Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Како ћу онда ја проћи? — осмели се дечак да запита, а Троглавац се тако несмеја да су се доле у планини стене круниле. — Проћи ћеш, не кукај. Зна она да си јој спасао сина.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече вештица леђима окренута Варалици, а њему се заледи крв кад угледа хрпу камења из чијих су се очију круниле сузе. — Однекуд иза мојих леђа мирише. Погледај! — Нисам ћорава! — љутну се друга вештица. — Тамо и гледам!
Једино је орах тврдио да је с чворићима још племенитија, још лепша. Желела је да му поверује, и поверовала. Круниле су се недеље и месеци као иглице с борових грана, а онда, наједном, забруја шума од удараца секире, прореди се чета
Шапутале звездице, и шапућући све више се спуштале ка земљи, све светлије постајале и круниле се као латице сребрног цвета. — Гле, свици! — узвикну будна саса у ливади. — Гле, душе праведника!