Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У руци је држао златан крст. У црним очима светлео му је огањ, чело му беше бледо, образи румени — светли пламен побожности и одушевљења
Али на његовом гробу беше све тужно: црна, скоро ископана земља покриваше мртваца; чело главе прост, неофарбан крст, на њему један венац од смиља, жут као што му је и чело било кад су га у гроб полагали; до њега беше један пешкир
“ Кад се свршила служба, архимандрит скиде са себе одежду и петрахиљ, а на црној мантији заблистао се златан крст, и, прекрстив се смирено пред светим олтаром, пође тихим кораком вратима.
цркве, него, лепо, у сенци некога стародревног храста скупе се људи, попа очита две-три молитвице, људи целивају крст, нешто мало поручају, па се онда разиђу својим кућама.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
пролазећи туда, види те сени, или каква пса да туда протрчи, или мачка ком се у ноћи сијају очи, или који иструнут крст гди се сија и пламти: онда ти му се ужеже мечтаније и узбуни кров, ужас нападне на њега, а јошт кад је сам!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
прва хладна звезда подсећа на снег младић и девојче голи спавају на висоравни ваздухом намирисани боровим ал крст рашири руке и не да нам даље ни у шуму ни у реку ни у ваздух припев јој плав улеће ветар у маглу топлих бара
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
часловац, и у месецослову научим свеце казивати, а то ми је врло лако било из они̓ стари̓ календара, јер који је крст пола окружен црвеном бојом, оно је мали светац, и од подне може се радити; и који је сав окружен, то је велики светац,
астал и две клупе; наместимо у једну собицу; простремо једну мараму на астал, метнемо свето еванђелије и манастирски крст, и око тога чинимо заседаније. За чоју и друге мале канцеларијске ствари поручили смо да се донесу.
Простремо чоју по лепом асталу, исправимо евангелије и боговађски велик сребром оковани крст. Сад наставимо радити, што смо у Вољавчи почели, тј.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... А он му чита, чита... Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: — Ал’ сам уморан!
Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се. Онда се окрете. — На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао.
Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. Алекса се маши кесе и извади златан дукат: —
Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. Сви поскидаше капе. Иван се прекрсти и целива крст.
Сви поскидаше капе. Иван се прекрсти и целива крст. Затим поче за попом говорити ове речи: — Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и
Амин. Онда опет целива крст. — Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет. Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом
— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст! И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... Лазару се подсекоше ноге. — Немој, тако ти... — Умукни!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Посут драгуљима у руци му сину Тешки крст за Солун, кад падне од мача: Светом Димитрију поклон освајача. РАДОВИШТЕ Кад цар Кантакузен беше гостом цара, С
Слуша седу госпу самац у те сате Стари кнез Геталдић, њен љубавник први. О врату му виси крст Анунцијате, Међ прстима бурмут узбуђено мрви. Пре триест година... гле и песма иста!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму.
Још мало, ето их на вашаришту. Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст и уђоше у Велики сокак. Прођоше и њега, и стадоше пред парохову кућу, још за вида.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Оно је одмах ту, близу, до вароши. Ограђено зидовима, са црквом у среди од које се само њен угнут кров и крст види. Велико је и пространо гробље! Кажу: да се четрнаест колена луди ту испосарањивало.
— Стићи ћеш, стићи... Још је рано! ... — Храбре га они и показују му на цркву чији се крст светлуца из вароши. — ’Оћу ли?
Само, а то су сви знали, кад год би хтео неко да га уплаши, он би му пришао и начинивши прстима крст показивао. — Цопо, на! — И почео да му уноси тај крст. А то је код Цопе значило: крст од његова, Цопина гроба.
— Цопо, на! — И почео да му уноси тај крст. А то је код Цопе значило: крст од његова, Цопина гроба. Цопа би на то почео да плаче, виче, баца се штаповима.
— Цопо, на! — И почео да му уноси тај крст. А то је код Цопе значило: крст од његова, Цопина гроба. Цопа би на то почео да плаче, виче, баца се штаповима.
Цопа би на то почео да плаче, виче, баца се штаповима. и торбама дерући се за оним а тужећи се на њ пролазницима. — Крст! Крст! — Није, није. Лажу те. Није то крст. И не бој се, још нећеш ти умрети.
и торбама дерући се за оним а тужећи се на њ пролазницима. — Крст! Крст! — Није, није. Лажу те. Није то крст. И не бој се, још нећеш ти умрети. — Тешили би га, смејући му се, пролазници.
и торбама дерући се за оним а тужећи се на њ пролазницима. — Крст! Крст! — Није, није. Лажу те. Није то крст. И не бој се, још нећеш ти умрети. — Тешили би га, смејући му се, пролазници.
После тако целог дана да трчкара, послушује а нарочито око спреме за сарану мртваца... за сандук, крст, види да ли је гроб на гробљу већ ископан, готов...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
бије ме и убија неким тежим маљем него све њих заједно Јер сви они знају зашто пате, и сваки од њих носи свој сопствен крст, а ја носим све крстове, и никако не знам да објасним овај мој мрачни немир у души.
Африка
Велика Кола била су све ближе на хоризонту; са друге стране, појављивао се Јужни Крст. То беше сасвим друго небо. Тога јутра сам без шлема прешао преко сунчаног простора, а већ сам по подне имао и
Ми им видимо још само очи, које су дух неба и простора. Њима су осветљене планине. Јужни Крст косо је пободен изнад шуме.
Намазане су уљем и одевене само у ниске жутих и црвених ђердана, провучених између ногу, затегнутих преко бедара, и у крст преко груди. Прсти и чланци на ногама и рукама, и грло претоварени су накитом.
Оне су сасвим наге у својој беспримерној лепоти, са дугим нискама ђердана између ногу и у крст преко груди. Певају болну очајну тужбалицу девојака које ће хипопотам појести.
