Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pri koncu večere čuje se vika: „Maske, maske!” Svi kuljaju u salu. Eto masaka! Napred ide jedan odžačar sa metlom i čisti kapute.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zgrčena, razrogačenih očiju, drhćući sva, ona vide kako iz crnog velikog sanduka, u kome su bile njene haljine, kuljaju i gmižu miševi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Telo kao da joj je stvoreno za ovaj nepristupačni predeo pun tajnih prolaza i podzemnih voda što šikljaju i kuljaju iz trave i pukotina u kamenu. Čovek, žena i njihov bledunjavi dečak teško dišu i još teže savlađuju uspone.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali sada ih gađaju njihovi pozadnji, i uklješteni, oni padaju ničice. A iz šume desno kuljaju kao rojevi, eno ih gde trče, jedan pade, još jedan, ostali odmiču, i ceo se stroj sruči iza vrzine na sto metara od
A kroz puškarnicu vidimo čitave stubove zemlje kako kuljaju u visinu. — Udri ga tobdžija sad, majku mu njegovu!... Ne daj mu da trepne! — viču pešaci.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Da bi olakšao duši, koju neprestano tištahu neka teška osećanja, navali da puši... Kuljaju i kolutaju se gusti dimovi, kao mali oblaci, pred njegovim prozorom, u koji su udarili zraci mesečevi, te mu kroz gust
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Postajem pustinja bez hlada i hrane. Gle: iz mene beže i kuljaju znanci. Neki, mnogo dragi, što ih vežu lanci, Zure iz mog tela kao iz apsane. Ko mi sprži travu: njen zeleni smiso?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
velebno praznukavih trajanja, nekih prorijetkih plavkastih prostora koji se steru i steru bez kraja, samo se roje i kuljaju, kao oblaci iz mađioničareva rukava.
Krakov, Stanislav - KRILA
A otuda iza leđa neprijatelja — pobednika sve bešnje grmi. Strojevi novi, sve češći kuljaju između hrastova i breza. Vide se male prilike gde trče.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
na trbuhu pukla, te i utrobe gmižu hiljade krupnih, belih crva, oči ispijene, usta široko razjapljena, a iz njih i u njih kuljaju rojevi muva; na slepom oku vidi se crna mala rupica koju je kuršum prožegao, oko nje zapečena krv. Smrad da te uguši...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pred trećom četom ugledah Bugare. Ciknule su puške, bombe, a naš mitraljez poče da soli. Bugari padaju, ali još uvek kuljaju, derući se iz sveg glasa. Čujem povike iza mojih leđa, te sad ne znam da li to Viču naši ili Bugari. Uklešten sam.