Jakšić, Đura - PROZA
U ruci je držao zlatan krst. U crnim očima svetleo mu je oganj, čelo mu beše bledo, obrazi rumeni — svetli plamen pobožnosti i oduševljenja
Ali na njegovom grobu beše sve tužno: crna, skoro iskopana zemlja pokrivaše mrtvaca; čelo glave prost, neofarban krst, na njemu jedan venac od smilja, žut kao što mu je i čelo bilo kad su ga u grob polagali; do njega beše jedan peškir
“ Kad se svršila služba, arhimandrit skide sa sebe odeždu i petrahilj, a na crnoj mantiji zablistao se zlatan krst, i, prekrstiv se smireno pred svetim oltarom, pođe tihim korakom vratima.
crkve, nego, lepo, u senci nekoga starodrevnog hrasta skupe se ljudi, popa očita dve-tri molitvice, ljudi celivaju krst, nešto malo poručaju, pa se onda raziđu svojim kućama.
Obradović, Dositej - BASNE
prolazeći tuda, vidi te seni, ili kakva psa da tuda protrči, ili mačka kom se u noći sijaju oči, ili koji istrunut krst gdi se sija i plamti: onda ti mu se užeže mečtanije i uzbuni krov, užas napadne na njega, a jošt kad je sam!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
prva hladna zvezda podseća na sneg mladić i devojče goli spavaju na visoravni vazduhom namirisani borovim al krst raširi ruke i ne da nam dalje ni u šumu ni u reku ni u vazduh pripev joj plav uleće vetar u maglu toplih bara
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
časlovac, i u mesecoslovu naučim svece kazivati, a to mi je vrlo lako bilo iz oni̓ stari̓ kalendara, jer koji je krst pola okružen crvenom bojom, ono je mali svetac, i od podne može se raditi; i koji je sav okružen, to je veliki svetac,
astal i dve klupe; namestimo u jednu sobicu; prostremo jednu maramu na astal, metnemo sveto evanđelije i manastirski krst, i oko toga činimo zasedanije. Za čoju i druge male kancelarijske stvari poručili smo da se donesu.
Prostremo čoju po lepom astalu, ispravimo evangelije i bogovađski velik srebrom okovani krst. Sad nastavimo raditi, što smo u Voljavči počeli, tj.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I sam se bolesnik uzjazbio, pa dršće kao prut... A on mu čita, čita... Kad svrši, on podnese krst, reče mu da se prekrsti i celiva. I bolesnik se prekrsti i celiva, pa onda reče: — Al’ sam umoran!
Dugo je trajala ta molitva njegova; mnogo je prošlo dok starac učini poslednji poklon, metnuvši krst na se. Onda se okrete. — Na zdravlje vam molitva! — reče blago i veselo kao da nije maločas vikao.
Popa ućuta, pruži krst detetu, pa kad ga ono celiva, on skide epitrahilj i metnu kapu na glavu. Aleksa se maši kese i izvadi zlatan dukat: —
Pa smače s ramena zobnicu, u kojoj mu behu knjige i krst, skide kapu, metnu epitrahilj na vrat. Svi poskidaše kape. Ivan se prekrsti i celiva krst.
Svi poskidaše kape. Ivan se prekrsti i celiva krst. Zatim poče za popom govoriti ove reči: — Ja, Ivan Miraždžić, zaklinjem se živim bogom i svim što mi je najmilije i
Amin. Onda opet celiva krst. — Ivane! — reče pop. — — Ti si sad kmet. Kao sluga božjeg oltara, hoću da te opomenem da je strašna zakletva kojom
— Tako će proći svaki izdajnik! — zagrme Stanko, a oči mu senuše. — Tako mora proći svaki onaj koji vodi nekrst na krst! I tebi je samrtna nalivena, Lazare Miraždžiću!... Lazaru se podsekoše noge. — Nemoj, tako ti... — Umukni!
Dučić, Jovan - PESME
Posut draguljima u ruci mu sinu Teški krst za Solun, kad padne od mača: Svetom Dimitriju poklon osvajača. RADOVIŠTE Kad car Kantakuzen beše gostom cara, S
Sluša sedu gospu samac u te sate Stari knez Getaldić, njen ljubavnik prvi. O vratu mu visi krst Anuncijate, Međ prstima burmut uzbuđeno mrvi. Pre triest godina... gle i pesma ista!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I još tu na groblju pokupuje od dece — koja su takođe činodejstvovala, noseći krst i čirake i ripide — sve njihove marame i pantljike; pokupuje budzašto, po četiri krajcare maramu.
Još malo, eto ih na vašarištu. Prođoše kraj groblja, ostaviše i veliki bunar na kraj sela, i veliki krst i uđoše u Veliki sokak. Prođoše i njega, i stadoše pred parohovu kuću, još za vida.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ono je odmah tu, blizu, do varoši. Ograđeno zidovima, sa crkvom u sredi od koje se samo njen ugnut krov i krst vidi. Veliko je i prostrano groblje! Kažu: da se četrnaest kolena ludi tu isposaranjivalo.
— Stići ćeš, stići... Još je rano! ... — Hrabre ga oni i pokazuju mu na crkvu čiji se krst svetluca iz varoši. — ’Oću li?
Samo, a to su svi znali, kad god bi hteo neko da ga uplaši, on bi mu prišao i načinivši prstima krst pokazivao. — Copo, na! — I počeo da mu unosi taj krst. A to je kod Cope značilo: krst od njegova, Copina groba.
— Copo, na! — I počeo da mu unosi taj krst. A to je kod Cope značilo: krst od njegova, Copina groba. Copa bi na to počeo da plače, viče, baca se štapovima.
— Copo, na! — I počeo da mu unosi taj krst. A to je kod Cope značilo: krst od njegova, Copina groba. Copa bi na to počeo da plače, viče, baca se štapovima.
Copa bi na to počeo da plače, viče, baca se štapovima. i torbama derući se za onim a tužeći se na nj prolaznicima. — Krst! Krst! — Nije, nije. Lažu te. Nije to krst. I ne boj se, još nećeš ti umreti.
i torbama derući se za onim a tužeći se na nj prolaznicima. — Krst! Krst! — Nije, nije. Lažu te. Nije to krst. I ne boj se, još nećeš ti umreti. — Tešili bi ga, smejući mu se, prolaznici.
i torbama derući se za onim a tužeći se na nj prolaznicima. — Krst! Krst! — Nije, nije. Lažu te. Nije to krst. I ne boj se, još nećeš ti umreti. — Tešili bi ga, smejući mu se, prolaznici.
Posle tako celog dana da trčkara, poslušuje a naročito oko spreme za saranu mrtvaca... za sanduk, krst, vidi da li je grob na groblju već iskopan, gotov...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
bije me i ubija nekim težim maljem nego sve njih zajedno Jer svi oni znaju zašto pate, i svaki od njih nosi svoj sopstven krst, a ja nosim sve krstove, i nikako ne znam da objasnim ovaj moj mračni nemir u duši.
Afrika
Velika Kola bila su sve bliže na horizontu; sa druge strane, pojavljivao se Južni Krst. To beše sasvim drugo nebo. Toga jutra sam bez šlema prešao preko sunčanog prostora, a već sam po podne imao i
Mi im vidimo još samo oči, koje su duh neba i prostora. Njima su osvetljene planine. Južni Krst koso je poboden iznad šume.