Јужни Крст, косо пободен, сијао је пред нама. Из даљине се чуо плач хијене, а звечарка је звонила сасвим близу. Пантери су пролази
Црнци су светлели тад запаљеном травом. Јужни Крст ишао нам је као укошени, погрбљени путник. Затим, пред поноћ стигосмо у једно село чије су колибе у одбрани од
У један по поноћи напуштам там–там и враћам се за спавање. Тачно над губавчевом главом Јужни Крст. Извесне ствари које сам приметио док сам посматрао игру учиниле су да сам дуго још размишљао о чудном сентименталном
Црњански, Милош - Сеобе 2
није превезао преко реке, на будимску страну, у скели пуној неких калуђерица из Боемије, које су пратиле огроман крст, од дрвета, увијен искованим трновитим венцима, од гвожђа. Гомила је клечала куд прођоше.
Све је било у плаветнилу. Сети се онда и оних којима је потпис, то јест крст, био узео, за одселеније у Росију. За њих су га везивале не само везе сродства, него и исте муке које је у ратовима
Него је то био симбол, знак, руски, војени, велики. Крст на Аја Софији! XXВИИ ЧЕСТЊЕЈШИ ИСАКОВИЧ КОД ИМПЕРАТРИЦЕ Према протоколу инвалида, у штапсквартери бригадира
Теодосије - ЖИТИЈА
Али Владика заповеда да се и ово лако презре, и крст узме на раме, и да се за њим усрдно иде, и све лако поднесе, на страдање његово за нас угледајући се.
једно треба ти да извршиш, реч у јеванђељу Сина његова: ,Ако ко хоће за мном да иде, свега нека се одрекне и узевши крст свој, смирењем за мном нека иде̒. Прими овај мој савет као добар.
Говораху: — Не остави нас, господине, оче и учитељу, ина че и ми ћемо с тобом отићи! Јер ако хоћеш да узмеш крст Христов, онда те молимо да седиш у својему манастиру, да нас присуство твога часнога дика теши.
који је својим доласком утолио сузе Марти и Марији, и доласком светога архиепископа жалост свију ових у радост измени. Крст свети и часни омивши, том освећеном водом и топлом молитВом брата напоји, и свега га окропи, полажући руке своје свете
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сваки је носио свој мученички крст и изгладнео падао и дизао се, често да би умро. Бегунци су остављали имања, куће и затрвене породице.
* У песмама које славе ускоке јасно се казује, да се они боре „за крст часни и слободу златну“. Андрија Качић Миошић, познати католички свештеник у ХВІІІ веку, родом из околине Макарске,
Превез се спушта са главе низ леђа до близу паса. Најчешћа шара, која се у разним облицима понавља, зове се бистри крст и опомиње на шаре старих свештеничких одежда.
Воле да изналазе рушевине старих цркава: ограђују их или стављају велики камени крст на таква места. На брду изнад Мавровских Ханова често се скупља становништво око рушевина једног манастира, близу кога
велики број сељака, који су отворено изражавали своје симпатије за Србију и прикупљали прилоге за српски Црвени крст.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Забога, па зар тако далеко бисте ишли? — Чекај, немој да трчиш напред. Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио. Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷¹ Она чак не сме јести ништа од даће, а не ваља ни да пољуби крст, јер ће јој дете које носи, када се роди, имати падавицу.
Она овим жаром нагори босиљак и начини детету крст на челу, изговарајући три пута ове речи: „Не горим Живка, него бабице.
“¹³³ Са истим уверењем и жељом да се демони уплаше и одагнају, изговара се и следећа веома сугестивна басма: „Крст на небо, крст на земљу, крст на свакојак зглоб. Анђео на срце, а вук на траг. Лек тражио, врачку нашао.
Са истим уверењем и жељом да се демони уплаше и одагнају, изговара се и следећа веома сугестивна басма: „Крст на небо, крст на земљу, крст на свакојак зглоб. Анђео на срце, а вук на траг. Лек тражио, врачку нашао.
и жељом да се демони уплаше и одагнају, изговара се и следећа веома сугестивна басма: „Крст на небо, крст на земљу, крст на свакојак зглоб. Анђео на срце, а вук на траг. Лек тражио, врачку нашао.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У највећој кући живео је »накав ђавољи румунски гроф, али га нијесмо дирали!« Цркву, богами, јесу — у ствари, само крст! Са крстом су били раскрстили. А ђавољег румунског грофа нијесу — оба ми ока испала, ако јесмо!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Перо Пуров рече: — Тако ти је, да-ти, свуђ, ђе нашима не суди крст од три прста! — Је ли? — учини на то старац. — А да ко јадо, пресуђује у нашу земљу? — Крст! ваистину!
— Је ли? — учини на то старац. — А да ко јадо, пресуђује у нашу земљу? — Крст! ваистину! — потврди млади човјек. — Сила, ваистину! — рече кнез. — Ни крст, ни правда, но сила безакона!...
— Крст! ваистину! — потврди млади човјек. — Сила, ваистину! — рече кнез. — Ни крст, ни правда, но сила безакона!... Хајде, попе, даље, е мрче! Пођоше. Али млађи људи наставише разговор.
На њему бјеху чизме и свитне хаљине, џамадан извезен златом и на њему крст „Светога Ђорђа“. — То је млади господин, ускок? — запита Саво, љубазно пружајући руку Јанку... — Како вам је име?
Мило га затече у молитви, те и он клече и додирну челом земљу. Владика обу чизме, преметну крст и панагију, обуче манторос и стави на главу панакамилавку, па сједе према ватри.
један од нас силази низ планину гологлав, а на њему је бијела кошуља до глежњака, бијела као снијег, а на леђима црвен крст, а за њим силан народ носи крсте и поје: „Господи помилуј!“ — Хм — учини Марко.
— Пун’те! — викну Марко својима. — Пун’те брзо! Видите да су се избезумили око онога, те не пуне! — Ха не, за крст часни, но загон! — викну напрасити Крцун. — Извући ће га!... Однијеће га! — Доље, Крцуне! — викну му вођ — доље!...
Она се сјети да је оцу тако долазило послије погибије Милунове. Он сједе и стаде викати: — Ха, удри, за крст часни! Урте! — Тата! Тата! — викну га она. — А, урте, соколови!... Ха, Милуне! Ха, Крцуне!... Удри Мушовића!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Побратимство под ноге вргао, Родну земљу злотвору издао, На крст часни сабљу повадио, Украј Бога место изгубио, Па све заман — ох ти јаде тешки!
