Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита Станко. — Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... Станко скочи: — Браћо! — рече он. — Светићемо се! Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе! Господе, Створитељу! Дај ми моћи да одржим моју реч!...
— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... Станко скочи: — Браћо! — рече он. — Светићемо се! Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе! Господе, Створитељу! Дај ми моћи да одржим моју реч!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Господ наш, Исус Христос, откупио је, за нас, све грехе, и грешнике на овом свету, као син Божији, својом смрћу, на крсту. Нема страха, ни паклених мука, за онога ко се покаје, на самртном часу! Све му се прашта!
изби, у којој су били високи, бели, кревеци, виде над главом, у дрвеној греди, четири слова, која су била исписана на крсту на Голготи. Коњушар му рече да, по том, може познати да су већ у росијској кући.
Теодосије - ЖИТИЈА
Клањамо се светоме дрвету, часном крсту, и овај целивамо, јер се на нему прикова гвозденим клиновима Христос, живот свију.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
у старој Рашкој, како мухамеданац бег и православни кмет сазнају да су од истог рода по некој старој икони, по старом крсту, хаљетку или оружју, који се понекад чувају у мухамеданској кућ, док су се у православној, сиромашној и потиштеној, те
Матавуљ, Симо - УСКОК
Он се прекрсти и изговори: — Да се са страхом помолимо и поклонимо господу богу и богородици, благоме Христу, часноме крсту и сутрашњем Христову рожанству! Боже помози! Боже помози! Боже милостиви, ти помози и утјеши.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа — Ал' му ајдук зајам враћа.
Њен Милета крсту перјаница, А Тај пред њом клета издајица; Онај младо срце јој освоји, А отмичар јако пред њом стоји.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На затворен се прозор кô на крст наслањаш, кô канда би на крсту да грехе одсањаш. да имам света вина, причестио бих те, ал' путир ми је срце, пун крви несите; по њему ти је,
И ти се прену из тешке коби, чауру ропства крилима проби, полети сунцу и крсту свету, ал', још у лету, стаде те писка, стаде јаук.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ВИДИКА 177 КОВИН, БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ 178 С КРСТОМ СВОЈИМ ПО КРСТУ ВИДИКА 180 ШЉИВА СРПСКА 186 ИМА НЕКА ВАСИОНА 189 СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ
С КРСТОМ СВОЈИМ ПО КРСТУ ВИДИКА І Септéмбар гризе августу свршетак. Планином жури трулежи зачеће. Четвртак рад би жар да проспе Петак.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
НА ПРОСЛАВУ КОСОВСКЕ ПЕТСТОГОДИШЊИЦЕ Као Христос на Голготи, Кад га Јуде разапеше, Векове је Србин страд'о, Ал' на крсту није клон'о; Јер му вера тврда беше, Јер се Србин у спас над'о.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
води до новог ропства и Вавилона Сава на ломачи Ко је то са мном на Врачару био спаљен једна сен на крсту док сам горео васколик Мноштво је чуло глас и видело: Младенац и Реч срећу се у облику новорођења Штит је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Батеријски наредник му изиђе на рапорт. Погледао нас је командир строго. Затим је опоменуо Крсту возара да намести право шајкачу, Петра нишанџију да закопча дугме на блузи, Јанкуља, онога што ми је донео одело, да
је сам извукао више батина него сви скупа војници у батерији, задовољан што су га мимоишле батине овога пута, посматра Крсту возара како брише коње и вели му шеретски: — Хе, Крста, батине су из раја изишле...
Када га поједе, окрете се око себе као да некога тражи — размахну клипом и удари Крсту возара по врату. Онда се брзо окрете, наслони се на штит, претварајући се да дрема. — Фирија дракулуј!
Војници се кришом подгуркују, али нико не смеде да погледа Крсту, бојећи се његових огромних руку. — Овам’ те, ’тицо, овам! — зачух глас потпоручника Александра.
Посматрали ову трку петаци и видели да ће вепар да наиђе на њихов рејон, па брзо позвали Крсту, руднога возара. А Крсто у ходу сјаше с коња, прикрије се иза врзине и, када је вепар био према њему, искочи, једном
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не познајеш чистог раја сласти, а бориш се с Богом и с људима, без надања живиш и умиреш. Крсту служиш, а Милошем живиш! Крст је ријеч једна сухопарна, Милош баца у несвијест људе ал' у пјанство неко прећерано.
Крст засија кâ на гори сунце, и сав народ на ноге устаде, часноме се крсту поклонише. У томе се разбудих од страха. ВУК МИЋУНОВИЋ Срећан био, дивно ли си снио!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
13 Питао ага агу: — Ма, дина ти, штоно твој чипчија Влашче по мјесецу кукуруз окопава? — Да је крсту више муке. 14 Копао чипчија аги у башчи, па га упитао: — Смијем ли, ага, мало починути?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
изубаданом. Привидело јој се да звезде светлуцају на самом крсту, па је свом снагом притиснула леву дојку не би ли смирила срце и сачекала мајку да сада она пође напред.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ђока Евстатовић заколутао је избоченим очима налево и надесно, онда је, вукући ногу, пришао крсту и еванђељу. Остављао је он утисак сведока који још мање зна од осталих.
