Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— upita Stanko. — Ćuti! — reče Zavrzan. — Obesila se... Stanko skoči: — Braćo! — reče on. — Svetićemo se! Teško i krstu i ne krstu ko je pogane duše! Gospode, Stvoritelju! Daj mi moći da održim moju reč!...
— Ćuti! — reče Zavrzan. — Obesila se... Stanko skoči: — Braćo! — reče on. — Svetićemo se! Teško i krstu i ne krstu ko je pogane duše! Gospode, Stvoritelju! Daj mi moći da održim moju reč!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gospod naš, Isus Hristos, otkupio je, za nas, sve grehe, i grešnike na ovom svetu, kao sin Božiji, svojom smrću, na krstu. Nema straha, ni paklenih muka, za onoga ko se pokaje, na samrtnom času! Sve mu se prašta!
izbi, u kojoj su bili visoki, beli, kreveci, vide nad glavom, u drvenoj gredi, četiri slova, koja su bila ispisana na krstu na Golgoti. Konjušar mu reče da, po tom, može poznati da su već u rosijskoj kući.
Teodosije - ŽITIJA
Klanjamo se svetome drvetu, časnom krstu, i ovaj celivamo, jer se na nemu prikova gvozdenim klinovima Hristos, život sviju.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
u staroj Raškoj, kako muhamedanac beg i pravoslavni kmet saznaju da su od istog roda po nekoj staroj ikoni, po starom krstu, haljetku ili oružju, koji se ponekad čuvaju u muhamedanskoj kuć, dok su se u pravoslavnoj, siromašnoj i potištenoj, te
Matavulj, Simo - USKOK
On se prekrsti i izgovori: — Da se sa strahom pomolimo i poklonimo gospodu bogu i bogorodici, blagome Hristu, časnome krstu i sutrašnjem Hristovu rožanstvu! Bože pomozi! Bože pomozi! Bože milostivi, ti pomozi i utješi.
Radičević, Branko - PESME
Strašno li se zlotvor sili, Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća — Al' mu ajduk zajam vraća.
Njen Mileta krstu perjanica, A Taj pred njom kleta izdajica; Onaj mlado srce joj osvoji, A otmičar jako pred njom stoji.
Kostić, Laza - PESME
Na zatvoren se prozor kô na krst naslanjaš, kô kanda bi na krstu da grehe odsanjaš. da imam sveta vina, pričestio bih te, al' putir mi je srce, pun krvi nesite; po njemu ti je,
I ti se prenu iz teške kobi, čauru ropstva krilima probi, poleti suncu i krstu svetu, al', još u letu, stade te piska, stade jauk.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
VIDIKA 177 KOVIN, BIBLIOTEKA „VUK KARADžIĆ“: DVA RONDA ZA BUKET LEPIH BIBLIOTEKARKI 178 S KRSTOM SVOJIM PO KRSTU VIDIKA 180 ŠLjIVA SRPSKA 186 IMA NEKA VASIONA 189 SONETNI KVINTET ŽUTIH
S KRSTOM SVOJIM PO KRSTU VIDIKA І Septémbar grize avgustu svršetak. Planinom žuri truleži začeće. Četvrtak rad bi žar da prospe Petak.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
NA PROSLAVU KOSOVSKE PETSTOGODIŠNjICE Kao Hristos na Golgoti, Kad ga Jude razapeše, Vekove je Srbin strad'o, Al' na krstu nije klon'o; Jer mu vera tvrda beše, Jer se Srbin u spas nad'o.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
vodi do novog ropstva i Vavilona Sava na lomači Ko je to sa mnom na Vračaru bio spaljen jedna sen na krstu dok sam goreo vaskolik Mnoštvo je čulo glas i videlo: Mladenac i Reč sreću se u obliku novorođenja Štit je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Baterijski narednik mu iziđe na raport. Pogledao nas je komandir strogo. Zatim je opomenuo Krstu vozara da namesti pravo šajkaču, Petra nišandžiju da zakopča dugme na bluzi, Jankulja, onoga što mi je doneo odelo, da
je sam izvukao više batina nego svi skupa vojnici u bateriji, zadovoljan što su ga mimoišle batine ovoga puta, posmatra Krstu vozara kako briše konje i veli mu šeretski: — He, Krsta, batine su iz raja izišle...
Kada ga pojede, okrete se oko sebe kao da nekoga traži — razmahnu klipom i udari Krstu vozara po vratu. Onda se brzo okrete, nasloni se na štit, pretvarajući se da drema. — Firija drakuluj!
Vojnici se krišom podgurkuju, ali niko ne smede da pogleda Krstu, bojeći se njegovih ogromnih ruku. — Ovam’ te, ’tico, ovam! — začuh glas potporučnika Aleksandra.
Posmatrali ovu trku petaci i videli da će vepar da naiđe na njihov rejon, pa brzo pozvali Krstu, rudnoga vozara. A Krsto u hodu sjaše s konja, prikrije se iza vrzine i, kada je vepar bio prema njemu, iskoči, jednom
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne poznaješ čistog raja slasti, a boriš se s Bogom i s ljudima, bez nadanja živiš i umireš. Krstu služiš, a Milošem živiš! Krst je riječ jedna suhoparna, Miloš baca u nesvijest ljude al' u pjanstvo neko prećerano.
Krst zasija kâ na gori sunce, i sav narod na noge ustade, časnome se krstu pokloniše. U tome se razbudih od straha. VUK MIĆUNOVIĆ Srećan bio, divno li si snio!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
13 Pitao aga agu: — Ma, dina ti, štono tvoj čipčija Vlašče po mjesecu kukuruz okopava? — Da je krstu više muke. 14 Kopao čipčija agi u bašči, pa ga upitao: — Smijem li, aga, malo počinuti?
