Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у радости весеље и срећа, у жалости утеха и разговор; и помози, Боже, да дочекам и да венчам и опет и његово да крстим!“ Гости, држећи руке на грудима, поклоне се куму и кажу: „Нек је срећно и дуговечно; дај Боже, дај Господе!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта ти је то, кукавче? — Па ето, крстим се. — Хм, то у тебе некако запетљано. А знаш ли коју молитву: Оченаш, Богородице дјево?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Стојим и ја иза ње. Крстим се. Али не могу тако да метанишем као она, сагибам се јако и брзо, падам коленима и одупирем се рукама и додирујем
Лалић, Иван В. - ПИСМО
усред мрака ствара уточиште; Опрости, али боли ова шака У зглобу пререзана, ови прсти Којима дробим хлеб, којима се крстим; Опрости ми што крварим из мрака.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»По Богу, браћо, шта је то ?« питам их зачуђен. — »Ето, сад смо сви једнаки, јер смо сви деца његова...« Крстим се од чуда и хвалим Бога! Навише, дубровачком улицом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
манастирско злато, нешто проћердао а нешто Ђорђе скло— нио себи, јер, кажу, никада не одлазим у цркву и никада се не крстим кад пијем ракију.
„Никада се нисам слагао с њим, сина ми јединца.“ Ја не верујем ушима да то Ђорђе Катић, чувени трговац, говори, и крстим се. „Хоћеш ли да потпишеш да знаш да је неком Румуну дао сто дуката, и ништа више?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Закуцам онде. Вратар, натмурени калуђер, отвара ми капију. Крстим се и улазим. На самом улазу, поред зида, стоји тас за прилоге манастиру.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ићи на цареву војску, ил' ћу ићи краљу у сватове, да га вјенчам с госпођом краљицом; ил' ћу ићи Сибињанин-Јанку, да му крстим два нејака сина?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш? Е, не знам ни сама си, Ташано, веће си и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!