Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И копно и вода Кô да ноћас дишу неким чудним болом, Тиха туга веје са далеког свода... А сто срца ноћас куцају у мени, И цело ми биће буди се и диже Часом некој звезди, а час каквој жени.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та због њих смо, што кажу, и царство наше узгубили. ’Ајд’ спаси бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију. — Ал’ баш сте ми из уста извадили! ’Ајд’ спаси бог! Па, да се то иде, — вели задовољно поп Спира устајући.
Поп Ћира испи сву и наточи још једну себи. — Е, па да се куцнемо, — вели домаћин. — У здравље родитеља заручницина! Куцају се. Поп Ћира искапи и сад до дна. — А и он, и он је красан... Сушта смерност!
Даклем, све ово бришемо, па изнова! Ово је даклем прва здравица, и она нека је у ваше здравље. Спаси бог. Куцају се и пију; домаћин пола, а поп Ћира испи целу чашу. Развеселише се попови добро.
« Расположили се и домаћин и поп Ћира, па се наизменце куцају и певају псалме, све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође Персе и осталих редом.
— Та коме ви говорите — вели домаћин — та знамо ми већ то одавно! Пију, куцају се, па опет пију. Али већ настају помало паузе.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијић и чика-Гавра већ долазе Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду. Куцају на врата. Уђу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
као и овде, баш исто као и овде, окупљају се људи са оваком истом узбуном у души; тамо око тих звоника има срца што куцају опијена истом овом болном борбом светлости и мрака. Све ће добро бити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Служитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господаром Софром и за „Венгерску” и за „венгерске шљахтеце”.
Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”. Куцају се, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу.
— Опет у седам. — А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. — Дакако, банда ће опет свирати. Све је у реду, куцају се. — Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита господар Софра.
Обадвојица замишљени, ништа не говоре, куцају се и пију. Старцима је вино мало у мозак ушло. — Па видиш, Софро, право каже Чамча: данас јесмо, сутра нисмо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Влажни, охладнели јутром, дочекиваху дан, као залепљени у блату, ослушкујући како, у висини, детлићи куцају. Јасно су распознавали војнике, у шанчевима, на другој обали.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На Олимпу је пировање, част, међ боговима њему у пропаст; пехарима се златним куцају, од откуцаја горе пуцају, а човек бежи неда'нимице у гудуре, у мрачне станице; ал' не дршће Прометеј, не дршће
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ни Циганке што се мењају за ћурке и јаја не куцају више на наша врата. Остали познаници су толико пакосни да само чекају да нас увате без кинте, па да се максимално
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Здраве се познаници и питају где је ко био. Распитују се за смрт друга или пријатеља. Онда, за срећна виђења, куцају се чашама, наздрављају и накрећу наискап. Задах вина и ракије измешан са димом дувана просто гуши...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!
— додаде ћир Ђорђе. — Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. — Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
На хладној шумској стази Подрхтава циклама. Обронком, сунце гази На високим штиклама. Свиће дан, без порупца. Куцају звонки минути. Дан: усна без пољупца Која слути и ћути.
Ћипико, Иво - Пауци
Браво! Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. Па налију у чашице и куцају се. — Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ево, сине, мени је сад куцнуо најлепши час, и сат мени више не треба. — Ура, ура! Другови се куцају, испијају до дна, певају. — Госпа Лепосава, мајка Бранкова, пева с ђацима; господин Тома плаче.
Сати више не куцају; нико се више не зове својим личним именом; лебди се у атмосфери горке сласти поезије; у атмосфери по којој лепршају и
Одједаред се осетило да пуца зора. Светлост и стварност. Сати опет куцају, и сваки добио своје име. Весеље усахну. Нешто једва видљиво, али ипак јасно као бео конац, затегну се кроз простор и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
„То просто није могуће!“ — узвикивали су они. Почеше понова да ме куцају, пипају, ослушкују и онда се поделише у два табора; мој домаћи лекар био је мишљења да ја морам у року од двадесет и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на главу калпак н челенке, један калпак, девет челенака, и десето крило оковано, а из њега до три пера златна, што куцају Груја по плећима, — ваља крило хиљаду дуката; донесе му свилена појаса, и за појас двије даницкиње, обадвије у чистоме
на главу калпак и челенке, један калпак, девет челенака, и десето крило оковано, а из њега до три пера златна, што куцају Груја по плећима, — ваља крило хиљаду дуката; донесе му свилена појаса, и за појас двије даницкиње, обадвије у чистоме