10. Жена није — браду има, Чоек није — дуга хаља, Хаља му се земље прима; (Он) пред народ траља фаља, Крст узима, тио збори: „За вама ми срце гори.“ 11. Ох, глени му под аљину, Глени, роде, глај му ноге!
— К себи доше, Од земље се подигоше, Ма с' авети свак осети, Удри на се крст тај свети, Ње не има крај мртваца, Свак около око баца. За њом, за њом! свако збори, А страва га јоште мори.
Кад упаде, када Турке сави, Одма крвца све поље поплави. Откад крст се са некрстом лупа, Нико крста боље не окупа Та у крви у злотворској клетој, Десно крило би он вери светој.
14 — 848 4 ИВ Завичају он удрио рану, Драго своме отео пријану, На крст часни мача повадио, Украј Бога место изгубио... Мисли ове, као стење тешко, Падају му на срце витешко.
А ти копај две ладне гробнице, Никад Цвета неће издајице“... Земљу, браћу, пријана издао, На крст часни руку подигао, Оцрнио образ света тога, Света тога, па још и онога: Ох, срце је занело га живо, Место
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Имењаче, дедер се прекрсти. Најменик замота некакву шару између чела и трбуха, да је крст — вала није, чак ни шокачки. — Шта ти је то, кукавче? — Па ето, крстим се. — Хм, то у тебе некако запетљано.
је ли краљу мјесто тамо, срамота је и рећи гдје, те припознајеш ли ти своју вјеру православну и Оченаш, па знаш ли за крст и јеванђеље, те ово, те оно ... — А ти ? — Шта а ја?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А софра застрта чаршафом, у челу велики колач, на њему три као на крст воштане свеће, чаша вина, а ниже њега по софри, на ниже, поређани цели хлебови, око њих чанци јабука, крушака, ораја и
Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: — Не љуби се сад! — шану ми остраг; — још није очитан. Видиш да нема крст на грудима. И заиста на прсима није било крста, већ само његове скрштене, мртве руке. Седосмо међу остале. Сви ћуте.
Дугачак му гроб. Више гроба штрчи му дрвен крст. До крста тестијица воде, у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од
Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст. Црна јој шамија, са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље
И, чисто са страхом, уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да би се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца: —
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— На месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела? На затворен се прозор кô на крст наслањаш, кô канда би на крсту да грехе одсањаш.
” Тако збори цура, па се чудом крсти, у крст се већ слажу нехотице прсти! Док се тако крсти була, у том часу у цркви малој на иконостасу икона се једна стреса у
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Како позна сваку другу, само своју не може? МАКСИМ: О, убио је часни крст, како зна паметно говорити! СОФИЈА: Мислим, да баш тако лудо и не радим.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
БОЖИЈЕ 170 БЛАГО БОЖИЈЕ 171 КРСТ ВИДИКА 177 КОВИН, БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ 178 С КРСТОМ СВОЈИМ ПО КРСТУ
Пламса трска крстоносна као подне у жар-вази, као кад се каже Жича а Ж слово голуб створи, па га у крст преобрази над бокором повратича. БУДИМ І Ноћ це свукла до колена: пања ево - нема клена.
Загасито језик дише, дишу Чанад и Батања а ромори Поморишје. Прожми, ружо Сентивана, над Сиригом крст из Деске! Трусе речи с кртих грана као љуске с платна фреске. Проткај, потко, и осново, сентандрејско крхко коло!
(Куд се губим - плутам ли непутом?) Неизбежно гласне се класика свадбом смеха у јаблану жутом... Крст с јабуке - железна јасика! пусти крила чашком изасутом, мелодијом звучног карантина.
лирског облика, немир-икона, зебњу разигра ритам-сликама, што ме узносе брујем, искрама, из растрз-стања над крст изгона. А песма где је сјај изгубила, девичњак распне ружа Будима.
Празни се Месец: шупља му здела. Чије сам небо, чија травица? пита се Кyћа изнад пепела. КРСТ ВИДИКА КОВИН, БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ І Октóбар пали брегове Баната, а
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале, Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега. И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста...
А по витком стасу, што га дичи тако, Тврдом се је ликом опасао јако. И он смерно стоји. О његовом врату Само крст трепери у сувоме злату. То бејаше Растко.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На челним колима седе неки људи, И држе бео барјак на коме се види црвени крст... Ми се згледасмо... Командир отрча у дивизион да пита шта да ради.
Разазнајемо мештане у колима и неколико војника без оружја... Забезекнути посматрамо светао крст, тај симбол вечне трагедије људске. Војницима је овладало тихо, побожно расположење...
Свештеник сиђе први, остали за њим. Онда он пође лаганим кораком, сам, држећи испред себе крст. Пређе ровове, обазре се неодлучно лево и десно, прође између мртвих и приближи се обали...
Окрете се нама, па широким покретом руке учини крст и тада до нас допре као неки тајанствени подземни глас: — Благословен јеси Господи научимја оправданијем твојим.
Опет су војници копали, и, у освитку зоре, све је било приправио. Нишанска тачка за све топове био је крст на торњу црквеном. Друм је био рашчишћен од коморџија и муниционих кола. Војска је била при земљи.
и отупели, те су доцније све обезглављене лешеве, заједно са деловима тела, бацали у општу рупу, над којом је ударен крст, где би писало: војници те и те чете, погинули за отаџбину.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЕКАННТМАЦХУНГ! ВИКТОРИА! У понеком довратку и прозору виде се црне заставе. На једном зиду, упадљив кукасти крст. На сред пијаце, пред окупљеним пролазницима, налазе се путујући глумци, који изводе „стилизовану” сцену из Шилерових
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ОДА ВЕШАЛИМА Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата? Та сенка вам личи на мач чврст, а скупља сте од злата.
Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата? Та сенка вам личи на мач чврст, а скупља сте од злата.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
На трон сједиш неправо узети, поносиш се скиптром крвавијем; хулиш Бога с светога олтара, мунар дуби на крст раздробљени!
