Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
se raširili po svima jadranskim oblastima i sada čine vrlo znatnu većinu stanovništva u dalmatinskoj Zagori i u Boki Kotorskoj. Mnogobrojni su i na nekim ostrvima južno od Zadra, manje mnogobrojni na Kvarnerskim ostrvima i u karsnoj Kranjskoj.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Razbolevši se na putu za Svetu goru, on je do početka 1764.30 učiteljevao pri manastiru sv. Petke u Mainama, u Boki Kotorskoj, i tada ga je crnogorski vladika Vasilije Petrović rukopoložio za sveštenika.
Stric, vladika Petar I, uzeo ga je sebi 1825. sa namerom da ga školuje.62 Školu je učio neko vreme u Boki Kotorskoj. Od 1827. do 1830. došao mu je za učitelja Sima Milutinović, koji ga je vaspitao na osobit i čudnjački način.
bombardovanja Beograda (1862), poljskog ustanka (1863), grčkog ustanka na Kritu (1866) i krivošijskog ustanka u Boki Kotorskoj, očišćenja gradova u Srbiji od poslednjih turskih posada (1867), doba stvaranja ujedinjene Italije (1859.
Preko Trsta dođe na Cetinje; 1835. bio je u Boki Kotorskoj. Te godine, obogaćen materijalom i sa širim i potpunijim poznavanjem narodnoga života, vraća se u Beč. 1835.
Ljubiša se rodio 29. februara 1824, u Budvi, u Boki Kotorskoj. Potpuno samouk, on se samostalno razvijao. 1843. bio je opštinski sekretar u Budvi, od 1861.
štampa u Srbsko-dalmatinskomъ magazinu zabeleške o običajima plemena Paštrovića u Boki Kotorskoj. Potom, za priličan niz godina, on ostaje jedan skroman »Ljubitelj knjižestva«, koji se ni po čemu ne ističe.
On želi da verno slika narodni život svog malog zavičaja, da dâ »ogledalo naroda našega« u Boki Kotorskoj, i katkada radi kao realistički pisci.
Taj posao produžio je devedesetih godina Marko Car (rođen 1859, u Herceg-Novom, u Boki Kotorskoj*). Dalmatinac rodom, književno vaspitan kod talijanskih pisaca, on je naročito i rado pisao o piscima romanskih
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
11. Vuk vitez Vrčević: Narodne satirično-zanimljive podrugačice, skupio ih po Boki Kotorskoj, Crnoj Gori, Dalmaciji, a najviše po Hercegovini, — Dubrovnik 1883. 12.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
« (etimološka magija). Maslina. U Boki Kotorskoj na Badnji dan ujutru kite m. grančicama prozore, vrata, ikone; na naloženi badnjak stavlja se grančica m.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Najposle pevaju i događaje lokalne, bojeve s Turcima i nesreće i avanture po Boki Kotorskoj i severnoj dalmaciji, po celom Primorju od Kotora do Zadra, kojem je poslednjem gradu posvećena naročito lepa pesma