Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Druga je popila, pak je govorila: “Imam brata mlada dobra kujundžiju, Skovaće mi prsten i veći i lepši.“ Treća je popila, pak je govorila: “Dok je moje glave, biće gospodara“.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
iskusna i rečita tetka Taska uzela je na sebe tu tešku i časti punu dužnost da opet izbije iz Zonine glave Manu kujundžiju.
— završi ponosito tetka Kaliopa. — Pa, brljivke jedne, što vi ja zborim?! Pa ja vi za kujundžiju, ete, i zborim... — Kako reče? Što zboriš? — prekide je domaćica. — Za koga zboriš? — Za Manču našoga!
— pričala je Uranija — i to je imalo nešto da znači, i nije tek onako što je Jordanovica neobično stala hvaliti Manu kujundžiju, baš sada (e, što to baš ona i baš njega da hvali?
Imamo si mi ovden, vikam ja, gospodin načelniče, kujundžiju, ama antiku kujundžiju! Pobolji što će mi, i kude da ga tražimo... što ni treba drugi, vikam ja, pri, ete, našoga Manču?
Imamo si mi ovden, vikam ja, gospodin načelniče, kujundžiju, ama antiku kujundžiju! Pobolji što će mi, i kude da ga tražimo... što ni treba drugi, vikam ja, pri, ete, našoga Manču? Naše si je dete...
) tražeći Manu kujundžiju da mu isplate i dignu poručena kandila, kadionicu i petohljebnicu, pa nikako da ga nađu: nema ga, kao da je u zemlju