На крсту самоука Пацка стоји плајвазом написано: † поднаредник Касанов из Ћустендила... Густа и одвратна магла понова притисну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— а ага: — Хајде погађи-де. — Валај, ја не знам, већ ако није зато да је крсту више муке, или не би ли га хат усмртио. — Од то двоје јест нешто тудијер; а може бити и обоје, иншалах.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Показујући на један крст од црвеног мрамора рече ми да је то гроб мога оца. Пришао сам крсту, пољубио га, сагнуо се и на коленима се помолио богу, Верна српским обичајима моја мајка се обратила гробу као да ме
Показујући на један крст од црвеног мрамора рече ми да је то гроб мога оца. Пришао сам крсту, пољубио га, сагнуо се и на коленима се помолио богу, Верна српским обичајима моја мајка се обратила гробу као да ме
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
КАЛЕНИЋ: Мара. ВАСА: А отац? КАЛЕНИЋ: Крста. ВАСА: Е, да ме убијеш, не памтим никакву Мару и Крсту у фамилији. ЖИВКА: Ни ја. КАЛЕНИЋ: Сва забуна долази отуд што се ми пре нисмо звали Каленићи него Марковићи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па чуј шта звезде поје, Ту радост велику: Срб љубећ’ љубу љуби По крсту челику. ЛXXИИИ У одаји свећа гори Што најбоље зна, Дркће, пламти, нешто гледи — Ко би знао шта?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Чекајте — упаде Мишић. — Ја сам се побркао тим вашим називима. Објасни ти мени где се тај Кочобеј налази на том крсту. — На почетном делу десног хоризонталног крака крста. — А-ха! Са њега се излази на врх.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад престану петли певат И лајати будни паси, На по пута месец буде, Крсна сенка равна крсту, Подунуће вихор ветар, Прозор ће ти отворити, Жижак ће ти угасити, А ја ћу ти јавити се.
У сну пет’о промешка се, А домашњни гаров цикне, Јер му љут сан срце стеже; Месец стане на по пута; Сенка равна крсту поста.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Хајд’ иди, Вујо, други пут Можда ћу моћи гатке слушати; Сад ме остави! ВУЈО: На часноме се крсту заклињах твоме оцу, покојноме господару Иван-бегу: да тебе, сина његовога, за живота оставит нећу...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, зашто, дуси, црном руком вашом На старом крсту позлатисте слова! XXВИИИ О, јадни моји кринови и лале, Спустите главе, треба да се вене, Нећете више у јутарње
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
X Крст на раскршћу ту наука. Сина не распесте ви, распео се сам. Ни недра мајци, ни бедра. У крсту кад ње рођај вам и задојење. О, зар за даља распећа невинога не. Сина не распесте ви, распео се сам.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прохоров Христос је бог. Он се готово удобно сместио на крсту, удови су му пуни снаге, и чини се како би могао, кад год зажели, ишчупати клинце из својих дланова и табана, сићи
је све радозналце који су га кришом мотрили са неколико корачаји растојања, правећи се да је тај поглед према крсту само пука случајност и ништа више.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На крсту од белог емаља, исписаном златним грчким словима, раширила је позлаћена птица феникс трагичним замахом своја крила идућ
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа – Ал му ајдук зајам враћа.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Молитвом топлом гњев бога укроти, и тражи милост напаћеној груди; С мученим робљем мученица буди И с њиме ступај крсту и Голготи! У поља наша Искариот уђе, И њиве наше постадоше туђе, и на нас паде губа и ругоба... Устај и пођи!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НА ПРСТУ 105 ИЗ ДАВИДА 106 ТВРЂУ МОЈА ПТИЦА НАЂЕ СЕБИ ДОМОВИНУ 107 ЗЛАТОУСТОМЕ ЗАПИС ЗЛАТАН 108 СЛОВО ПОХВАЛНО КРСТУ, ВЕСНИКУ КОПНА 109 ТАКО ДОИСТА НЕКИМА НОЋУ...
Моли, пресвета дево, сина свога, којино је рад нас своју крв излио на крсту, да би ради источења његове крви, стала у нас та крв војиштанска и међусобна, што се на земљи пролива од злих људи.
Сему златноме ученику судби господње бише вазжделени паче злата и топазија. СЛОВО ПОХВАЛНО КРСТУ, ВЕСНИКУ КОПНА Радуј се, крсте, пловећим тишино и покрове! твојим знамењем свирепо и ричуће укроћује се море.
Сад већ ваљало почива Христос, први свештеник, На крсту, с пруженим својим У вис рукама. Вечерњи Богу принос донесе. ТКО?
Дођосмо се на Крстов дан у Јерусалим. Људи остали сви врве у цркву да се поклоне частном крсту, а мени је о једном послу мисао тражећи свуд и облазећи кога бих нашла и намамила ко би са мном био.