Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
сопственика, од чега има да се наплаћују потраживања поверилаца межганик — папула од пасуља мерџан — огрлица од корала мелангеѕ — смешано муздрак — копље мото — побуда мон — један мумаказе — маказе за резање фитиља на воштаним
Африка
горе у собицама на балкону и доле у собицама око дворишта, које гледају у нас навише, извијајући своје шије пуне корала и дуката. Ја потпуно примам срцу неуспех младићев и нудим му да изабере било коју другу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
струјни проводник тескобе, фрикàтив бола жицом од метала, од чије струје слогови се дробе у мутну плазму језичких корала, кроз коју течем једну крхку струку, Тишину њену, букет белих руку.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Разгрни ми часом чисте груди своје, Да сагледам чуда, да угледам рај; Да прегазим поља рујнога корала, Да походим дворе од чиста кристала, Па да причам после лепоту и сјај...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
По једна љубав, јутро, у туђини, душу нам увија, све тешње, бескрајним миром плавих мора, из којих црвене зрна корала, као, из завичаја, трешње. Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком.
Гле, како су и боје, чак тамо до звезда, исте, и у трешања, и у корала! Како је све у вези, на свету. „Суматра“ – рекох, опет, подругљиво, себи.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Та мека, слабачка морска створења гутају комадиће корала, па их у својој унутрашњости претварају у муљ и избацују га на морско дно.
Сад ћемо, за који минут, сићи у једно зачарано царство, у џунглу од корала. Обратите пажњу, јер ћете видети што никад нисте видели. Велика риба додирује њушком наш прозор. Али...
Гледајте ове друге рибе око нас, ово шаренило боја на њима, ове чудноватости облика и покрета. Па и ова џунгла од корала, ове морске лепезе, ови сунђери, све то живописно допуњује шаренило свих могућних спектралних боја: црвене као крв,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није ни приметио како према њему кроз прозрачно плаву воду почињу да се пењу гране корала. Трже га тек риба која му се на длану преобрази у златоперку.
је пусти да падне у воду и загледа се за њом, запањен: из белог, светлуцавог песка пружали су се ка њему румени прсти корала између којих су промицале златне рибе. »Гле!« —рече себи. »Па ја сањам!
»Гле!« —рече себи. »Па ја сањам!« — дечак протрља очи, али између корала руменијих од трешања и дале су пливале златне рибе, а краба коју је вадио из мреже мењала је боју од мркозелене до
Кад стиже до дна, дечак виде да песком хода тек мркозелена крабица, и нигде ни румених корала, ни риба златоперки. Дуго, ћутећи, дечак је гледао у воду.
« —прошапута једнога јутра и загледа се ка морском дну, изненађен. Према нему су расле румене гране корала, а крај највеће од њих стајала је Златна краба и гледала га.
Гипка и моћна крила била су му прекривена сребрним перјем, а кљун и канџе руменији од корала. Једино му је перје на грудима било бело с лаким седефастим одсјајем.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као тајанствени и нестварни, од најчудније испреплетених кристалнобелих корала, невидљивих у бескрајним дубинама морскога дна, посути тако ињем, бљештали су нарочито, расути на све стране и јарки,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
љубав, / јутро, / у туђини, / душу нам увија, / све тешње, / бескрајним миром плавих мора, / из којих црвене зрна корала, / као, / из завичаја, / трешње”.
Петровић, Растко - АФРИКА
горе у собицама на балкону и доле у собицама око дворишта, које гледају у нас навише, извијајући своје шије пуне корала и дуката. Ја потпуно примам срцу неуспех младићев и нудим му да изабере било коју другу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У њеној глави ројиле су се слике Горњега света. Шта је искрење морскога дна према његовом сјају? Шта цветови корала према цветовима јасмина?
Рибица није престајала да прича о облацима који плове високим, плавим небом, о цвећу руменијем од корала и ветру који у шупљинама стена ствара пригушене, нежне гласове. А онда ту су и руже!
Пљесну рукама Морски Цар и Цвета нестаде. Али, свеједно: ма камо да се окренула Капљици се чинило да се, блеђи од корала, у даљини њише њен Цвет. — Пусти ме, моћни Царе, да се вратим пустињском Цвету!
Али, је ли ма једна равна Сребренки која рибаре на дебело море мами и као месечев зрак урања у подводну шуму алги и корала? Која је тако хитра? Тако мудра?
Ко зна колико је затим тонуо? Је ли у дворе Морског цара заиста стигао или му се и цар и дворац од корала само причинио? Када је отворио очи — лежао је на дну чамца, сав мокар. Свуда около њега пенило се и комешало море.