Namazane su uljem i odevene samo u niske žutih i crvenih đerdana, provučenih između nogu, zategnutih preko bedara, i u krst preko grudi. Prsti i članci na nogama i rukama, i grlo pretovareni su nakitom.
One su sasvim nage u svojoj besprimernoj lepoti, sa dugim niskama đerdana između nogu i u krst preko grudi. Pevaju bolnu očajnu tužbalicu devojaka koje će hipopotam pojesti.
Južni Krst, koso poboden, sijao je pred nama. Iz daljine se čuo plač hijene, a zvečarka je zvonila sasvim blizu. Panteri su prolazi
Crnci su svetleli tad zapaljenom travom. Južni Krst išao nam je kao ukošeni, pogrbljeni putnik. Zatim, pred ponoć stigosmo u jedno selo čije su kolibe u odbrani od
U jedan po ponoći napuštam tam–tam i vraćam se za spavanje. Tačno nad gubavčevom glavom Južni Krst. Izvesne stvari koje sam primetio dok sam posmatrao igru učinile su da sam dugo još razmišljao o čudnom sentimentalnom
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
nije prevezao preko reke, na budimsku stranu, u skeli punoj nekih kaluđerica iz Boemije, koje su pratile ogroman krst, od drveta, uvijen iskovanim trnovitim vencima, od gvožđa. Gomila je klečala kud prođoše.
Sve je bilo u plavetnilu. Seti se onda i onih kojima je potpis, to jest krst, bio uzeo, za odselenije u Rosiju. Za njih su ga vezivale ne samo veze srodstva, nego i iste muke koje je u ratovima
Nego je to bio simbol, znak, ruski, vojeni, veliki. Krst na Aja Sofiji! XXVII ČESTNjEJŠI ISAKOVIČ KOD IMPERATRICE Prema protokolu invalida, u štapskvarteri brigadira
Teodosije - ŽITIJA
Ali Vladika zapoveda da se i ovo lako prezre, i krst uzme na rame, i da se za njim usrdno ide, i sve lako podnese, na stradanje njegovo za nas ugledajući se.
jedno treba ti da izvršiš, reč u jevanđelju Sina njegova: ,Ako ko hoće za mnom da ide, svega neka se odrekne i uzevši krst svoj, smirenjem za mnom neka ide̒. Primi ovaj moj savet kao dobar.
Govorahu: — Ne ostavi nas, gospodine, oče i učitelju, ina če i mi ćemo s tobom otići! Jer ako hoćeš da uzmeš krst Hristov, onda te molimo da sediš u svojemu manastiru, da nas prisustvo tvoga časnoga dika teši.
koji je svojim dolaskom utolio suze Marti i Mariji, i dolaskom svetoga arhiepiskopa žalost sviju ovih u radost izmeni. Krst sveti i časni omivši, tom osvećenom vodom i toplom molitVom brata napoji, i svega ga okropi, polažući ruke svoje svete
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svaki je nosio svoj mučenički krst i izgladneo padao i dizao se, često da bi umro. Begunci su ostavljali imanja, kuće i zatrvene porodice.
* U pesmama koje slave uskoke jasno se kazuje, da se oni bore „za krst časni i slobodu zlatnu“. Andrija Kačić Miošić, poznati katolički sveštenik u HVІІІ veku, rodom iz okoline Makarske,
Prevez se spušta sa glave niz leđa do blizu pasa. Najčešća šara, koja se u raznim oblicima ponavlja, zove se bistri krst i opominje na šare starih svešteničkih odežda.
Vole da iznalaze ruševine starih crkava: ograđuju ih ili stavljaju veliki kameni krst na takva mesta. Na brdu iznad Mavrovskih Hanova često se skuplja stanovništvo oko ruševina jednog manastira, blizu koga
veliki broj seljaka, koji su otvoreno izražavali svoje simpatije za Srbiju i prikupljali priloge za srpski Crveni krst.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Zaboga, pa zar tako daleko biste išli? — Čekaj, nemoj da trčiš napred. Vidiš, ja sam već na leđa peti krst prebacio. Istina, imam imanja dosta, al’ imamo petoro dece, pa još tri devojke.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁷¹ Ona čak ne sme jesti ništa od daće, a ne valja ni da poljubi krst, jer će joj dete koje nosi, kada se rodi, imati padavicu.
Ona ovim žarom nagori bosiljak i načini detetu krst na čelu, izgovarajući tri puta ove reči: „Ne gorim Živka, nego babice.
“¹³³ Sa istim uverenjem i željom da se demoni uplaše i odagnaju, izgovara se i sledeća veoma sugestivna basma: „Krst na nebo, krst na zemlju, krst na svakojak zglob. Anđeo na srce, a vuk na trag. Lek tražio, vračku našao.
Sa istim uverenjem i željom da se demoni uplaše i odagnaju, izgovara se i sledeća veoma sugestivna basma: „Krst na nebo, krst na zemlju, krst na svakojak zglob. Anđeo na srce, a vuk na trag. Lek tražio, vračku našao.
i željom da se demoni uplaše i odagnaju, izgovara se i sledeća veoma sugestivna basma: „Krst na nebo, krst na zemlju, krst na svakojak zglob. Anđeo na srce, a vuk na trag. Lek tražio, vračku našao.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U najvećoj kući živeo je »nakav đavolji rumunski grof, ali ga nijesmo dirali!« Crkvu, bogami, jesu — u stvari, samo krst! Sa krstom su bili raskrstili. A đavoljeg rumunskog grofa nijesu — oba mi oka ispala, ako jesmo!
Matavulj, Simo - USKOK
Pero Purov reče: — Tako ti je, da-ti, svuđ, đe našima ne sudi krst od tri prsta! — Je li? — učini na to starac. — A da ko jado, presuđuje u našu zemlju? — Krst! vaistinu!
— Je li? — učini na to starac. — A da ko jado, presuđuje u našu zemlju? — Krst! vaistinu! — potvrdi mladi čovjek. — Sila, vaistinu! — reče knez. — Ni krst, ni pravda, no sila bezakona!...
— Krst! vaistinu! — potvrdi mladi čovjek. — Sila, vaistinu! — reče knez. — Ni krst, ni pravda, no sila bezakona!... Hajde, pope, dalje, e mrče! Pođoše. Ali mlađi ljudi nastaviše razgovor.
Na njemu bjehu čizme i svitne haljine, džamadan izvezen zlatom i na njemu krst „Svetoga Đorđa“. — To je mladi gospodin, uskok? — zapita Savo, ljubazno pružajući ruku Janku... — Kako vam je ime?
Milo ga zateče u molitvi, te i on kleče i dodirnu čelom zemlju. Vladika obu čizme, premetnu krst i panagiju, obuče mantoros i stavi na glavu panakamilavku, pa sjede prema vatri.
jedan od nas silazi niz planinu gologlav, a na njemu je bijela košulja do gležnjaka, bijela kao snijeg, a na leđima crven krst, a za njim silan narod nosi krste i poje: „Gospodi pomiluj!“ — Hm — učini Marko.
— Pun’te! — viknu Marko svojima. — Pun’te brzo! Vidite da su se izbezumili oko onoga, te ne pune! — Ha ne, za krst časni, no zagon! — viknu naprasiti Krcun. — Izvući će ga!... Odnijeće ga! — Dolje, Krcune! — viknu mu vođ — dolje!...
