Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Други део књиге је одбрана његових права и његове политике, један мемоар ради личне одбране. Његова кроника чини прелаз између средњовековних кроника и модерних историја.
Његова кроника чини прелаз између средњовековних кроника и модерних историја. Бранковић пише по узору средњовековних кроничара, почињући од стварања света, уноси и црквену
Главни извор Рајићу била је кроника Ђорђа Бранковића, која га је не само упутила на историјске изворе и из које је узео најважнија документа, но из које
народа у другој половини XИX века, у њој су кондензована сва осећања и све идеје српске тога времена, то је стихована кроника српска од 1850.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зар идилични „породични романи” старине, Едипова трилогија, Орестија, нимало бољи, од обитељских кроника натурализма? Зар Шекспир, Милтон, Достојевски?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ни фамилија, ни смрт. Међутим, како прича стари гробар, крезуб и древан, али одличног памћења и жива кроника паланке, у Будиму никог више нема; и ћерка и зет и унука мајстор Костина умрли су.
Отпутовали су сутрадан по венчању. Паланку је, наравно, запрепастила одлука и енергија гос-Тошина; али кроника паланачка није о првим данима младенаца сачувала ништа важније. А није ваљда ни могла.
Док су организоване, свако очекује сигурну освету, и злочинце не туже жртве и не гони суд. Овај догађај је данас кроника врло старог гробља. Али баш данас се чује опет о слично комбинованим разбојништвима.
Како је то знала гробарка, знала је и цела паланка. Гробље је кроника града, а гробари су врста локалних новина. Гробарка Ната дочекује и извештава и оне који верују у бапске приче и оне
Маглица, студ, почетак је новембра. Не новембра по реду, него једнога новембра. Јер кроника гробља везује догађаје нарочитим начином, по линији расплета и техници смрти. Прамиња снег и пада киша.
Ситне ствари не вреди помињати; крупни догађаји су сасвим други на два краја света. Кроника паланачка не одмиче. Бео лист пред њом чека. О сину Павлову сазнао је Бранко тек кад је детету било две године.
— Бранко изговори гласно, као с неверицом: Исак Брок. И уздахну. Кроника паланачка чека. Бранкову љубавну историју није било вредно забележити: сувише кратко и једноставно.
Иду године. Кроника бележи само неке кратке знаке, више календар него историју. Кад је Павлов син навршио осам година, и добио одликовање
Али за све то кроника метну само кратак знак, и не преврну лист. Прођоше још неколико година. Бранко је у свом млађем сестрићу нашао једва
је у свом млађем сестрићу нашао једва једном историчара, путовао с њим у Атину, па друге године у Рим, али и то је кроника забележила само кратким знаком.
Бранку није јавио ништа, и сутрадан није отишао до Бранка, него му је послао писамце и позвао га к себи. Кроника преврну лист. У писамцету је стојало: — Дошао сам, друже, да останем овде подуже, а можда и сасвим.
Доктор спрема инјекцију. Пациент спава. Доктор опипа било, и диже Павлу обе руке увис. Павле спава. Кроника преврну лист: Ој, гробље!