Dučić, Jovan - PESME
I kopno i voda Kô da noćas dišu nekim čudnim bolom, Tiha tuga veje sa dalekog svoda... A sto srca noćas kucaju u meni, I celo mi biće budi se i diže Časom nekoj zvezdi, a čas kakvoj ženi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta zbog njih smo, što kažu, i carstvo naše uzgubili. ’Ajd’ spasi bog! — veli pop Ćira pop-Spiri pa se kucaju i piju. — Al’ baš ste mi iz usta izvadili! ’Ajd’ spasi bog! Pa, da se to ide, — veli zadovoljno pop Spira ustajući.
Pop Ćira ispi svu i natoči još jednu sebi. — E, pa da se kucnemo, — veli domaćin. — U zdravlje roditelja zaručnicina! Kucaju se. Pop Ćira iskapi i sad do dna. — A i on, i on je krasan... Sušta smernost!
Daklem, sve ovo brišemo, pa iznova! Ovo je daklem prva zdravica, i ona neka je u vaše zdravlje. Spasi bog. Kucaju se i piju; domaćin pola, a pop Ćira ispi celu čašu. Razveseliše se popovi dobro.
« Raspoložili se i domaćin i pop Ćira, pa se naizmence kucaju i pevaju psalme, sve lepše od lepšega, i piju u zdravlje gospođe Perse i ostalih redom.
— Ta kome vi govorite — veli domaćin — ta znamo mi već to odavno! Piju, kucaju se, pa opet piju. Ali već nastaju pomalo pauze.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čekmedžijić i čika-Gavra već dolaze Čekmedžijić kaže čika-Gavri, ako ovde ništa ne bude, da odmah u Š. idu. Kucaju na vrata. Uđu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
kao i ovde, baš isto kao i ovde, okupljaju se ljudi sa ovakom istom uzbunom u duši; tamo oko tih zvonika ima srca što kucaju opijena istom ovom bolnom borbom svetlosti i mraka. Sve će dobro biti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Služitelji nose fina vina, sipaju u velike srebrne pozlaćene pehare, nazdravlja se u ime Poljske, za Konfederaciju, kucaju se sa gospodarom Sofrom i za „Vengersku” i za „vengerske šljahtece”.
Čamčo, i ti Krečaru, sad mi da se kucnemo za srećnog puta, pa ti, Čamčo, otpoj mi ono „Izvedi iz temnice dušu moju”. Kucaju se, Čamča poji, a gospodar Sofra i Krečar pomažu.
— Opet u sedam. — A mogu i ženske doći? — pita mladi Polaček. — Dakako, banda će opet svirati. Sve je u redu, kucaju se. — Ali kaži mi, Čamčo, ’de nađe te pajacke haljine? — zapita gospodar Sofra.
Obadvojica zamišljeni, ništa ne govore, kucaju se i piju. Starcima je vino malo u mozak ušlo. — Pa vidiš, Sofro, pravo kaže Čamča: danas jesmo, sutra nismo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vlažni, ohladneli jutrom, dočekivahu dan, kao zalepljeni u blatu, osluškujući kako, u visini, detlići kucaju. Jasno su raspoznavali vojnike, u šančevima, na drugoj obali.
Kostić, Laza - PESME
Na Olimpu je pirovanje, čast, međ bogovima njemu u propast; peharima se zlatnim kucaju, od otkucaja gore pucaju, a čovek beži neda'nimice u gudure, u mračne stanice; al' ne dršće Prometej, ne dršće
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ni Ciganke što se menjaju za ćurke i jaja ne kucaju više na naša vrata. Ostali poznanici su toliko pakosni da samo čekaju da nas uvate bez kinte, pa da se maksimalno
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zdrave se poznanici i pitaju gde je ko bio. Raspituju se za smrt druga ili prijatelja. Onda, za srećna viđenja, kucaju se čašama, nazdravljaju i nakreću naiskap. Zadah vina i rakije izmešan sa dimom duvana prosto guši...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Koliko puta sede braća Srbi u kafani, zasede se do neko doba noći, piju i kucaju se i razgovaraju; i svi za jednim stolom i jedan drugog ne poznaju!
— dodade ćir Đorđe. — Zdravo, pobratime! — rekoše i Sreta i Đorđe. — Da bog dâ, pobratimi! — ogovara Mića. Kucaju se i piju, a Cigani sviraju »tuš« i deru se: »Može, ne može!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Na hladnoj šumskoj stazi Podrhtava ciklama. Obronkom, sunce gazi Na visokim štiklama. Sviće dan, bez porupca. Kucaju zvonki minuti. Dan: usna bez poljupca Koja sluti i ćuti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bravo! Evo nosi gospodarica rakiju, — pretrže riječ kad je ugledao gostioničarku. Pa naliju u čašice i kucaju se. — Sada, da idemo! — javi se porezni pristav, pošto ispiše.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Evo, sine, meni je sad kucnuo najlepši čas, i sat meni više ne treba. — Ura, ura! Drugovi se kucaju, ispijaju do dna, pevaju. — Gospa Leposava, majka Brankova, peva s đacima; gospodin Toma plače.
Sati više ne kucaju; niko se više ne zove svojim ličnim imenom; lebdi se u atmosferi gorke slasti poezije; u atmosferi po kojoj lepršaju i
Odjedared se osetilo da puca zora. Svetlost i stvarnost. Sati opet kucaju, i svaki dobio svoje ime. Veselje usahnu. Nešto jedva vidljivo, ali ipak jasno kao beo konac, zategnu se kroz prostor i
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
„To prosto nije moguće!“ — uzvikivali su oni. Počeše ponova da me kucaju, pipaju, osluškuju i onda se podeliše u dva tabora; moj domaći lekar bio je mišljenja da ja moram u roku od dvadeset i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na glavu kalpak n čelenke, jedan kalpak, devet čelenaka, i deseto krilo okovano, a iz njega do tri pera zlatna, što kucaju Gruja po plećima, — valja krilo hiljadu dukata; donese mu svilena pojasa, i za pojas dvije danickinje, obadvije u čistome
na glavu kalpak i čelenke, jedan kalpak, devet čelenaka, i deseto krilo okovano, a iz njega do tri pera zlatna, što kucaju Gruja po plećima, — valja krilo hiljadu dukata; donese mu svilena pojasa, i za pojas dvije danickinje, obadvije u čistome