Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ove manje, sitne govorne tvorevine, mahom folklorne i arhaične kakvoće, proizašle su iz one iste kovnice u kojoj su se ostvarili obrasci velikih i značajnih književnih tvorevina; preko ovih tvorevina sa oznakama malih i
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Bilo je to jednog maglovitog zimskog dana u početku godine 1724. Pred starom i dostojanstvenom zgradom Kraljevske kovnice u Londonu zaustaviše se gospodske karuce, u koje su bila upregnuta dva čistokrvna hata.
Stari gospodin uđe unutra. To beše Ser Isak Njutn, generalni intendant Kraljevske kovnice. Kad stiže u svoju upravničku sobu i kad mu poslužitelj skide kaput i uze šešir i štap, Njutn pruži ruku svom sekretaru
Tu se nalazio veliki pečat upravnika kovnice, čuvan i dan današnji kao dragocena relikvija. Njutn ga pritisnu svojeručno na akta i potpisa ih guščijim perom.
Iza njega dođoše na red drugi činovici kovnice da podnesu svoje izveštaje ili da dobiju upute i naređenja. No da se ne zadržavamo u ovom hramu birokracije, nego da
Ali kad Montegju postade prvi lord državnog blaga, on dade Njutna postaviti za prvog činovnika državne kovnice, a kasnije za njenog generalnog intendanta. Godine 1696 preseli se Njutn u London. Sve ostalo znate“. „Da, u glavnom“.
„Evo, pogledajte! - sve sami sjajni novi novcati zlatnici, kao što se mogu očekivati od upravnika kovnice“. Oni se rukovaše i oprostiše se jedan od drugog. Ubrzo iz toga uđe Pemberton u kabinet upravnikov.
No Pemberton beše drugog mišljenja. Presrećan krenu on iz kovnice pravo u izdavačku knjižaru. Kad Pemberton stiže na ulicu, opazi u jednoj krčmi, ukoso od kovnice, Hemfreja Njutna sa
Kad Pemberton stiže na ulicu, opazi u jednoj krčmi, ukoso od kovnice, Hemfreja Njutna sa povelikom bocom viskija na svom stolu. Ovaj ga pozva, mašući rukom, da uđe.
Šta će pomisliti nameštenici kovnice kad vas ovde opaze?“ Čičica odahnu dušom i slatko se nasmeja. „Šta će oni pomisliti?
Pemberton ga pogleda začuđeno. „Čim Njutnove kočije“, nastavi Hemfre, „projure ulicom, odjezdiće vratar kovnice i lični poslužitelj Njutnov ovamo k meni“. „Šta kažete?
“ Pemberton oklevaše, ali kad vide kroz prozor kako Njutnove kočije projuriše ulicom, a crveno uniformisani vratar kovnice i njen plavo odeveni služitelj krenuše u pravcu krčme, on isprazni čašu i pobeže.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
primer neobične, a lingvisti bi rekli nepravilne sintaksičke upotrebe gramatičkih oblika, može se iz rane pesme „Iz kovnice izašav“ uzeti stih: „Zalutah razbojništvo stečeno u družbi sa Slovenima starim.
Sva je pesma „Iz kovnice izašav“ toliko i tako prožmana istorodnim jezičkim nespretnostima da ih moramo smatrati neodvojivim delom njene
Jer nam pri tome otkriva šta su kod njega samog mogli biti dublji podsticaji za ona sintaksička odstupanja u pesmi „Iz kovnice izašav“ koja smo ranije pomenuli.
Pomeranje je tako učestalo u pesmi „Iz kovnice izašav“ da se samo iz jedne kratke strofe mogu izdvojiti tri izrazita primera.
Razume se da ona ne postoji samo u pesmi „Iz kovnice izašav“, ali je u njoj toliko jasna da nam može poslužiti za rasvetljavanje nekih opštijih osobina Petrovićeve poezije.
“40 A onaj, opet, za koga nam se u pesmi saopštava da je upravo iz kovnice izašao ili se tamo upoznao s tajnama kovačevog zanata ili je možda zamišljen kao sam kovač, dakle čovek koji je kod
I čim je iz kovnice izašao, on – što je karakteristična pojedinost – navlači na sebe nebo kao odeću, kao kabanicu. Pojedinost je manje
Mesto, međutim, gde su se one prvi put okupile, i gde im se još dosta dobro vidi poreklo, nalazimo u pesmi „Iz kovnice izašav“. Tu je pesnikovo telo s jedne strane odeveno u nebo, s druge uronjeno u zemaljski pejzaž.
I njegovi su delovi bukvalno pomešani s njima: Iz kovnice izađoh, navukoh na sebe nebo kao kaban, Pod glavu želje stare, da odmorim svoje udove džina; Okolo svuda poljana,
Petrović, Rastko - PESME
MOST 16 PESNIK NA VODAMA 18 TREBA PRVO UMRETI ili MALI PERA 20 BODINOVA BALADA 22 MESEC PUN 24 IZ KOVNICE IZAŠAV 27 JUČE I DANAS 31 PROLETNjA ELEGIJA 35 SLOVO ŽEĐI 52 JESEN 53 SVE U GALOP 55 OTKROVENjE 57 PUSTOLOV U
IZ KOVNICE IZAŠAV O šumo, goro, zagrlim li te jutros breza mirisnih Bi stid me veka o kome priču usnih: Da otac je hladno pogubio
vidici, beskraj, parobrodi zaploviše more; A kao tikve žurne u polju, Kao hleb vruć, izvorom Sanjam. Iz kovnice izađoh, navukoh na sebe nebo ko kaban, Pod glavu želje stare, da odmorim svoje udove džina; Okolo svuda poljana,