Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
on osuđuje one koji u ime vere seju »adsko sjeme bratskoga razdora«, i veli: Ne pita se ko se kako krsti, No čija mu krvca grije dušu, Čije ga je ml̓jeko zadojilo.
Radičević, Branko - PESME
Glava njemu razbijena, Ruka desna salomljena, Kroz zavoje krvca lopi, Jadna moma ruke sklopi: „Pa zar tako, dragi moj!“ „Samo, dušo, kad sam tvoj.
Oj Šubiću, Juraniću, Turske glave Beu trave, Mači vaši britka kosa, Krvca vaša beše rosa, Rosa rosnu, javor s' diže, Pevac iza nj gusle zdelja, Pa bugari što ste bili, Što l' desnicom
Da ne glede tvoje lude muke, Tvoji jada, tvoje velje bruke Oh ne beli sa munara viti, Ni s mečeta oni ponositi, Krvca divna tu se prosipala, Krvaca tvrdi kam je prolokala, Kam se kruni, kamen se komada, Pa sve komad za komadom pada,
“ Pa je pušku malu potrgnuo, Udrio me amo pod pazuo, Vrela krvca iz rane pokulja, Ja u sedlu malo se zaljulja, Šćah iz boja okrenut konjica, Al' ne dade silna poturica.
„Aco, Aco“, vika ti siroma; Aca tebi te u pomoć oma; Jedan itac vešto, te u glavu, Krvca lopnu u zelenu travu; Pa da te ovo ne izbavi od muka, Veruj, brate, ja bi i utuka.
Evo tebe jedne knjige bele, Čeda mila moje krvce vrele, — Krvca vrela, a čedo nestašno, Na veselje svako je popašno, A duša mu i noću i danju Svaku praznu razbiti lubanju.
O kad se setim oni boja I premilenog onog znoja, U grudi mi se srce smeje I većma mi se krvca greje! „Za otečestvo, za slobodu!“ — Po celome se čulo rodu. Da silnog onda turskog jada, Da silna onda čalma pada!
Sve istopi se, tek i je iljada Ma sve je, brate, ona krvca mlada, A krvca mlada, ona krvca vrela, Za pravdu uvek bit se započela.
Sve istopi se, tek i je iljada Ma sve je, brate, ona krvca mlada, A krvca mlada, ona krvca vrela, Za pravdu uvek bit se započela.
Sve istopi se, tek i je iljada Ma sve je, brate, ona krvca mlada, A krvca mlada, ona krvca vrela, Za pravdu uvek bit se započela.
Da nema ništa, oni sami vide, Ma opet svaki unapredak ide, Jer eto oće njina krvca mlada Da spomen dade svetu za svakada, Za pravdu kako valjade umreti, Da đavo kleti Bogu se ne sveti.
“ To samo reče, pa s' onda zaljulja, Poljani pade, a krvca pokulja Iz rane smrtne što mu Vasa dade — Jer Vasa beše što ga tu prepade.
Kostić, Laza - PESME
Vasijona pukla pusta. Već u meni duša susta., a srce mi silno bije, u glavu mi krvca lije, al' mi vila lice mije hladom svoga krila meka, i još neka blaga reka, neka struja iz daleka: sveti miris
Il' je kaplja svetog znoja, što je s kola kanula, pa kô krvca usred boja na pupoljak panula? Il' je suza od milina, led samoće rastopljen, što je vidô sa visina sokolova srpski' sen?
mađistratu novosadskom Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, zar već u tvojim bojama spava crvena krvca i krvca plava? O čemu snivaš kad se ne njijaš?
novosadskom Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, zar već u tvojim bojama spava crvena krvca i krvca plava? O čemu snivaš kad se ne njijaš?
čuješ li pesme, znaš li kakve su?” delila čuje i delila zna, od opomene spopada je stra', od pomisli se krvca sleđuje, a kamo l' glasa tutnjavina ta, što zalečen tek bol pozleđuje, al' ipak veli: ne zna, ne čuje!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Svaka svraka skaka na dva kraka. — Upletoste li kajiščiće u opančiće? — Crvena krvca iz srca vrca. — Crkva i pred crkvom predcrkvac. — Crn jarac, crn trn, — crn brsti trn.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Kako čovek može da peva? — reče zamišljeno, s tihim prekorom. — Meni samo srce peva. Uvek peva. Peva i kad se krvca lije i... — Srce... Tvoje srce je jarčeva kita! Beslovesniče! — Ja sam guslar, Nikola.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A kad bude, pa tu muka mine, Kad sloboda kao sunce sine, Kad se krvca opere studencem, A junaci ovenčaju vencem, Srpske zemlje okite se mirom, Srpska deca ružom I šišmirom, Srpske mome
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Samo katkad tek probiju Grki uzdisaji. IX Oj, potoci našeg roda, Svima vam je jedno vrelo Svud gde teče jedna krvca To je meni jedno telo. Jedne su nam krajnje nade, Jedne su nam želje bitne.