Једна сину од Кома к Ловћену, друга сину од Скадра к Осгрогу, крст од огња жива направише. Ох, диван ли бјеше погледати! У свијет га јошт није таквога ни ко чуо нити ко видио.
Што гојимо змију у њедрима? Каква браћа, ако Бога знате, када газе образ црногорски, када јавно на крст часни пљују! СЕРДАР ИВАН Што би ово те јошт не дођоше Озринићи, наши крајичници?
Крв праведна дими на олтаре, ћивоти се у прах развијаше. Земља стење, а небеса ћуте... Луна и крст, два страшна символа — њихово је на гробнице царство.
Чвор не треба на прȁву младику; што ће луна на крст страданија, што л' бијела сунцу на зјеницу? Вјеро права, кукавна сирото! Страшно племе, доклен ћеш спавати?
ВЛАДИКА СЕ ТРЗА КАО ИЗА СНА. ВЛАДИКА ДАНИЛО Удри за крст, за образ јуначки, ко гођ паше свијетло оружје, ко гођ чује срце у прсима!
Рад ноћи се зубље увијају, али што ће у сунчане зраке? Аллах, море, мудра разговора! Крст и некрст све им је на уста; снијевају што бити не може.
Крсту служиш, а Милошем живиш! Крст је ријеч једна сухопарна, Милош баца у несвијест људе ал' у пјанство неко прећерано.
(подиже капу) Лијепу ни ишчита предику: што тражили, оно смо и нашли! ВУК МИЋУНОВИЋ Крст и топуз нека се ударе, коме прсне чело, куку њему! Јаје здраво добије сломјено. Што узмогнем, чућете хоћу ли!
Сав их народ гледа кад одоше; а они ти стубе, те уз цркву: на олтар се од цркве попеше и на њему крст златни метнуше. Крст засија кâ на гори сунце, и сав народ на ноге устаде, часноме се крсту поклонише.
их народ гледа кад одоше; а они ти стубе, те уз цркву: на олтар се од цркве попеше и на њему крст златни метнуше. Крст засија кâ на гори сунце, и сав народ на ноге устаде, часноме се крсту поклонише. У томе се разбудих од страха.
Паде на њем клетва бесчестија. Што је Босна и по Арбаније? Ваша браћа од оца и мајке; сви уједно, и доста работе. Крст носити вама је суђено страшне борбе с својим и с туђином! Тежак в'јенац, ал' је воће слатко!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
се одржаше на скупу — одржаше се, божија ти вјера, одржаше, успркос злим људима и злим временима, носећи на тјемену крст часни а на грудма Душанова орла! Но да наставимо наше причање.
Плотун их дочека а други им се осу с плећи. Двојица само падоше. „Ха ко је Озринић!“ „Ха ко је Његуш!“ „Удри за крст часни!“ повикаше Црногорци, гађајући из малијех пушака. „Ха за Му’амеда и за вјеру турску!
„Удри, удри, за крст часни!“ сокољаше он некога, а обрве му се набрале, а лице му трзавица спопала и неколико крупнијех капи оросило му
Сваки исправи главу; неки подигоше руке у вис. „Не, Господару, за крст часни! не куни нас!“ викнуше многи, један за другијем. „Проклети смо и без тога“.
“ рече младић и умиљато погледа старца. У толико и ђакон дође, носећи крст, јеванђеље и двоје свијеће. За ђаконом изађе из манастира перјаник један и тај отрча, као звијерац, пут Бајица.
Затијем се прекрсти и поклони, па пољуби јеванђеље и крст, што између двије запаљене свијеће бјеху наперени на вијенцу. За Јованом изреди се сва дружина, осим убице.
„Мир — и на мјесто!“ загрми Владика дигнувши високо крст. „Проклет да је ко ме данас у свачем не послуша!“ Величанствен бијаше старац у томе часу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Слабу животињу двојица јашу. — Слађе је даровано но куповано. — Спрам потке снуј основу. — Сребрни крст и Турци вјерују. — Старост и младост нису у својти. — Стар се во не учи орати.
заповијести божјој, гађа ђавола; зато говоре да се не ваља крстити кад гром пуца, да не би ђаво у невољи побјегао под крст, у који гром неће ударити. (Узврдао се као ђаво испред грома).
С крстом лего, с анђелом устао, Анђели ти били на помоћи, На помоћи и дневи и ноћи! Крст те чуво до поноћи, А анђели, сине, од поноћи, А сам Господ, сине, до вијека, Спавај, сине, бог ти добар дао! 5.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
4. КУМ РИБА. Некаквоме чоеку умираху ђеца: нека једва крст дочекају а нека ни петнаест дана. Свуда је на пророчице ходио и на пророке књигу отварао, али ништа фајдисало није,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ (Мт. 10, 37; 19, 27; Мк. 10, 29) Ово чувши треба све остављати и за његовим заповестима похитати „узимајући крст и последујући Христу делајући научити презирати плотско, а уподобити се духовном бестелесном делу, јер ово је дело
Ко љуби сина или кћер више од мене, није мене достојан, и ко не прими крст свој и за мном не иде, није ми подобан“. (Мт.
оном младићу, коме, заповедавши, Спас рече: „Ако хоћеш спасен бити, иди и раздели све имање своје ништима, и, узевши крст, пођи за мном“. (Мт.
Силом Светога Духа Владики своме подобећи се, владавину своју остави, узевши крст последова Христу и усели се у Гору Свету, одакле, помоћ примив, истаче ти гробница миро благодати веселећи твоје
Утврдив тело своје на земљи, примив крст последова Христу, живота удостоји се неостаривог на небесима, оче преблажени Симеоне!
Седалан, глас осми Подобан „Премудрост“ Царство земаљско оставив, крст свој на раме узевши и сав се предавши Богу и у Свету Гору оде Светога Духа поставши причасник.
