju u nas naviše, izvijajući svoje šije pune korala i dukata. Ja potpuno primam srcu neuspeh mladićev i nudim mu da izabere bilo koju drugu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
strujni provodnik teskobe, frikàtiv bola žicom od metala, od čije struje slogovi se drobe u mutnu plazmu jezičkih korala, kroz koju tečem jednu krhku struku, Tišinu njenu, buket belih ruku.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Razgrni mi časom čiste grudi svoje, Da sagledam čuda, da ugledam raj; Da pregazim polja rujnoga korala, Da pohodim dvore od čista kristala, Pa da pričam posle lepotu i sjaj...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Po jedna ljubav, jutro, u tuđini, dušu nam uvija, sve tešnje, beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih crvene zrna korala, kao, iz zavičaja, trešnje. Probudimo se noću i smešimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom.
Gle, kako su i boje, čak tamo do zvezda, iste, i u trešanja, i u korala! Kako je sve u vezi, na svetu. „Sumatra“ – rekoh, opet, podrugljivo, sebi.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ta meka, slabačka morska stvorenja gutaju komadiće korala, pa ih u svojoj unutrašnjosti pretvaraju u mulj i izbacuju ga na morsko dno.
Sad ćemo, za koji minut, sići u jedno začarano carstvo, u džunglu od korala. Obratite pažnju, jer ćete videti što nikad niste videli. Velika riba dodiruje njuškom naš prozor. Ali...
Gledajte ove druge ribe oko nas, ovo šarenilo boja na njima, ove čudnovatosti oblika i pokreta. Pa i ova džungla od korala, ove morske lepeze, ovi sunđeri, sve to živopisno dopunjuje šarenilo svih mogućnih spektralnih boja: crvene kao krv,
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nije ni primetio kako prema njemu kroz prozračno plavu vodu počinju da se penju grane korala. Trže ga tek riba koja mu se na dlanu preobrazi u zlatoperku.
je pusti da padne u vodu i zagleda se za njom, zapanjen: iz belog, svetlucavog peska pružali su se ka njemu rumeni prsti korala između kojih su promicale zlatne ribe. »Gle!« —reče sebi. »Pa ja sanjam!
»Gle!« —reče sebi. »Pa ja sanjam!« — dečak protrlja oči, ali između korala rumenijih od trešanja i dale su plivale zlatne ribe, a kraba koju je vadio iz mreže menjala je boju od mrkozelene do
Kad stiže do dna, dečak vide da peskom hoda tek mrkozelena krabica, i nigde ni rumenih korala, ni riba zlatoperki. Dugo, ćuteći, dečak je gledao u vodu.
« —prošaputa jednoga jutra i zagleda se ka morskom dnu, iznenađen. Prema nemu su rasle rumene grane korala, a kraj najveće od njih stajala je Zlatna kraba i gledala ga.
Gipka i moćna krila bila su mu prekrivena srebrnim perjem, a kljun i kandže rumeniji od korala. Jedino mu je perje na grudima bilo belo s lakim sedefastim odsjajem.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kao tajanstveni i nestvarni, od najčudnije isprepletenih kristalnobelih korala, nevidljivih u beskrajnim dubinama morskoga dna, posuti tako injem, blještali su naročito, rasuti na sve strane i jarki,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ljubav, / jutro, / u tuđini, / dušu nam uvija, / sve tešnje, / beskrajnim mirom plavih mora, / iz kojih crvene zrna korala, / kao, / iz zavičaja, / trešnje”.
Petrović, Rastko - AFRIKA
gore u sobicama na balkonu i dole u sobicama oko dvorišta, koje gledaju u nas naviše, izvijajući svoje šije pune korala i dukata. Ja potpuno primam srcu neuspeh mladićev i nudim mu da izabere bilo koju drugu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
U njenoj glavi rojile su se slike Gornjega sveta. Šta je iskrenje morskoga dna prema njegovom sjaju? Šta cvetovi korala prema cvetovima jasmina?
Ribica nije prestajala da priča o oblacima koji plove visokim, plavim nebom, o cveću rumenijem od korala i vetru koji u šupljinama stena stvara prigušene, nežne glasove. A onda tu su i ruže!
Pljesnu rukama Morski Car i Cveta nestade. Ali, svejedno: ma kamo da se okrenula Kapljici se činilo da se, bleđi od korala, u daljini njiše njen Cvet. — Pusti me, moćni Care, da se vratim pustinjskom Cvetu!
Ali, je li ma jedna ravna Srebrenki koja ribare na debelo more mami i kao mesečev zrak uranja u podvodnu šumu algi i korala? Koja je tako hitra? Tako mudra?
Ko zna koliko je zatim tonuo? Je li u dvore Morskog cara zaista stigao ili mu se i car i dvorac od korala samo pričinio? Kada je otvorio oči — ležao je na dnu čamca, sav mokar. Svuda okolo njega penilo se i komešalo more.