Ona se sjeti da je ocu tako dolazilo poslije pogibije Milunove. On sjede i stade vikati: — Ha, udri, za krst časni! Urte! — Tata! Tata! — viknu ga ona. — A, urte, sokolovi!... Ha, Milune! Ha, Krcune!... Udri Mušovića!
Radičević, Branko - PESME
Pobratimstvo pod noge vrgao, Rodnu zemlju zlotvoru izdao, Na krst časni sablju povadio, Ukraj Boga mesto izgubio, Pa sve zaman — oh ti jade teški!
10. Žena nije — bradu ima, Čoek nije — duga halja, Halja mu se zemlje prima; (On) pred narod tralja falja, Krst uzima, tio zbori: „Za vama mi srce gori.“ 11. Oh, gleni mu pod aljinu, Gleni, rode, glaj mu noge!
— K sebi doše, Od zemlje se podigoše, Ma s' aveti svak oseti, Udri na se krst taj sveti, Nje ne ima kraj mrtvaca, Svak okolo oko baca. Za njom, za njom! svako zbori, A strava ga jošte mori.
Kad upade, kada Turke savi, Odma krvca sve polje poplavi. Otkad krst se sa nekrstom lupa, Niko krsta bolje ne okupa Ta u krvi u zlotvorskoj kletoj, Desno krilo bi on veri svetoj.
14 — 848 4 IV Zavičaju on udrio ranu, Drago svome oteo prijanu, Na krst časni mača povadio, Ukraj Boga mesto izgubio... Misli ove, kao stenje teško, Padaju mu na srce viteško.
A ti kopaj dve ladne grobnice, Nikad Cveta neće izdajice“... Zemlju, braću, prijana izdao, Na krst časni ruku podigao, Ocrnio obraz sveta toga, Sveta toga, pa još i onoga: Oh, srce je zanelo ga živo, Mesto
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Imenjače, deder se prekrsti. Najmenik zamota nekakvu šaru između čela i trbuha, da je krst — vala nije, čak ni šokački. — Šta ti je to, kukavče? — Pa eto, krstim se. — Hm, to u tebe nekako zapetljano.
je li kralju mjesto tamo, sramota je i reći gdje, te pripoznaješ li ti svoju vjeru pravoslavnu i Očenaš, pa znaš li za krst i jevanđelje, te ovo, te ono ... — A ti ? — Šta a ja?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A sofra zastrta čaršafom, u čelu veliki kolač, na njemu tri kao na krst voštane sveće, čaša vina, a niže njega po sofri, na niže, poređani celi hlebovi, oko njih čanci jabuka, krušaka, oraja i
Htedoh da ga poljubim, ali me stric zadrža: — Ne ljubi se sad! — šanu mi ostrag; — još nije očitan. Vidiš da nema krst na grudima. I zaista na prsima nije bilo krsta, već samo njegove skrštene, mrtve ruke. Sedosmo među ostale. Svi ćute.
Dugačak mu grob. Više groba štrči mu drven krst. Do krsta testijica vode, u grlo joj kita suha bosiljka, a po dršci testije i bokovima crne se kaplje voska nakapalih od
Ona, pošto čelo groba klekne, nagnula bi se napred ka grobu, tako da joj glava, čelo, dodiruje krst. Crna joj šamija, sa otpuštenim krajevima sa strane, sakrila bi joj belo lice, a na ruci zavrnuo bi se rukav od košulje
I, čisto sa strahom, uplašeno, pošto poljubi krst, još užurbanije pali mu sveće, pa, kao da bi se što pre svega toga otresla — ne klekne, već pada na grob i zajeca: —
Kostić, Laza - PESME
— Na mesec sam ti pružô, a ti si ćutala, oh, dušo moja, dušo, jesi l' ga videla? Na zatvoren se prozor kô na krst naslanjaš, kô kanda bi na krstu da grehe odsanjaš.
” Tako zbori cura, pa se čudom krsti, u krst se već slažu nehotice prsti! Dok se tako krsti bula, u tom času u crkvi maloj na ikonostasu ikona se jedna stresa u
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Kako pozna svaku drugu, samo svoju ne može? MAKSIM: O, ubio je časni krst, kako zna pametno govoriti! SOFIJA: Mislim, da baš tako ludo i ne radim.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
BOŽIJE 170 BLAGO BOŽIJE 171 KRST VIDIKA 177 KOVIN, BIBLIOTEKA „VUK KARADžIĆ“: DVA RONDA ZA BUKET LEPIH BIBLIOTEKARKI 178 S KRSTOM SVOJIM PO KRSTU
Plamsa trska krstonosna kao podne u žar-vazi, kao kad se kaže Žiča a Ž slovo golub stvori, pa ga u krst preobrazi nad bokorom povratiča. BUDIM І Noć ce svukla do kolena: panja evo - nema klena.
Zagasito jezik diše, dišu Čanad i Batanja a romori Pomorišje. Prožmi, ružo Sentivana, nad Sirigom krst iz Deske! Truse reči s krtih grana kao ljuske s platna freske. Protkaj, potko, i osnovo, sentandrejsko krhko kolo!
(Kud se gubim - plutam li neputom?) Neizbežno glasne se klasika svadbom smeha u jablanu žutom... Krst s jabuke - železna jasika! pusti krila čaškom izasutom, melodijom zvučnog karantina.
lirskog oblika, nemir-ikona, zebnju razigra ritam-slikama, što me uznose brujem, iskrama, iz rastrz-stanja nad krst izgona. A pesma gde je sjaj izgubila, devičnjak raspne ruža Budima.
Prazni se Mesec: šuplja mu zdela. Čije sam nebo, čija travica? pita se Kyća iznad pepela. KRST VIDIKA KOVIN, BIBLIOTEKA „VUK KARADžIĆ“: DVA RONDA ZA BUKET LEPIH BIBLIOTEKARKI І Októbar pali bregove Banata, a
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
mestu, blizu do obale, Hor otpeva onda sumorno opelo; Ustavama jakim razmakoše vale, Iskopaše raku i spustiše telo, I krst preko njega. I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. — 9 I mir večni nasta...
A po vitkom stasu, što ga diči tako, Tvrdom se je likom opasao jako. I on smerno stoji. O njegovom vratu Samo krst treperi u suvome zlatu. To bejaše Rastko.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na čelnim kolima sede neki ljudi, I drže beo barjak na kome se vidi crveni krst... Mi se zgledasmo... Komandir otrča u divizion da pita šta da radi.
Razaznajemo meštane u kolima i nekoliko vojnika bez oružja... Zabezeknuti posmatramo svetao krst, taj simbol večne tragedije ljudske. Vojnicima je ovladalo tiho, pobožno raspoloženje...
Sveštenik siđe prvi, ostali za njim. Onda on pođe laganim korakom, sam, držeći ispred sebe krst. Pređe rovove, obazre se neodlučno levo i desno, prođe između mrtvih i približi se obali...
Okrete se nama, pa širokim pokretom ruke učini krst i tada do nas dopre kao neki tajanstveni podzemni glas: — Blagosloven jesi Gospodi naučimja opravdanijem tvojim.