Кондак, глас други Подобан „Течније“ Иго Христово примив, Симеоне, и његов крст узев последова му, засађен у дому Господњем процвета као финик, као кедар ливански умножио си чеда своја, муж жеља
светлошћу духовном облиставајући срца верних, таму неверја прогнав, цркви православној веру држећи, веру као оклоп, крст као оружје, љубав као штит, као мач реч Божију, Симеоне, појаше: Децо, благословите!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
пролазе лађе, с Дунава се пуши велика светлост, уз Дрину блистају џелепи говеда, Морава се плави ко плав искривљен крст, све се распрострло, као на трпези, а из облака, изнад земље, као круна, зраке разбацује велики мачвански лебац!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Напомена. Први број значи годину рођења, један крст значи које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет, а два крста значе годину у којој је збиља умро,
На њеној окрајици скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику. Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира.
Другови му запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.
коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ћорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
СЕДИМ НА ТВОМЕ ГРОБУ Седим на твоме гробу сатима Ко живи крст у земљу зарити: О, тако, међу младим влатима Старити само, тако, старити!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Запалила је дванаест свећа, пољубила крст хладнији од зимског јутра, ставила дукат на истегнут и посребрен Христов трбух, гадљиво испила бајату и миришљаву
Бог. Ослушкује страх у звуцима звона и Тишини земље под собом. Сама рука се покрену и начини крст на лицу. Туђа крв лута његовом авлијом. Човек је као мушмула. Најпре изнутра трули. Душа прво.
Може и сада. А поп је свештено лице. Богоугодник. Света славо и боже, опрости ми. Рука му се трза у крст по помрчини, страх је гомила над њим, а кроз њега, тишину и маљаво шушкање лишћа вуче се дуг јаук, онај из Симкине
Ала си ти, боже, бездушник. Требало би те сто и једну годину затворити у Гургусовачку тамницу. Нити сам ти сина на крст разапео, нити сам ти манастире рушио, нити сам стоци изворе мутио. Може бити само да ми на бради завидиш.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Чело главе крст ми не стављајте, Јер сам био распет за живота; Већ навал'те гомилу камења, Нек' се диже до неба високо!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али кад сам погледао кроз прозор и спазио велики жут крст на цркви, учвршћен на кугли исте боје, учини ми се: као да видим насмејана огромна уста над страшно отеченом гушом.
И било ми је пријатно да гледам у крст који се смеје, и гледао сам у њега задуго и радосно до раздраганости, не увиђајући ни најмање да таквом смеју
далека допреше звуци посмртног марша, који ме поново бацише у тугу, изазвану сад погребом неког официра; и гледати у крст није ми вредило. А тек што је спровод прошао кад се глава и рука поштанског разносача помолише на вратима моје собе.
Она беше видела све. У том тренутку, тај крст ове жене освести ме до ужаса. Ја се нагло подигох, па, осрамоћен као никад и као да је цео свет приметио све, појурих
створови које је тада сретао, најсрећнија божија створења, сав тај свет што је око њега врвео, а да је он једини на крст страшнога распећа унесрећени мученик.
Ајдемо брже. Зар није боље било у рату: хумка и дрвени крст, а под свежом земљом, крваво, још свеже и топло тело. Ја сам, међутим, рекао: — Видиш, ова јадница не може да
Отишао сам и провео тамо једно сасвим кратко време, тупо гледајући у кишом испрани крст, на коме се ни половина слова није била одржала, и у земљу покривену скоро већ осушеном травом.
Поред њега пушка и ашовчић, а десном шаком чврсто стегнут прост дрвени крст што је невешто садељао да пободе више главе погинулом поднареднику, који је имао деце.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беше се искупило доста народа. Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити. Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.
А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: — Господи, Господи, помилуј нас! Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у
« — и стаде на ноге. одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?... Откуда он... Гле, и крст!... Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. — Ђуро, пољуби овај свети крст...
Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. — Ђуро, пољуби овај свети крст... Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад али ето ти дођу виле унутра, па се стану разговарати. Онда рече најстарија вила: — Мама, овђе крст мирише. — Јест, кћери, рече она — царев син и Оштар Дан иду тражити једнога краља кћер, али неће је наћи; јер да
Увече опет дођу виле, као и прије. Онда рече средња вила: — Мама, овђе мирише крст. — Јест, кћери, царев син и Оштар Дан траже краљеву кћер, али тешко да је нађу; јер да знаду што не знаду ласно би је
Увече опет дођу виле, као и прије. Тад рече најмлађа вила: — Мама, овђе мирише крст. Мати јој одговори: — Да, кћери, царев син и Оштар Дан иду тражити краљеву кћер; али тешко да је нађу, јер кад
Истом што је царев син заспао, дођу виле опет, па рече једна између њих: — Мама, овђе мирише крст. А мати рече: — Јест, кћери; царев син и Оштар Дан воде кћер једнога краља; али је се ипак неће ужити, јер откад је
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ил' је коб моја, што у дане ове Осећам руку како мирно пише На моју љубав, мисли и на снове Име, које ми на крст црни дише, На крст што носи све радости нове?
моја, што у дане ове Осећам руку како мирно пише На моју љубав, мисли и на снове Име, које ми на крст црни дише, На крст што носи све радости нове?
Заплакати ниси знала; Бол велики суза није Никад им'о... само уздах, Или речи... “празно ли је...” Крст убоден, кућа нова, Твоме драгом већ готова; И иначе све се стиша; Још промиче, сипи киша. И та киша откуд данас!
суза лепа, као осмех бајке, Као цвет од сребра у заспалој коси; Моја суза тешка, као сандук мајке, Као младост коју крст до крста носи, Из умрлог јада У дубину пада.
та: Све неки добри, од срца људи Ал' бити распет на крста два, То је тек тешко, не лечи се туди Отаџбина први, а дом крст је други. Још болови сасвим нови, али дуги. Не уме човек да буде јак Кад кише лију са свију страна.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Жбуње се црнело од њих. Четири таква гундеља привезао бих на крст, који је покретао танко вретено које је преносило кретање на велики котур и тако се добијала прилична “снага”.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Показујући на један крст од црвеног мрамора рече ми да је то гроб мога оца. Пришао сам крсту, пољубио га, сагнуо се и на коленима се помолио
Показујући на један крст од црвеног мрамора рече ми да је то гроб мога оца. Пришао сам крсту, пољубио га, сагнуо се и на коленима се помолио
Ћипико, Иво - Приповетке
Већ је крст сишао на шири пут уздуж морскога затона што на гробље води; дјеца пријечцем истрчаше испред њега, нагањају се, буче.
