Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
u radosti veselje i sreća, u žalosti uteha i razgovor; i pomozi, Bože, da dočekam i da venčam i opet i njegovo da krstim!“ Gosti, držeći ruke na grudima, poklone se kumu i kažu: „Nek je srećno i dugovečno; daj Bože, daj Gospode!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Šta ti je to, kukavče? — Pa eto, krstim se. — Hm, to u tebe nekako zapetljano. A znaš li koju molitvu: Očenaš, Bogorodice djevo?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Stojim i ja iza nje. Krstim se. Ali ne mogu tako da metanišem kao ona, sagibam se jako i brzo, padam kolenima i odupirem se rukama i dodirujem
Lalić, Ivan V. - PISMO
usred mraka stvara utočište; Oprosti, ali boli ova šaka U zglobu prerezana, ovi prsti Kojima drobim hleb, kojima se krstim; Oprosti mi što krvarim iz mraka.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Po Bogu, braćo, šta je to ?« pitam ih začuđen. — »Eto, sad smo svi jednaki, jer smo svi deca njegova...« Krstim se od čuda i hvalim Boga! Naviše, dubrovačkom ulicom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
manastirsko zlato, nešto proćerdao a nešto Đorđe sklo— nio sebi, jer, kažu, nikada ne odlazim u crkvu i nikada se ne krstim kad pijem rakiju.
„Nikada se nisam slagao s njim, sina mi jedinca.“ Ja ne verujem ušima da to Đorđe Katić, čuveni trgovac, govori, i krstim se. „Hoćeš li da potpišeš da znaš da je nekom Rumunu dao sto dukata, i ništa više?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zakucam onde. Vratar, natmureni kaluđer, otvara mi kapiju. Krstim se i ulazim. Na samom ulazu, pored zida, stoji tas za priloge manastiru.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ići na carevu vojsku, il' ću ići kralju u svatove, da ga vjenčam s gospođom kraljicom; il' ću ići Sibinjanin-Janku, da mu krstim dva nejaka sina?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa kako se naprajilo toj čudo, reci mi, Taske, ako znaš? E, ne znam ni sama si, Tašano, veće si i sama krstim s obe ruke, i pitujem: što je ovoj?!