Opet su vojnici kopali, i, u osvitku zore, sve je bilo pripravio. Nišanska tačka za sve topove bio je krst na tornju crkvenom. Drum je bio raščišćen od komordžija i municionih kola. Vojska je bila pri zemlji.
i otupeli, te su docnije sve obezglavljene leševe, zajedno sa delovima tela, bacali u opštu rupu, nad kojom je udaren krst, gde bi pisalo: vojnici te i te čete, poginuli za otadžbinu.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BEKANNTMACHUNG! VIKTORIA! U ponekom dovratku i prozoru vide se crne zastave. Na jednom zidu, upadljiv kukasti krst. Na sred pijace, pred okupljenim prolaznicima, nalaze se putujući glumci, koji izvode „stilizovanu” scenu iz Šilerovih
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ODA VEŠALIMA Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata.
Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Na tron sjediš nepravo uzeti, ponosiš se skiptrom krvavijem; huliš Boga s svetoga oltara, munar dubi na krst razdrobljeni!
Jedna sinu od Koma k Lovćenu, druga sinu od Skadra k Osgrogu, krst od ognja živa napraviše. Oh, divan li bješe pogledati! U svijet ga jošt nije takvoga ni ko čuo niti ko vidio.
Što gojimo zmiju u njedrima? Kakva braća, ako Boga znate, kada gaze obraz crnogorski, kada javno na krst časni pljuju! SERDAR IVAN Što bi ovo te jošt ne dođoše Ozrinići, naši krajičnici?
Krv pravedna dimi na oltare, ćivoti se u prah razvijaše. Zemlja stenje, a nebesa ćute... Luna i krst, dva strašna simvola — njihovo je na grobnice carstvo.
Čvor ne treba na prȁvu mladiku; što će luna na krst stradanija, što l' bijela suncu na zjenicu? Vjero prava, kukavna siroto! Strašno pleme, doklen ćeš spavati?
VLADIKA SE TRZA KAO IZA SNA. VLADIKA DANILO Udri za krst, za obraz junački, ko gođ paše svijetlo oružje, ko gođ čuje srce u prsima!
Rad noći se zublje uvijaju, ali što će u sunčane zrake? Allah, more, mudra razgovora! Krst i nekrst sve im je na usta; snijevaju što biti ne može.
Krstu služiš, a Milošem živiš! Krst je riječ jedna suhoparna, Miloš baca u nesvijest ljude al' u pjanstvo neko prećerano.
(podiže kapu) Lijepu ni iščita prediku: što tražili, ono smo i našli! VUK MIĆUNOVIĆ Krst i topuz neka se udare, kome prsne čelo, kuku njemu! Jaje zdravo dobije slomjeno. Što uzmognem, čućete hoću li!
Sav ih narod gleda kad odoše; a oni ti stube, te uz crkvu: na oltar se od crkve popeše i na njemu krst zlatni metnuše. Krst zasija kâ na gori sunce, i sav narod na noge ustade, časnome se krstu pokloniše.
ih narod gleda kad odoše; a oni ti stube, te uz crkvu: na oltar se od crkve popeše i na njemu krst zlatni metnuše. Krst zasija kâ na gori sunce, i sav narod na noge ustade, časnome se krstu pokloniše. U tome se razbudih od straha.
Pade na njem kletva besčestija. Što je Bosna i po Arbanije? Vaša braća od oca i majke; svi ujedno, i dosta rabote. Krst nositi vama je suđeno strašne borbe s svojim i s tuđinom! Težak v'jenac, al' je voće slatko!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
se održaše na skupu — održaše se, božija ti vjera, održaše, usprkos zlim ljudima i zlim vremenima, noseći na tjemenu krst časni a na grudma Dušanova orla! No da nastavimo naše pričanje.
Plotun ih dočeka a drugi im se osu s pleći. Dvojica samo padoše. „Ha ko je Ozrinić!“ „Ha ko je Njeguš!“ „Udri za krst časni!“ povikaše Crnogorci, gađajući iz malijeh pušaka. „Ha za Mu’ameda i za vjeru tursku!
„Udri, udri, za krst časni!“ sokoljaše on nekoga, a obrve mu se nabrale, a lice mu trzavica spopala i nekoliko krupnijeh kapi orosilo mu
Svaki ispravi glavu; neki podigoše ruke u vis. „Ne, Gospodaru, za krst časni! ne kuni nas!“ viknuše mnogi, jedan za drugijem. „Prokleti smo i bez toga“.
“ reče mladić i umiljato pogleda starca. U toliko i đakon dođe, noseći krst, jevanđelje i dvoje svijeće. Za đakonom izađe iz manastira perjanik jedan i taj otrča, kao zvijerac, put Bajica.
Zatijem se prekrsti i pokloni, pa poljubi jevanđelje i krst, što između dvije zapaljene svijeće bjehu napereni na vijencu. Za Jovanom izredi se sva družina, osim ubice.
„Mir — i na mjesto!“ zagrmi Vladika dignuvši visoko krst. „Proklet da je ko me danas u svačem ne posluša!“ Veličanstven bijaše starac u tome času.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Slabu životinju dvojica jašu. — Slađe je darovano no kupovano. — Spram potke snuj osnovu. — Srebrni krst i Turci vjeruju. — Starost i mladost nisu u svojti. — Star se vo ne uči orati.
zapovijesti božjoj, gađa đavola; zato govore da se ne valja krstiti kad grom puca, da ne bi đavo u nevolji pobjegao pod krst, u koji grom neće udariti. (Uzvrdao se kao đavo ispred groma).
S krstom lego, s anđelom ustao, Anđeli ti bili na pomoći, Na pomoći i dnevi i noći! Krst te čuvo do ponoći, A anđeli, sine, od ponoći, A sam Gospod, sine, do vijeka, Spavaj, sine, bog ti dobar dao! 5.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
4. KUM RIBA. Nekakvome čoeku umirahu đeca: neka jedva krst dočekaju a neka ni petnaest dana. Svuda je na proročice hodio i na proroke knjigu otvarao, ali ništa fajdisalo nije,
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ (Mt. 10, 37; 19, 27; Mk. 10, 29) Ovo čuvši treba sve ostavljati i za njegovim zapovestima pohitati „uzimajući krst i posledujući Hristu delajući naučiti prezirati plotsko, a upodobiti se duhovnom bestelesnom delu, jer ovo je delo
Ko ljubi sina ili kćer više od mene, nije mene dostojan, i ko ne primi krst svoj i za mnom ne ide, nije mi podoban“. (Mt.
onom mladiću, kome, zapovedavši, Spas reče: „Ako hoćeš spasen biti, idi i razdeli sve imanje svoje ništima, i, uzevši krst, pođi za mnom“. (Mt.
Silom Svetoga Duha Vladiki svome podobeći se, vladavinu svoju ostavi, uzevši krst posledova Hristu i useli se u Goru Svetu, odakle, pomoć primiv, istače ti grobnica miro blagodati veseleći tvoje
Utvrdiv telo svoje na zemlji, primiv krst posledova Hristu, života udostoji se neostarivog na nebesima, oče preblaženi Simeone!
Sedalan, glas osmi Podoban „Premudrost“ Carstvo zemaljsko ostaviv, krst svoj na rame uzevši i sav se predavši Bogu i u Svetu Goru ode Svetoga Duha postavši pričasnik.
