Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
се раширили по свима јадранским областима и сада чине врло знатну већину становништва у далматинској Загори и у Боки Которској. Многобројни су и на неким острвима јужно од Задра, мање многобројни на Кварнерским острвима и у карсној Крањској.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Разболевши се на путу за Свету гору, он је до почетка 1764.30 учитељевао при манастиру св. Петке у Маинама, у Боки Которској, и тада га је црногорски владика Василије Петровић рукоположио за свештеника.
Стриц, владика Петар И, узео га је себи 1825. са намером да га школује.62 Школу је учио неко време у Боки Которској. Од 1827. до 1830. дошао му је за учитеља Сима Милутиновић, који га је васпитао на особит и чудњачки начин.
бомбардовања Београда (1862), пољског устанка (1863), грчког устанка на Криту (1866) и кривошијског устанка у Боки Которској, очишћења градова у Србији од последњих турских посада (1867), доба стварања уједињене Италије (1859.
Преко Трста дође на Цетиње; 1835. био је у Боки Которској. Те године, обогаћен материјалом и са ширим и потпунијим познавањем народнога живота, враћа се у Беч. 1835.
Љубиша се родио 29. фебруара 1824, у Будви, у Боки Которској. Потпуно самоук, он се самостално развијао. 1843. био је општински секретар у Будви, од 1861.
штампа у Србско-далматинскомъ магазину забелешке о обичајима племена Паштровића у Боки Которској. Потом, за приличан низ година, он остаје један скроман »Љубитељ књижества«, који се ни по чему не истиче.
Он жели да верно слика народни живот свог малог завичаја, да дâ »огледало народа нашега« у Боки Которској, и каткада ради као реалистички писци.
Тај посао продужио је деведесетих година Марко Цар (рођен 1859, у Херцег-Новом, у Боки Которској*). Далматинац родом, књижевно васпитан код талијанских писаца, он је нарочито и радо писао о писцима романских
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
11. Вук витез Врчевић: Народне сатирично-занимљиве подругачице, скупио их по Боки Которској, Црној Гори, Далмацији, а највише по Херцеговини, — Дубровник 1883. 12.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
« (етимолошка магија). Маслина. У Боки Которској на Бадњи дан ујутру ките м. гранчицама прозоре, врата, иконе; на наложени бадњак ставља се гранчица м.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Најпосле певају и догађаје локалне, бојеве с Турцима и несреће и авантуре по Боки Которској и северној далмацији, по целом Приморју од Котора до Задра, којем је последњем граду посвећена нарочито лепа песма