Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Drugi deo knjige je odbrana njegovih prava i njegove politike, jedan memoar radi lične odbrane. Njegova kronika čini prelaz između srednjovekovnih kronika i modernih istorija.
Njegova kronika čini prelaz između srednjovekovnih kronika i modernih istorija. Branković piše po uzoru srednjovekovnih kroničara, počinjući od stvaranja sveta, unosi i crkvenu
Glavni izvor Rajiću bila je kronika Đorđa Brankovića, koja ga je ne samo uputila na istorijske izvore i iz koje je uzeo najvažnija dokumenta, no iz koje
naroda u drugoj polovini XIX veka, u njoj su kondenzovana sva osećanja i sve ideje srpske toga vremena, to je stihovana kronika srpska od 1850.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zar idilični „porodični romani” starine, Edipova trilogija, Orestija, nimalo bolji, od obiteljskih kronika naturalizma? Zar Šekspir, Milton, Dostojevski?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ni familija, ni smrt. Međutim, kako priča stari grobar, krezub i drevan, ali odličnog pamćenja i živa kronika palanke, u Budimu nikog više nema; i ćerka i zet i unuka majstor Kostina umrli su.
Otputovali su sutradan po venčanju. Palanku je, naravno, zaprepastila odluka i energija gos-Tošina; ali kronika palanačka nije o prvim danima mladenaca sačuvala ništa važnije. A nije valjda ni mogla.
Dok su organizovane, svako očekuje sigurnu osvetu, i zločince ne tuže žrtve i ne goni sud. Ovaj događaj je danas kronika vrlo starog groblja. Ali baš danas se čuje opet o slično kombinovanim razbojništvima.
Kako je to znala grobarka, znala je i cela palanka. Groblje je kronika grada, a grobari su vrsta lokalnih novina. Grobarka Nata dočekuje i izveštava i one koji veruju u bapske priče i one
Maglica, stud, početak je novembra. Ne novembra po redu, nego jednoga novembra. Jer kronika groblja vezuje događaje naročitim načinom, po liniji raspleta i tehnici smrti. Praminja sneg i pada kiša.
Sitne stvari ne vredi pominjati; krupni događaji su sasvim drugi na dva kraja sveta. Kronika palanačka ne odmiče. Beo list pred njom čeka. O sinu Pavlovu saznao je Branko tek kad je detetu bilo dve godine.
— Branko izgovori glasno, kao s nevericom: Isak Brok. I uzdahnu. Kronika palanačka čeka. Brankovu ljubavnu istoriju nije bilo vredno zabeležiti: suviše kratko i jednostavno.
Idu godine. Kronika beleži samo neke kratke znake, više kalendar nego istoriju. Kad je Pavlov sin navršio osam godina, i dobio odlikovanje
Ali za sve to kronika metnu samo kratak znak, i ne prevrnu list. Prođoše još nekoliko godina. Branko je u svom mlađem sestriću našao jedva
je u svom mlađem sestriću našao jedva jednom istoričara, putovao s njim u Atinu, pa druge godine u Rim, ali i to je kronika zabeležila samo kratkim znakom.
Branku nije javio ništa, i sutradan nije otišao do Branka, nego mu je poslao pisamce i pozvao ga k sebi. Kronika prevrnu list. U pisamcetu je stojalo: — Došao sam, druže, da ostanem ovde poduže, a možda i sasvim.
Doktor sprema injekciju. Pacient spava. Doktor opipa bilo, i diže Pavlu obe ruke uvis. Pavle spava. Kronika prevrnu list: Oj, groblje!