Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Kako ću onda ja proći? — osmeli se dečak da zapita, a Troglavac se tako nesmeja da su se dole u planini stene krunile. — Proći ćeš, ne kukaj. Zna ona da si joj spasao sina.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— reče veštica leđima okrenuta Varalici, a njemu se zaledi krv kad ugleda hrpu kamenja iz čijih su se očiju krunile suze. — Odnekud iza mojih leđa miriše. Pogledaj! — Nisam ćorava! — ljutnu se druga veštica. — Tamo i gledam!
Jedino je orah tvrdio da je s čvorićima još plemenitija, još lepša. Želela je da mu poveruje, i poverovala. Krunile su se nedelje i meseci kao iglice s borovih grana, a onda, najednom, zabruja šuma od udaraca sekire, proredi se četa
Šaputale zvezdice, i šapućući sve više se spuštale ka zemlji, sve svetlije postajale i krunile se kao latice srebrnog cveta. — Gle, svici! — uzviknu budna sasa u livadi. — Gle, duše pravednika!