Kondak, glas drugi Podoban „Tečnije“ Igo Hristovo primiv, Simeone, i njegov krst uzev posledova mu, zasađen u domu Gospodnjem procveta kao finik, kao kedar livanski umnožio si čeda svoja, muž želja
svetlošću duhovnom oblistavajući srca vernih, tamu neverja prognav, crkvi pravoslavnoj veru držeći, veru kao oklop, krst kao oružje, ljubav kao štit, kao mač reč Božiju, Simeone, pojaše: Deco, blagoslovite!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
prolaze lađe, s Dunava se puši velika svetlost, uz Drinu blistaju dželepi goveda, Morava se plavi ko plav iskrivljen krst, sve se rasprostrlo, kao na trpezi, a iz oblaka, iznad zemlje, kao kruna, zrake razbacuje veliki mačvanski lebac!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Napomena. Prvi broj znači godinu rođenja, jedan krst znači koje se godine čovjek zafratrio, dakle, kad je umro za svijet, a dva krsta znače godinu u kojoj je zbilja umro,
Na njenoj okrajici skrkle se vrbe, a od njih ništa dalje ne vidi do opet zelene česti i vrhu njih gvozdeni krst na zvoniku. Bakonja se prope na prste, a u taj mah mlaznu mu u oči silna svjetlost iz manastira.
Drugovi mu zapečatiše vrata, a na prozorak staviše dvije palice na krst, pa ga stigoše u ručaonici, gdje Grgo iznese zelja i suhe ribe.
konj kao i da ne staje na zemlju, nego kao munja oblijeće tu silnu vojsku, a Bakonja na njemu, držeći u lijevoj ruci krst, u desnoj ćordu, sokoli ljute ratnike, pa pred svima pregazi njeki dug most, preko njeke široke vode i stani se u jednu
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
SEDIM NA TVOME GROBU Sedim na tvome grobu satima Ko živi krst u zemlju zariti: O, tako, među mladim vlatima Stariti samo, tako, stariti!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zapalila je dvanaest sveća, poljubila krst hladniji od zimskog jutra, stavila dukat na istegnut i posrebren Hristov trbuh, gadljivo ispila bajatu i mirišljavu
Bog. Osluškuje strah u zvucima zvona i Tišini zemlje pod sobom. Sama ruka se pokrenu i načini krst na licu. Tuđa krv luta njegovom avlijom. Čovek je kao mušmula. Najpre iznutra truli. Duša prvo.
Može i sada. A pop je svešteno lice. Bogougodnik. Sveta slavo i bože, oprosti mi. Ruka mu se trza u krst po pomrčini, strah je gomila nad njim, a kroz njega, tišinu i maljavo šuškanje lišća vuče se dug jauk, onaj iz Simkine
Ala si ti, bože, bezdušnik. Trebalo bi te sto i jednu godinu zatvoriti u Gurgusovačku tamnicu. Niti sam ti sina na krst razapeo, niti sam ti manastire rušio, niti sam stoci izvore mutio. Može biti samo da mi na bradi zavidiš.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Čelo glave krst mi ne stavljajte, Jer sam bio raspet za života; Već naval'te gomilu kamenja, Nek' se diže do neba visoko!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali kad sam pogledao kroz prozor i spazio veliki žut krst na crkvi, učvršćen na kugli iste boje, učini mi se: kao da vidim nasmejana ogromna usta nad strašno otečenom gušom.
I bilo mi je prijatno da gledam u krst koji se smeje, i gledao sam u njega zadugo i radosno do razdraganosti, ne uviđajući ni najmanje da takvom smeju
daleka dopreše zvuci posmrtnog marša, koji me ponovo baciše u tugu, izazvanu sad pogrebom nekog oficira; i gledati u krst nije mi vredilo. A tek što je sprovod prošao kad se glava i ruka poštanskog raznosača pomoliše na vratima moje sobe.
Ona beše videla sve. U tom trenutku, taj krst ove žene osvesti me do užasa. Ja se naglo podigoh, pa, osramoćen kao nikad i kao da je ceo svet primetio sve, pojurih
stvorovi koje je tada sretao, najsrećnija božija stvorenja, sav taj svet što je oko njega vrveo, a da je on jedini na krst strašnoga raspeća unesrećeni mučenik.
Ajdemo brže. Zar nije bolje bilo u ratu: humka i drveni krst, a pod svežom zemljom, krvavo, još sveže i toplo telo. Ja sam, međutim, rekao: — Vidiš, ova jadnica ne može da
Otišao sam i proveo tamo jedno sasvim kratko vreme, tupo gledajući u kišom isprani krst, na kome se ni polovina slova nije bila održala, i u zemlju pokrivenu skoro već osušenom travom.
Pored njega puška i ašovčić, a desnom šakom čvrsto stegnut prost drveni krst što je nevešto sadeljao da pobode više glave poginulom podnaredniku, koji je imao dece.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Beše se iskupilo dosta naroda. Popa već pozvao odbornike u zasedanje, pa odlučuje sa njima ko će šta nositi. Krst dadoše od prve kmetovu sinčiću, ma oko barjaka se nikako ne mogoše pogoditi.
A krstonoše svi, svaki drukčijim glasom i tonom, uzviknuše složno: — Gospodi, Gospodi, pomiluj nas! Napred iđaše krst i sa njim uporedo barjak, za njima medenica, pa onda crkvena i opštinska ikona uporedo, a posle toga sve po dvojica u
« — i stade na noge. odjednom mu se oči raširiše, uzveraše se... »Šta će moj popa ovde?... Otkuda on... Gle, i krst!... Te je onaj što smo ga nosili na krstonošama« — oseća kako ga obuzima stid, užas. — Đuro, poljubi ovaj sveti krst...
Te je onaj što smo ga nosili na krstonošama« — oseća kako ga obuzima stid, užas. — Đuro, poljubi ovaj sveti krst... Pokaj se bar sad, pred ovim grobom... — govori mu popa uzbuđenim glasom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad ali eto ti dođu vile unutra, pa se stanu razgovarati. Onda reče najstarija vila: — Mama, ovđe krst miriše. — Jest, kćeri, reče ona — carev sin i Oštar Dan idu tražiti jednoga kralja kćer, ali neće je naći; jer da
Uveče opet dođu vile, kao i prije. Onda reče srednja vila: — Mama, ovđe miriše krst. — Jest, kćeri, carev sin i Oštar Dan traže kraljevu kćer, ali teško da je nađu; jer da znadu što ne znadu lasno bi je
Uveče opet dođu vile, kao i prije. Tad reče najmlađa vila: — Mama, ovđe miriše krst. Mati joj odgovori: — Da, kćeri, carev sin i Oštar Dan idu tražiti kraljevu kćer; ali teško da je nađu, jer kad
Istom što je carev sin zaspao, dođu vile opet, pa reče jedna između njih: — Mama, ovđe miriše krst. A mati reče: — Jest, kćeri; carev sin i Oštar Dan vode kćer jednoga kralja; ali je se ipak neće užiti, jer otkad je
Petković, Vladislav Dis - PESME
Il' je kob moja, što u dane ove Osećam ruku kako mirno piše Na moju ljubav, misli i na snove Ime, koje mi na krst crni diše, Na krst što nosi sve radosti nove?
moja, što u dane ove Osećam ruku kako mirno piše Na moju ljubav, misli i na snove Ime, koje mi na krst crni diše, Na krst što nosi sve radosti nove?
