Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
При концу вечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу. Ето масака! Напред иде један оџачар са метлом и чисти капуте.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Згрчена, разрогачених очију, дрхћући сва, она виде како из црног великог сандука, у коме су биле њене хаљине, куљају и гмижу мишеви.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тело као да јој је створено за овај неприступачни предео пун тајних пролаза и подземних вода што шикљају и куљају из траве и пукотина у камену. Човек, жена и њихов бледуњави дечак тешко дишу и још теже савлађују успоне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али сада их гађају њихови позадњи, и укљештени, они падају ничице. А из шуме десно куљају као ројеви, ено их где трче, један паде, још један, остали одмичу, и цео се строј сручи иза врзине на сто метара од
А кроз пушкарницу видимо читаве стубове земље како куљају у висину. — Удри га тобџија сад, мајку му његову!... Не дај му да трепне! — вичу пешаци.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Да би олакшао души, коју непрестано тиштаху нека тешка осећања, навали да пуши... Куљају и колутају се густи димови, као мали облаци, пред његовим прозором, у који су ударили зраци месечеви, те му кроз густ
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Постајем пустиња без хлада и хране. Гле: из мене беже и куљају знанци. Неки, много драги, што их вежу ланци, Зуре из мог тела као из апсане. Ко ми спржи траву: њен зелени смисо?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
велебно празнукавих трајања, неких проријетких плавкастих простора који се стеру и стеру без краја, само се роје и куљају, као облаци из мађионичарева рукава.
Краков, Станислав - КРИЛА
А отуда иза леђа непријатеља — победника све бешње грми. Стројеви нови, све чешћи куљају између храстова и бреза. Виде се мале прилике где трче.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
на трбуху пукла, те и утробе гмижу хиљаде крупних, белих црва, очи испијене, уста широко разјапљена, а из њих и у њих куљају ројеви мува; на слепом оку види се црна мала рупица коју је куршум прожегао, око ње запечена крв. Смрад да те угуши...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пред трећом четом угледах Бугаре. Цикнуле су пушке, бомбе, а наш митраљез поче да соли. Бугари падају, али још увек куљају, дерући се из свег гласа. Чујем повике иза мојих леђа, те сад не знам да ли то Вичу наши или Бугари. Уклештен сам.