— Клекни, луче! Одреци се врага пакленога, а пригрли овога, — и показа руком на крст, — који је за те пролио своју драгоцену крв! — Клекни!
У прошарици показа се крст, на махове засија у сунцу, и литија суче се полако, мирно, издржљиво. Четири млада човека, у белим туникама са
Почетком зиме нови Христов храм подиже се; мраморни ступови поносито се дижу и позлаћени крст у сунцу се свечано одбљескује. Наступио је дан освештења.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Прота Томовић одмах натакао епитрахиљ, запалио три свеће, свакому по једну, и додао госту свечани манастирски крст да целива. Па набрао обрве, натуштио се и страшно запитао: — Јеси ли Србин, Иване Војиновићу? — Јесам, честити оче!
— Јесам, прото, и не мучи ме више ради закона нашега, цркава и манастира!... Прота му додао још једном крст на целивање, пољубио га у чело, наредио му да клекне, покрио га по глави епитрахиљем, спустио на њега руку и да,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Гром га прати, а он лети; Куда лети, куда бега? Оде цркви, пак ту сруши Крст са храма Божијега. Шта то чиниш? питали га А он шапну, кад се стишô: „Ко би чуо моју тајну, Тај би одмах с ума
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Преко руке или око врата? АНЧА: Преко руке, милостива госпоја. (Забележи.) ФЕМА: То је мој густ. Обично се носи крст на врату, али ја сам наручила звезду; то је лепше, а и не носи свака шуша. Шта ти се чини, Анчицкен?
Јоване! ПОЗОРИЈЕ 10. ЈОВАН (униформират), ПРЕЂАШЊИ ЈОВАН: Ево ме, мајстор Митре. МИТАР: О, часни те крст потро; који те ђаво нагрди? ЈОВАН: Мајстор Митре, пазите с ким говорите!
Краков, Станислав - КРИЛА
А ни оне од ноћас нису још однели. Па онда и код њих близо долети по каква пијана граната. А црвени крст је био видљиво истакнут. Бесмислено је било што доносе тешке рањенике.
Петровић, Растко - АФРИКА
Велика Кола била су све ближе на хоризонту; са друге стране, појављивао се Јужни Крст. То беше сасвим друго небо. Тога јутра сам без шлема прешао преко сунчаног простора, а већ сам по подне имао и
Ми им видимо још само очи, које су дух неба и простора. Њима су осветљене планине. Јужни Крст косо је пободен изнад шуме.
Намазане су уљем и одевене само у ниске жутих и црвених ђердана, провучених између ногу, затегнутих преко бедара, и у крст преко груди. Прсти и чланци на ногама и рукама, и грло претоварени су накитом.
Оне су сасвим наге у својој беспримерној лепоти, са дугим нискама ђердана између ногу и у крст преко груди. Певају болну очајну тужбалицу девојака које ће хипопотам појести.
Јужни Крст, косо пободен, сијао је пред нама. Из даљине се чуо плач хијене, а звечарка је звонила сасвим близу. Пантери су пролази
Црнци су светлели тад запаљеном травом. Јужни Крст ишао нам је као укошени, погрбљени путник. Затим, пред поноћ стигосмо у једно село чије су колибе у одбрани од
У један по поноћи напуштам там–там и враћам се за спавање. Тачно над губавчевом главом Јужни Крст. Извесне ствари које сам приметио док сам посматрао игру учиниле су да сам дуго још размишљао о чудном сентименталном
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Лепо, дакле, ви сте, оче прото, српски дервиш, па хајдете да учинимо овако: ја ћу узети сабљу, а ви крст у руку, па кад она војска, што маршира за нама, стигне у Алексинац и пође у бој, ми да идемо пред њом и да је
— Да мјеште крста бјеше ударио на се челикови панцијер, шћах ти вјеровати да помага; ама крст? — мучна работа! Од њега може бити да бјеже нечастиви, али куршуми, божа ми вјера — не!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Гром га прати, а он лети! Куда лети, куд ли бега? Оде цркви, па ту сруши Крст са храма божијега. Што то чиниш? — питали ли га, Кад је клонô, па се стишô...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нашим заједничким радом, врх је освојен. Да пређемо са објашњењем сада на онај наш крст. Од тога крстастога масива ми смо заузели ону ближу вертикалну пречагу и врх, на којем се укрштају вертикална и
— Слике голих жена немате. Не пушите и не пијете. А онде видим и икону. Недостаје вам још само крст на кући. — И један натпис на вратима: „Овде почивају наши мили и никад непрежаљени.
стране пута указује нам се правилно заобличена зараван, са високом хумком на средини, изнад које је пободен велики крст. А свуда унаоколо правилно поређани крстови, као војници у строју.
По утабаној стази што се пружала до тога места, рекли бисмо да се сада ту склањају чобани. Опет велики храстов крст. Али време је избрисало натпис.
Опет велики храстов крст. Али време је избрисало натпис. На једном заравњеном платоу остао је мермерни крст, који су подигли другови неком свом погинулом пријатељу. У јеловој шуми, са леве стране пута, налазио се неки вењак.
Ветар је ковитлао, натерујући нам ситније камење у лице. — Видите, како се на цркви искривио крст од ветра! — показа нам један војник граничар. На улазу у црквицу застали смо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах, хоће ли божје око Срба озарити, Хоће ли се кадгод сунце опет нам родити, Љубвом, слогом и јунаштвом крст и образ белит, И кроз силне ове муке вечном славом светлит? Где срце бије, Ту с’ светлост вије Сербији. 1839.
На све стране свет запева За милима у земљици, А најближе Цвет-девојки Седи Момче голобрадо, Крст рукама загрлило, Главу на те наслонило, Нити јеца нит’ запева, Већ уздише из свег срца, Крадом сузе с ока таре.