Zaplakati nisi znala; Bol veliki suza nije Nikad im'o... samo uzdah, Ili reči... “prazno li je...” Krst uboden, kuća nova, Tvome dragom već gotova; I inače sve se stiša; Još promiče, sipi kiša. I ta kiša otkud danas!
suza lepa, kao osmeh bajke, Kao cvet od srebra u zaspaloj kosi; Moja suza teška, kao sanduk majke, Kao mladost koju krst do krsta nosi, Iz umrlog jada U dubinu pada.
ta: Sve neki dobri, od srca ljudi Al' biti raspet na krsta dva, To je tek teško, ne leči se tudi Otadžbina prvi, a dom krst je drugi. Još bolovi sasvim novi, ali dugi. Ne ume čovek da bude jak Kad kiše liju sa sviju strana.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Žbunje se crnelo od njih. Četiri takva gundelja privezao bih na krst, koji je pokretao tanko vreteno koje je prenosilo kretanje na veliki kotur i tako se dobijala prilična “snaga”.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pokazujući na jedan krst od crvenog mramora reče mi da je to grob moga oca. Prišao sam krstu, poljubio ga, sagnuo se i na kolenima se pomolio
Pokazujući na jedan krst od crvenog mramora reče mi da je to grob moga oca. Prišao sam krstu, poljubio ga, sagnuo se i na kolenima se pomolio
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Već je krst sišao na širi put uzduž morskoga zatona što na groblje vodi; djeca priječcem istrčaše ispred njega, naganjaju se, buče.
— Klekni, luče! Odreci se vraga paklenoga, a prigrli ovoga, — i pokaza rukom na krst, — koji je za te prolio svoju dragocenu krv! — Klekni!
U prošarici pokaza se krst, na mahove zasija u suncu, i litija suče se polako, mirno, izdržljivo. Četiri mlada čoveka, u belim tunikama sa
Početkom zime novi Hristov hram podiže se; mramorni stupovi ponosito se dižu i pozlaćeni krst u suncu se svečano odbljeskuje. Nastupio je dan osveštenja.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Prota Tomović odmah natakao epitrahilj, zapalio tri sveće, svakomu po jednu, i dodao gostu svečani manastirski krst da celiva. Pa nabrao obrve, natuštio se i strašno zapitao: — Jesi li Srbin, Ivane Vojinoviću? — Jesam, čestiti oče!
— Jesam, proto, i ne muči me više radi zakona našega, crkava i manastira!... Prota mu dodao još jednom krst na celivanje, poljubio ga u čelo, naredio mu da klekne, pokrio ga po glavi epitrahiljem, spustio na njega ruku i da,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Grom ga prati, a on leti; Kuda leti, kuda bega? Ode crkvi, pak tu sruši Krst sa hrama Božijega. Šta to činiš? pitali ga A on šapnu, kad se stišô: „Ko bi čuo moju tajnu, Taj bi odmah s uma
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Preko ruke ili oko vrata? ANČA: Preko ruke, milostiva gospoja. (Zabeleži.) FEMA: To je moj gust. Obično se nosi krst na vratu, ali ja sam naručila zvezdu; to je lepše, a i ne nosi svaka šuša. Šta ti se čini, Ančicken?
Jovane! POZORIJE 10. JOVAN (uniformirat), PREĐAŠNjI JOVAN: Evo me, majstor Mitre. MITAR: O, časni te krst potro; koji te đavo nagrdi? JOVAN: Majstor Mitre, pazite s kim govorite!
Krakov, Stanislav - KRILA
A ni one od noćas nisu još odneli. Pa onda i kod njih blizo doleti po kakva pijana granata. A crveni krst je bio vidljivo istaknut. Besmisleno je bilo što donose teške ranjenike.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Velika Kola bila su sve bliže na horizontu; sa druge strane, pojavljivao se Južni Krst. To beše sasvim drugo nebo. Toga jutra sam bez šlema prešao preko sunčanog prostora, a već sam po podne imao i
Mi im vidimo još samo oči, koje su duh neba i prostora. Njima su osvetljene planine. Južni Krst koso je poboden iznad šume.
Namazane su uljem i odevene samo u niske žutih i crvenih đerdana, provučenih između nogu, zategnutih preko bedara, i u krst preko grudi. Prsti i članci na nogama i rukama, i grlo pretovareni su nakitom.
One su sasvim nage u svojoj besprimernoj lepoti, sa dugim niskama đerdana između nogu i u krst preko grudi. Pevaju bolnu očajnu tužbalicu devojaka koje će hipopotam pojesti.
Južni Krst, koso poboden, sijao je pred nama. Iz daljine se čuo plač hijene, a zvečarka je zvonila sasvim blizu. Panteri su prolazi
Crnci su svetleli tad zapaljenom travom. Južni Krst išao nam je kao ukošeni, pogrbljeni putnik. Zatim, pred ponoć stigosmo u jedno selo čije su kolibe u odbrani od
U jedan po ponoći napuštam tam–tam i vraćam se za spavanje. Tačno nad gubavčevom glavom Južni Krst. Izvesne stvari koje sam primetio dok sam posmatrao igru učinile su da sam dugo još razmišljao o čudnom sentimentalnom
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Lepo, dakle, vi ste, oče proto, srpski derviš, pa hajdete da učinimo ovako: ja ću uzeti sablju, a vi krst u ruku, pa kad ona vojska, što maršira za nama, stigne u Aleksinac i pođe u boj, mi da idemo pred njom i da je
— Da mješte krsta bješe udario na se čelikovi pancijer, šćah ti vjerovati da pomaga; ama krst? — mučna rabota! Od njega može biti da bježe nečastivi, ali kuršumi, boža mi vjera — ne!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Grom ga prati, a on leti! Kuda leti, kud li bega? Ode crkvi, pa tu sruši Krst sa hrama božijega. Što to činiš? — pitali li ga, Kad je klonô, pa se stišô...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Našim zajedničkim radom, vrh je osvojen. Da pređemo sa objašnjenjem sada na onaj naš krst. Od toga krstastoga masiva mi smo zauzeli onu bližu vertikalnu prečagu i vrh, na kojem se ukrštaju vertikalna i
— Slike golih žena nemate. Ne pušite i ne pijete. A onde vidim i ikonu. Nedostaje vam još samo krst na kući. — I jedan natpis na vratima: „Ovde počivaju naši mili i nikad neprežaljeni.
strane puta ukazuje nam se pravilno zaobličena zaravan, sa visokom humkom na sredini, iznad koje je poboden veliki krst. A svuda unaokolo pravilno poređani krstovi, kao vojnici u stroju.
Po utabanoj stazi što se pružala do toga mesta, rekli bismo da se sada tu sklanjaju čobani. Opet veliki hrastov krst. Ali vreme je izbrisalo natpis.
Opet veliki hrastov krst. Ali vreme je izbrisalo natpis. Na jednom zaravnjenom platou ostao je mermerni krst, koji su podigli drugovi nekom svom poginulom prijatelju. U jelovoj šumi, sa leve strane puta, nalazio se neki venjak.