Ćosić, Dobrica - KORENI
izubadanom. Prividelo joj se da zvezde svetlucaju na samom krstu, pa je svom snagom pritisnula levu dojku ne bi li smirila srce i sačekala majku da sada ona pođe napred.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Đoka Evstatović zakolutao je izbočenim očima nalevo i nadesno, onda je, vukući nogu, prišao krstu i evanđelju. Ostavljao je on utisak svedoka koji još manje zna od ostalih.
Na krstu samouka Packa stoji plajvazom napisano: † podnarednik Kasanov iz Ćustendila... Gusta i odvratna magla ponova pritisnu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— a aga: — Hajde pogađi-de. — Valaj, ja ne znam, već ako nije zato da je krstu više muke, ili ne bi li ga hat usmrtio. — Od to dvoje jest nešto tudijer; a može biti i oboje, inšalah.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pokazujući na jedan krst od crvenog mramora reče mi da je to grob moga oca. Prišao sam krstu, poljubio ga, sagnuo se i na kolenima se pomolio bogu, Verna srpskim običajima moja majka se obratila grobu kao da me
Pokazujući na jedan krst od crvenog mramora reče mi da je to grob moga oca. Prišao sam krstu, poljubio ga, sagnuo se i na kolenima se pomolio bogu, Verna srpskim običajima moja majka se obratila grobu kao da me
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
KALENIĆ: Mara. VASA: A otac? KALENIĆ: Krsta. VASA: E, da me ubiješ, ne pamtim nikakvu Maru i Krstu u familiji. ŽIVKA: Ni ja. KALENIĆ: Sva zabuna dolazi otud što se mi pre nismo zvali Kalenići nego Markovići.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pa čuj šta zvezde poje, Tu radost veliku: Srb ljubeć’ ljubu ljubi Po krstu čeliku. LXXIII U odaji sveća gori Što najbolje zna, Drkće, plamti, nešto gledi — Ko bi znao šta?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Čekajte — upade Mišić. — Ja sam se pobrkao tim vašim nazivima. Objasni ti meni gde se taj Kočobej nalazi na tom krstu. — Na početnom delu desnog horizontalnog kraka krsta. — A-ha! Sa njega se izlazi na vrh.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad prestanu petli pevat I lajati budni pasi, Na po puta mesec bude, Krsna senka ravna krstu, Podunuće vihor vetar, Prozor će ti otvoriti, Žižak će ti ugasiti, A ja ću ti javiti se.
U snu pet’o promeška se, A domašnjni garov cikne, Jer mu ljut san srce steže; Mesec stane na po puta; Senka ravna krstu posta.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Hajd’ idi, Vujo, drugi put Možda ću moći gatke slušati; Sad me ostavi! VUJO: Na časnome se krstu zaklinjah tvome ocu, pokojnome gospodaru Ivan-begu: da tebe, sina njegovoga, za života ostavit neću...
Bojić, Milutin - PESME
O, zašto, dusi, crnom rukom vašom Na starom krstu pozlatiste slova! XXVIII O, jadni moji krinovi i lale, Spustite glave, treba da se vene, Nećete više u jutarnje
Nastasijević, Momčilo - PESME
X Krst na raskršću tu nauka. Sina ne raspeste vi, raspeo se sam. Ni nedra majci, ni bedra. U krstu kad nje rođaj vam i zadojenje. O, zar za dalja raspeća nevinoga ne. Sina ne raspeste vi, raspeo se sam.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prohorov Hristos je bog. On se gotovo udobno smestio na krstu, udovi su mu puni snage, i čini se kako bi mogao, kad god zaželi, iščupati klince iz svojih dlanova i tabana, sići
je sve radoznalce koji su ga krišom motrili sa nekoliko koračaji rastojanja, praveći se da je taj pogled prema krstu samo puka slučajnost i ništa više.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na krstu od belog emalja, ispisanom zlatnim grčkim slovima, raširila je pozlaćena ptica feniks tragičnim zamahom svoja krila iduć
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Strašno li se zlotvor sili, Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća – Al mu ajduk zajam vraća.
Šantić, Aleksa - PESME
Molitvom toplom gnjev boga ukroti, i traži milost napaćenoj grudi; S mučenim robljem mučenica budi I s njime stupaj krstu i Golgoti! U polja naša Iskariot uđe, I njive naše postadoše tuđe, i na nas pade guba i rugoba... Ustaj i pođi!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
NA PRSTU 105 IZ DAVIDA 106 TVRĐU MOJA PTICA NAĐE SEBI DOMOVINU 107 ZLATOUSTOME ZAPIS ZLATAN 108 SLOVO POHVALNO KRSTU, VESNIKU KOPNA 109 TAKO DOISTA NEKIMA NOĆU...
Moli, presveta devo, sina svoga, kojino je rad nas svoju krv izlio na krstu, da bi radi istočenja njegove krvi, stala u nas ta krv vojištanska i međusobna, što se na zemlji proliva od zlih ljudi.
Semu zlatnome učeniku sudbi gospodnje biše vazždeleni pače zlata i topazija. SLOVO POHVALNO KRSTU, VESNIKU KOPNA Raduj se, krste, plovećim tišino i pokrove! tvojim znamenjem svirepo i ričuće ukroćuje se more.
Sad već valjalo počiva Hristos, prvi sveštenik, Na krstu, s pruženim svojim U vis rukama. Večernji Bogu prinos donese. TKO?
Dođosmo se na Krstov dan u Jerusalim. Ljudi ostali svi vrve u crkvu da se poklone častnom krstu, a meni je o jednom poslu misao tražeći svud i oblazeći koga bih našla i namamila ko bi sa mnom bio.