К белој руци на колена, За оком се момче дало, Десном својом десну њену Са крила јој подигнуло, Леву своју на крст мет’ло, На крст гроба миле мајке, Очи небу подигнуло, Девојци се заклијело.
на колена, За оком се момче дало, Десном својом десну њену Са крила јој подигнуло, Леву своју на крст мет’ло, На крст гроба миле мајке, Очи небу подигнуло, Девојци се заклијело.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
праћени Младенци пусти даље летеше, Док нису ногом своје мрзости Од Црних Гора гробље створили И на том гробљу крст оборили... (Споља се чује разговор.) Ал’ ко то збори? БОШКО (споља): Има ли кога ту? Отвори, хеј!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Про'ода се горе до млинâ, па се пред мрак врати: — Још, вели, није дошô земан за крст часни крвцу проливати, за 'Ристову вјеру умријети. Донес'-де, Мићане, још један ардовић!
Ово је турски аскер. Да и' најприје питамо, браћо, што траже они овуда? — Ама шта ћемо и' питати, крст им њи'ов! — рикну кô лав покојни Белемез, и исука некакву 'анџарину да и' све искасапи. — Стој, не сијеци!
капетанина! Збиља, да то није капетан с Кадине Воде? — Ама, какав капетан, какви наши, крст вам, 'оћу рећи шиљак џамијски! — завитла Белемез 'анџарином! — Не сијеци, Белемезе, ја сам...
Видим ја, вели да ће То доћи и до самог цара.“ — „Ама, жено, оклен ти толика памет, крст ти твој љубим?!“ — чудим се ја, главати господине. „Па како ћеш одати чест царској господи?
То ти је награда.“ „О, добре царевине, крст јој љубим!“ — лијепо ја од радости, а жена и дјеца заплакаше. „Брате, кнеже, врати ти та три воринта царевини.
“ О, тешке ријечи, крст јој љубим! Прије би' сломио језик, него што би је изговорио... „Јеси ли, Давиде, таки Срб?“ „Шта је то, газда?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
То је бела кула на цркви Горњаку! Раширила крила лабудова бела, Белоћу је снега на себе узела; Крст се на њој блиста, сунцу одговара И по хладној стени златне пруге шара.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Замку то запиње рука, нога у замци. Лове, а уловљени. С вечери, туго, ко коме плен? X Крст на раскршћу ту наука. Сина не распесте ви, распео се сам. Ни недра мајци, ни бедра.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
КРСТ 94 ПИРИНАЧ 94 ПИСКАВАЦ 95 ПОДБЕЛ 95 ПОМОЋНИЦА 95 ПРИЛИПАЧА 95 ПРОСО 96 ПРОСТРЕО 97 ПШЕНИЦА 97 РАЖ 100 РАЗГОН 101 РАКИТА
Б. дејствује као сигуран апотропајон. Гаром од б. прави се новорођенчету крст на челу, као утук од бабица (СЕЗ, 45, 1930, 42; 184); или му се б.
има једна буква, поред које се увек зауставља спровод: свештеник чита опело, а један из спровода на букви уреже крст, тако да на њој има много урезаних крстова (Караџић, 1, 1899, 165). Срби верују да се виле рађају на б.
Мртвачки сандук прави се од каквих било дасака, али крст мора бити од г. или граничевог сировог дрвета (ТРЂ, КНР, 34). ГОРУШИЦА Сенф (ѕінапіѕ арвенѕіѕ). Горушица. Г.
(СЕ3, 19, 253 ‹и 257›); о празницима породица покојникова меће му их на крст (ГЗМ, б, 159), или му их, о задушницама, закопава у гроб, код главе (СЕЗ, 19, 253). Важно је и то што прве плодове ј.
У Далмацији је »један чоек« видео ноћу једну дивљу к. »сву окићену вештицама, да се сва сјала«: он учини крст и опали из пушке; вештице се разбегну, али је овоме после кратког времена умро син (ЗНЖОЈС, 22, 310). На к.
(»најстарија југославенска липа!«), па је доцније ту стављен крст (Рад, 1. с., 164). И данас се за време пољске процесије застаје код по какве угледне л.
ЛОЗОВИНА Wеінребе (вітіѕ вініфера інѕулта). Лозовина. У Црној Гори верују да вештице праве крст од л. и метну га на детиње срце па га попију (Караџић, 3, 1901, 193). Луч Кіенхолз (таеда). Луч. Л.
Теј од стуцаног семена или лишћа употребљује се као диуретик (ГЗМ, 4, 158; ЗНЖОЈС, 11, 268). ПЕТРОВ КРСТ Еінбеере (паріѕ qуадріфоліа). Петров крст.
ПЕТРОВ КРСТ Еінбеере (паріѕ qуадріфоліа). Петров крст. Бере се на Биљани петак или уочи Ђурђевдана и заједно са другим биљем и црвеним јајетом, које је прво за Ускрс
нпр. СЕЗ, 14, 213; 16, 137 ид; 19, 208 идд›), и том би приликом у стабло био урезиван нов крст (СЕЗ, 17, 183...). Под храстом би биле одржаване и скупштине (чувени таковски грм, под којим је, 1815.
године, донесена одлука о устанку на Турке!). Где се поред старог храста налази црквица или крст, ту је храст, вероватно, пагански остатак.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. — Ала, дигните три прста! — наређује судан. — Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Монаси нису хтели ни да дотакну његов леш, јер су нашли далеко одатле у траву бачено распеће, Прохоров чувени крст који је он неколико година брижљиво резбарио. У људе се увукла страшна мора.
Уместо калпака, камилавка. На застави копља велики зелени крст. Испод панцира долама од јарко црвене чоје. На хрпту гребене, крај оскоруше у цвету, стоји коњаник, мој коњаник, и ја
Онај гавран од малочас лежи у подножју јелке сломљеног крила, а изнад њега бели крст, исти крст, исте величине и облика као онај на Доротејевим грудима. Само је боја различита.