Vetar je kovitlao, naterujući nam sitnije kamenje u lice. — Vidite, kako se na crkvi iskrivio krst od vetra! — pokaza nam jedan vojnik graničar. Na ulazu u crkvicu zastali smo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ah, hoće li božje oko Srba ozariti, Hoće li se kadgod sunce opet nam roditi, Ljubvom, slogom i junaštvom krst i obraz belit, I kroz silne ove muke večnom slavom svetlit? Gde srce bije, Tu s’ svetlost vije Serbiji. 1839.
Na sve strane svet zapeva Za milima u zemljici, A najbliže Cvet-devojki Sedi Momče golobrado, Krst rukama zagrlilo, Glavu na te naslonilo, Niti jeca nit’ zapeva, Već uzdiše iz sveg srca, Kradom suze s oka tare.
K beloj ruci na kolena, Za okom se momče dalo, Desnom svojom desnu njenu Sa krila joj podignulo, Levu svoju na krst met’lo, Na krst groba mile majke, Oči nebu podignulo, Devojci se zaklijelo.
na kolena, Za okom se momče dalo, Desnom svojom desnu njenu Sa krila joj podignulo, Levu svoju na krst met’lo, Na krst groba mile majke, Oči nebu podignulo, Devojci se zaklijelo.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
praćeni Mladenci pusti dalje leteše, Dok nisu nogom svoje mrzosti Od Crnih Gora groblje stvorili I na tom groblju krst oborili... (Spolja se čuje razgovor.) Al’ ko to zbori? BOŠKO (spolja): Ima li koga tu? Otvori, hej!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Pro'oda se gore do mlinâ, pa se pred mrak vrati: — Još, veli, nije došô zeman za krst časni krvcu prolivati, za 'Ristovu vjeru umrijeti. Dones'-de, Mićane, još jedan ardović!
Ovo je turski asker. Da i' najprije pitamo, braćo, što traže oni ovuda? — Ama šta ćemo i' pitati, krst im nji'ov! — riknu kô lav pokojni Belemez, i isuka nekakvu 'andžarinu da i' sve iskasapi. — Stoj, ne sijeci!
kapetanina! Zbilja, da to nije kapetan s Kadine Vode? — Ama, kakav kapetan, kakvi naši, krst vam, 'oću reći šiljak džamijski! — zavitla Belemez 'andžarinom! — Ne sijeci, Belemeze, ja sam...
Vidim ja, veli da će To doći i do samog cara.“ — „Ama, ženo, oklen ti tolika pamet, krst ti tvoj ljubim?!“ — čudim se ja, glavati gospodine. „Pa kako ćeš odati čest carskoj gospodi?
To ti je nagrada.“ „O, dobre carevine, krst joj ljubim!“ — lijepo ja od radosti, a žena i djeca zaplakaše. „Brate, kneže, vrati ti ta tri vorinta carevini.
“ O, teške riječi, krst joj ljubim! Prije bi' slomio jezik, nego što bi je izgovorio... „Jesi li, Davide, taki Srb?“ „Šta je to, gazda?
Jakšić, Đura - PESME
To je bela kula na crkvi Gornjaku! Raširila krila labudova bela, Beloću je snega na sebe uzela; Krst se na njoj blista, suncu odgovara I po hladnoj steni zlatne pruge šara.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Zamku to zapinje ruka, noga u zamci. Love, a ulovljeni. S večeri, tugo, ko kome plen? X Krst na raskršću tu nauka. Sina ne raspeste vi, raspeo se sam. Ni nedra majci, ni bedra.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
KRST 94 PIRINAČ 94 PISKAVAC 95 PODBEL 95 POMOĆNICA 95 PRILIPAČA 95 PROSO 96 PROSTREO 97 PŠENICA 97 RAŽ 100 RAZGON 101 RAKITA
B. dejstvuje kao siguran apotropajon. Garom od b. pravi se novorođenčetu krst na čelu, kao utuk od babica (SEZ, 45, 1930, 42; 184); ili mu se b.
ima jedna bukva, pored koje se uvek zaustavlja sprovod: sveštenik čita opelo, a jedan iz sprovoda na bukvi ureže krst, tako da na njoj ima mnogo urezanih krstova (Karadžić, 1, 1899, 165). Srbi veruju da se vile rađaju na b.
Mrtvački sanduk pravi se od kakvih bilo dasaka, ali krst mora biti od g. ili graničevog sirovog drveta (TRĐ, KNR, 34). GORUŠICA Senf (ѕіnapіѕ arvenѕіѕ). Gorušica. G.
(SE3, 19, 253 ‹i 257›); o praznicima porodica pokojnikova meće mu ih na krst (GZM, b, 159), ili mu ih, o zadušnicama, zakopava u grob, kod glave (SEZ, 19, 253). Važno je i to što prve plodove j.
U Dalmaciji je »jedan čoek« video noću jednu divlju k. »svu okićenu vešticama, da se sva sjala«: on učini krst i opali iz puške; veštice se razbegnu, ali je ovome posle kratkog vremena umro sin (ZNŽOJS, 22, 310). Na k.
(»najstarija jugoslavenska lipa!«), pa je docnije tu stavljen krst (Rad, 1. s., 164). I danas se za vreme poljske procesije zastaje kod po kakve ugledne l.
LOZOVINA Weіnrebe (vіtіѕ vіnіfera іnѕulta). Lozovina. U Crnoj Gori veruju da veštice prave krst od l. i metnu ga na detinje srce pa ga popiju (Karadžić, 3, 1901, 193). Luč Kіenholz (taeda). Luč. L.
Tej od stucanog semena ili lišća upotrebljuje se kao diuretik (GZM, 4, 158; ZNŽOJS, 11, 268). PETROV KRST Eіnbeere (parіѕ quadrіfolіa). Petrov krst.
PETROV KRST Eіnbeere (parіѕ quadrіfolіa). Petrov krst. Bere se na Biljani petak ili uoči Đurđevdana i zajedno sa drugim biljem i crvenim jajetom, koje je prvo za Uskrs
npr. SEZ, 14, 213; 16, 137 id; 19, 208 idd›), i tom bi prilikom u stablo bio urezivan nov krst (SEZ, 17, 183...). Pod hrastom bi bile održavane i skupštine (čuveni takovski grm, pod kojim je, 1815.
godine, donesena odluka o ustanku na Turke!). Gde se pored starog hrasta nalazi crkvica ili krst, tu je hrast, verovatno, paganski ostatak.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Mi se nismo htili pačati u tuđe posle! — promuca stariji, — i čisto mu zamire riječ na ustima kad pogleda u krst između dvije voštanice. — Ala, dignite tri prsta! — naređuje sudan. — Mi se nećemo kleti! — reče stariji odlučno.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Monasi nisu hteli ni da dotaknu njegov leš, jer su našli daleko odatle u travu bačeno raspeće, Prohorov čuveni krst koji je on nekoliko godina brižljivo rezbario. U ljude se uvukla strašna mora.
Umesto kalpaka, kamilavka. Na zastavi koplja veliki zeleni krst. Ispod pancira dolama od jarko crvene čoje. Na hrptu grebene, kraj oskoruše u cvetu, stoji konjanik, moj konjanik, i ja
Onaj gavran od maločas leži u podnožju jelke slomljenog krila, a iznad njega beli krst, isti krst, iste veličine i oblika kao onaj na Dorotejevim grudima. Samo je boja različita.