Al’ kroz ruku žensku, nežnu Crnogorska krvca bije, — Muška, jaka ruka puna j’ Ruske krvi najnežnije. Verio se soko ruski Sa srbinjskom sokolicom, Verio se
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
SPASENIJA: Ah, majko, hajd’! Vidim da ti je mnogo dražija Od mleka moga krvca njegova. STANA: Smrt te ne čeka, Ti ćeš u gradu biti gospođa; A Boška čeka smrt... (Glasno.) Sad zbogom, ljudi!
Majko, vodi me! GLAVAŠ: Ni korak jedan!... Zar ne znaš, Spaso, I ne sećaš se noći strahotne? Još je iz rana krvca lopila, A modra svetlost žiška nemoćnog Osvetlila je tamu žalosnu... Onda je sedi Đukić izdisô...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
VIII Pola srce, pola kamen — To sam bio ja; Pola studen, pola plamen Krvca moja sva. Ti si kamen naučila Ljubit’, goreti, A srcu mi dade krila, Srce odleti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ode, ah! Ode! I sad će se nevine valjati žertve.” Ognjenom Đorđu je veće uskipila žestoka krvca: Triput je podig’o, spustio desnicu snažnu nedvižim, Teško jer srcu je slatku raskinuti prirode svezu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Mi se vratismo, a Simeun nekako žalostivno otpjeva uz Kurepovac tamo prema Grmeču: Već je krvca iz zemlje provrela, zeman došô, valja vojevati. Parteniji se nešto ražali.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Stihom pregnantnim asocijacijama objasnio je trenutak odluke ("Jer je krvca iz zemlje provrela"). I ostale pesme koje s ovim svojevrsnim epom čine celinu oblikuju hroniku ustanka.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Doline sveštenog Ganga natopi krvca im vrela, A cvetna Kašmirska polja pokriše njihova tela I na dolini strašnoj gde propast grozna ih stiže, Grad
Silvije, čuveni lekar, učenik misirskih maga, Uveza probijen trbuh i nasu melema blaga. I svest se Katonu vrati i krvca presta da teče, On pogled obrati sinu i stalnim mu glasom reče: „Neka je proklet i prezren lukavi izbranik roda, Što
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
razlikuju ljudsku od životinjske krvi: Lasno ti je krvcu poznavati: ak' udara đetelinom travom, to je, vuče, od ljeljena krvca; ak' udara ječmom i sijenom, to je, vuče, od paripa krvca; ak' udara vinom i duvanom, to je, vuče, od junaka krvca.
udara đetelinom travom, to je, vuče, od ljeljena krvca; ak' udara ječmom i sijenom, to je, vuče, od paripa krvca; ak' udara vinom i duvanom, to je, vuče, od junaka krvca.
krvca; ak' udara ječmom i sijenom, to je, vuče, od paripa krvca; ak' udara vinom i duvanom, to je, vuče, od junaka krvca.
jedva podignuo, pa povuče nože po konopcu, te preseče na ruku konopce, poseč' Gruju po desnici ruci; iz ruke mu crna krvca pođe. Pisnu dete kano guja ljuta: „Jao babo, poseko ti ruku!“ A besedi Novaković Gruja: „A ne boj se, Stevo, čedo moje!
“ A besedi Novaković Gruja: „A ne boj se, Stevo, čedo moje! Krv ne ide iz babine ruke, nego ide krvca iz konopca“, Mnogobrojni su i raznoliki hajdučki likovi koji su sačuvani u narodnoj pesmi.
Da nadmaši junake iz pesme, naprezala se celokupna raja. Ona je bila rada kavzi, ona je znala da je „krvca iz zemlje provrela“, ona je osećala da je „zeman došô“ kad „valja vojevati“, ona je htela „svaki svoje da pokaje stare“.
Kralj dopade na crkvena vrata, po direku udari handžarom, iz direka krvca pokapala. Tad se kralje bio pokajao, Te je riječ bio govorio: „Lele mene do boga jednoga, đe pogubih svoga sina Marka!
po njeg'vu bijelu kauku; presječe mu zlatali-čelenku, i presječe bijela kauka, malo rani glavu na junaku: poli krvca niz junačko lice, šćaše zalit oči obadvije.
Đe ogreznu krvca do koljena, Tu pogibe Banović Strahinja. Miloš ti je, gospo, poginuo kod Sitnice, kod vode studene, đeno mlogi Turci
Onde j' pala krvca od junaka ta dobrome konju do stremena, do stremena i Ao uzenđije, a junaku do svilena pasa, — onde su ti sva tri
Možeš znati i pametovati: kad izgibe vojska na Kosovu i obadva cara poginuše, car Murate i kneže Lazare, pade krvca konju do strmašca i junaku do svil'na pojasa, — po njoj plove konji i junaci: konj do konja, junak do junaka, a mi tice
se Kraljeviću Marko, pa dovati onu kulu s vinom, pa udara careva čauša: pršte kupa a pršte i glava, i proli se i krvca i vino.