Онај гавран од малочас лежи у подножју јелке сломљеног крила, а изнад њега бели крст, исти крст, исте величине и облика као онај на Доротејевим грудима. Само је боја различита.
Само је боја различита. Крст одједном почиње да листа као пролећно дрво, видим цветове црне и сиве како се помаљају са његових ивица и како пчеле у
Не волим врућину јер рутави Исидор тада иде бос, не чујем га кад дође до врата и немам времена да сакријем Прохоров крст.
зар ниси неки траг о себи у њему за вечност уклесао, помен неки, мисао, слутњу, тајну, псовку, радост, жудњу, патњу. Крст је педу дугачак, пола педе широк.
опачине и незахвалности, него је моћни, свемогући бог и човек у исти мах, који је добровољно пристао на прибијање на крст.
Запазили смо сви ми и тада да је крст веома леп, да је то дело необично вештог резбара, но заправо нико није знао: ако је леп, зашто је леп.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале; Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега. И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста...
5. Слева крај друма што Лозници иде, Но даље од ње, а Зворнику ближе, Одакле села босанска се виде Изјерен мало, крст се један диже.
Отиде Јелка Салијином дому, И никад о њој не сазна се више. А ову плочу и крст више гроба Родбина диже још у оно доба. 16.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
од ношње осталих великодостојника његове црквене државе, али кроз ту обичну униформу провирује јасно владалац државе. Крст и иконица на његовим грудима опточени су крупним драгим камењем, но посматрачев поглед привлачен је више сјајем
Ено, оно је велики медвед, оно је Орион, оно Касиопеја. Сада видимо и сва јата јужнога неба; онде је Јужни Крст, онде Лађа Арго са њеним једрилима, оно је Центаур, а оно Јужна Круна.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Сви се гротом насмејаше Кнез Данило највише; Па одговор Омер-паши На фишеку он пише: „Родио се с' да крст браниш А сад си му ти злотвор, Потурице Омер-пашо – Фишек ти је одговор!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА Мироне, Мироне, брате! Буд себе, што тебе толико упропастих! МИРОН Крст није лако носити, да би човек могао бити човек. (Осталима): Сад хајде. Ја на гробље, а ви вашим кућама.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ни пар штифлетни нема, ни крст око врата, ни златан сат и ланац. Носи сат покојног господара у џепу ди су јој и стакла за очи; и кад је уморна, тек
Хумке нема. Мраморна плоча квадратна, не већа од оних којима се поплочавају цркве, а над њом здепаст камени крст. Тамо где се закрштавају два крака, чита се још помало видљиво почетак и крај натписа... „Павле Чајновић рентијер...
„Павле Чајновић рентијер... спаљен по жели... крст му иструнуо... овај камен му подигли вечно тужни Ружа Циганка и њена деца... правда и Бог... амин.
карактеристика импровизовања, а импровизовање је карактеристика човека који није јединствен, нема један корен, један крст, један језик, једну личност.
Велики крст у њихову животу, и притисак на њихов понос, била је околност што су са Србима имали заједничку цркву и богослужење, и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Карта је замрљана те не видим јасно. — Оваква је ствар — поче да објашњава капетан Радојчић. — Замислите крст којем је хоризонтална пречага дужа од вертикалне.
— Замислите крст којем је хоризонтална пречага дужа од вертикалне. Тај крст положите водоравно, али тако да је она краћа, вертикална пречага окренута у правцу североистока...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— залепета крилима један врабац. — Некакав чудан крст! — рече један од дечака и крађа опет поче. Јурио за њима, не јурио — стићи их нећеш, мајко рођена!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А то све надвишује стари кров саборне цркве на коме се блиста златан крст. Зидови собе су у »долапима«, узиданим орманима, за чување празничног одела.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. ВЕЧЕРЊА ЗВОНА Предсутонски је час. Висок и златан крст са торња сипа зрак И трепти вас. Залази сунце и окна горе Кô пожар јак. У небу свијетле се ласте.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Распиривању револуционарних расположења служи све, па чак и религија. Битка се бије „за крст часни и слободу златну“, против полумесеца, а то значи: против туђинаца, харачлија и убица.
Између тока био је извезен крст. На прсник се облачило суро јапунџе или кабаница са широким оковратником и широким рукавима опшивеним кожом.
Он не смједе поћи у Косово за крст часни крвцу прољевати и за своју вјеру умријети“. Пак поћера коња на капију. Ал' ето ти старог Југ-Богдана и за њиме
Идем, сејо, у Косово равно за крст часни крвцу прољевати и за вјеру с браћом умријети“. Пак проћера коња на капију. Кад то виђе царица Милица, она паде
трпити турскога зулума; и ради су божји угодници, јер је крвца из земље проврела, земан дошô, вала војевати, за крст часни крвцу прољевати, сваки своје да покаје старе.
— скочи Крсница — Мала и Велика Крсна, у близини Смедерева крстат, крсташ барјак — застава на којој је извезен крст Крушедол — манастир (и село) у Срему, на јужној страни Фрушке горе кршно одијело — добро, богато одело ктети —
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Једном су му чак, у некој црквеној процесији, дали да носи пред народом крст, а он га је пограбио и трком појурио око цркве тако да су бабе дигле вику: — Држите га, однесе крст!
носи пред народом крст, а он га је пограбио и трком појурио око цркве тако да су бабе дигле вику: — Држите га, однесе крст! Наравно процесија се покварила, Ђоко добио батине и надимак „Потрк“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А кад дође час да свештеник диже частно древо крста Христова, сви се људи тискају унутра, мало и велико, да гледају крст. Ја се протискујем да бих могла унутра ући, ја никако не могох се проврети да улезем.
уз један буџак, стадох онде, једва ми нешто кан да таче у памет, те се сетих у себи штарад мени то брани животворешти крст Христов доћи к себи.
И без страха уђох унутра. Удостојих се виђењу частнога и животворештога крста... Припадох ја к земљи и целивах частни крст и тако се скоро вратих. Смили ми се бити код моје испоручнице.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
вештоме мајстору Мани кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме... После сваке такве на задовољство извршене наруџбине осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.