Onaj gavran od maločas leži u podnožju jelke slomljenog krila, a iznad njega beli krst, isti krst, iste veličine i oblika kao onaj na Dorotejevim grudima. Samo je boja različita.
Samo je boja različita. Krst odjednom počinje da lista kao prolećno drvo, vidim cvetove crne i sive kako se pomaljaju sa njegovih ivica i kako pčele u
Ne volim vrućinu jer rutavi Isidor tada ide bos, ne čujem ga kad dođe do vrata i nemam vremena da sakrijem Prohorov krst.
zar nisi neki trag o sebi u njemu za večnost uklesao, pomen neki, misao, slutnju, tajnu, psovku, radost, žudnju, patnju. Krst je pedu dugačak, pola pede širok.
opačine i nezahvalnosti, nego je moćni, svemogući bog i čovek u isti mah, koji je dobrovoljno pristao na pribijanje na krst.
Zapazili smo svi mi i tada da je krst veoma lep, da je to delo neobično veštog rezbara, no zapravo niko nije znao: ako je lep, zašto je lep.
Ilić, Vojislav J. - PESME
mestu, blizu do obale, Hor otpeva onda sumorno opelo; Ustavama jakim razmakoše vale; Iskopaše raku i spustiše telo, I krst preko njega. I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. I mir večni nasta...
5. Sleva kraj druma što Loznici ide, No dalje od nje, a Zvorniku bliže, Odakle sela bosanska se vide Izjeren malo, krst se jedan diže.
Otide Jelka Salijinom domu, I nikad o njoj ne sazna se više. A ovu ploču i krst više groba Rodbina diže još u ono doba. 16.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
od nošnje ostalih velikodostojnika njegove crkvene države, ali kroz tu običnu uniformu proviruje jasno vladalac države. Krst i ikonica na njegovim grudima optočeni su krupnim dragim kamenjem, no posmatračev pogled privlačen je više sjajem
Eno, ono je veliki medved, ono je Orion, ono Kasiopeja. Sada vidimo i sva jata južnoga neba; onde je Južni Krst, onde Lađa Argo sa njenim jedrilima, ono je Centaur, a ono Južna Kruna.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Svi se grotom nasmejaše Knez Danilo najviše; Pa odgovor Omer-paši Na fišeku on piše: „Rodio se s' da krst braniš A sad si mu ti zlotvor, Poturice Omer-pašo – Fišek ti je odgovor!
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA Mirone, Mirone, brate! Bud sebe, što tebe toliko upropastih! MIRON Krst nije lako nositi, da bi čovek mogao biti čovek. (Ostalima): Sad hajde. Ja na groblje, a vi vašim kućama.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ni par štifletni nema, ni krst oko vrata, ni zlatan sat i lanac. Nosi sat pokojnog gospodara u džepu di su joj i stakla za oči; i kad je umorna, tek
Humke nema. Mramorna ploča kvadratna, ne veća od onih kojima se popločavaju crkve, a nad njom zdepast kameni krst. Tamo gde se zakrštavaju dva kraka, čita se još pomalo vidljivo početak i kraj natpisa... „Pavle Čajnović rentijer...
„Pavle Čajnović rentijer... spaljen po želi... krst mu istrunuo... ovaj kamen mu podigli večno tužni Ruža Ciganka i njena deca... pravda i Bog... amin.
karakteristika improvizovanja, a improvizovanje je karakteristika čoveka koji nije jedinstven, nema jedan koren, jedan krst, jedan jezik, jednu ličnost.
Veliki krst u njihovu životu, i pritisak na njihov ponos, bila je okolnost što su sa Srbima imali zajedničku crkvu i bogosluženje, i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Karta je zamrljana te ne vidim jasno. — Ovakva je stvar — poče da objašnjava kapetan Radojčić. — Zamislite krst kojem je horizontalna prečaga duža od vertikalne.
— Zamislite krst kojem je horizontalna prečaga duža od vertikalne. Taj krst položite vodoravno, ali tako da je ona kraća, vertikalna prečaga okrenuta u pravcu severoistoka...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— zalepeta krilima jedan vrabac. — Nekakav čudan krst! — reče jedan od dečaka i krađa opet poče. Jurio za njima, ne jurio — stići ih nećeš, majko rođena!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A to sve nadvišuje stari krov saborne crkve na kome se blista zlatan krst. Zidovi sobe su u »dolapima«, uzidanim ormanima, za čuvanje prazničnog odela.
Šantić, Aleksa - PESME
1908. VEČERNjA ZVONA Predsutonski je čas. Visok i zlatan krst sa tornja sipa zrak I trepti vas. Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak. U nebu svijetle se laste.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Raspirivanju revolucionarnih raspoloženja služi sve, pa čak i religija. Bitka se bije „za krst časni i slobodu zlatnu“, protiv polumeseca, a to znači: protiv tuđinaca, haračlija i ubica.
Između toka bio je izvezen krst. Na prsnik se oblačilo suro japundže ili kabanica sa širokim okovratnikom i širokim rukavima opšivenim kožom.
On ne smjede poći u Kosovo za krst časni krvcu proljevati i za svoju vjeru umrijeti“. Pak poćera konja na kapiju. Al' eto ti starog Jug-Bogdana i za njime
Idem, sejo, u Kosovo ravno za krst časni krvcu proljevati i za vjeru s braćom umrijeti“. Pak proćera konja na kapiju. Kad to viđe carica Milica, ona pade
trpiti turskoga zuluma; i radi su božji ugodnici, jer je krvca iz zemlje provrela, zeman došô, vala vojevati, za krst časni krvcu proljevati, svaki svoje da pokaje stare.
— skoči Krsnica — Mala i Velika Krsna, u blizini Smedereva krstat, krstaš barjak — zastava na kojoj je izvezen krst Krušedol — manastir (i selo) u Sremu, na južnoj strani Fruške gore kršno odijelo — dobro, bogato odelo kteti —
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jednom su mu čak, u nekoj crkvenoj procesiji, dali da nosi pred narodom krst, a on ga je pograbio i trkom pojurio oko crkve tako da su babe digle viku: — Držite ga, odnese krst!
nosi pred narodom krst, a on ga je pograbio i trkom pojurio oko crkve tako da su babe digle viku: — Držite ga, odnese krst! Naravno procesija se pokvarila, Đoko dobio batine i nadimak „Potrk“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A kad dođe čas da sveštenik diže častno drevo krsta Hristova, svi se ljudi tiskaju unutra, malo i veliko, da gledaju krst. Ja se protiskujem da bih mogla unutra ući, ja nikako ne mogoh se provreti da ulezem.
uz jedan budžak, stadoh onde, jedva mi nešto kan da tače u pamet, te se setih u sebi štarad meni to brani životvorešti krst Hristov doći k sebi.
I bez straha uđoh unutra. Udostojih se viđenju častnoga i životvoreštoga krsta... Pripadoh ja k zemlji i celivah častni krst i tako se skoro vratih. Smili mi se biti kod moje isporučnice.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
veštome majstoru Mani kujundžiji otišao je daleko po svetu, tako da je čak i za Svetu Bogorodicu Ržansku izradio težak krst od srme... Posle svake takve na zadovoljstvo izvršene narudžbine osećao je majstor Mane potrebu da se malo poodmori.