Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali u svemu tome realističnom opisivanju jednoga kuta Srbije, gde se sačuvalo još mnogo starinskog i patrijarhalnog, ima vrlo mnogo ličnog, impresionističkog, lirskog.
Milićević, Vuk - Bespuće
oko ognjišta, čekajući da se razgori vatra, uz lojanu svijeću, zadjevenu u čašu sa kukuruzom, dok se iz nekog mračnog kuta ne pojavi jedna trudna žena, obučena na brzu ruku, koja im svari kavu.
Radičević, Branko - PESME
„Ja obiđo mloge dole, Mloge reke, mloga vrela, Gore, luke, stene gole, Mloge dvore, mloga sela; I opeta nigde kuta Deno mlađan da se stanim, Da s' nemirna manem puta, Svog života dan predanim.
Tako krčmi već dođoše, I unutra uniđoše, On u kuta tamo jedna Uza zida klonu ledna, Čelo tiska uza njega, Jer tu celi oganj legâ, Misli što bi sa njim sada, Misli, al'
“ A iz svakog opet ječi kuta: „Ajd' odatle, izdajico ljuta!“... Vri mu glava, a mozak se kreće, Čini mu se, ni đavo ga neće...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I jedne noći, dok Žarko luta sa svojim Žućom tražeći spas, u tuđem kraju, bez topla kuta, odjednom čuše tajanstven glas: „Vi, koje veže drugarstvo vrelo, junaci mladi bez straha, mane, znajte, ko traži
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A noć je bila jednako mračna, i dvorište, kaldrma skamenjena. Jedino iz onog tamo kuta u dnu dvorišta, gde se slivala i skupljala nečistoća, zaudaralo je, na đubre, na trulež.
A to sve zato da bi bila što dalje od njih, da bi ih tako otuda, iz štale, iz kakvog kuta, iz mraka, mogla što više gledati.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Šantić LXXXI PRETPRAZNIČKO VEČE Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, I gluhi časi neosjetno teku. Na polju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim.
“ I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti, i sobu mi zari... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči, i od sreće plačem... A.
bajke tamnih šuma, Zar mutnim okom mladunac ne luta Po svodu neizmernom, k ušću druma, S bleskom Pitanja u dnu očnog kuta? „Nužnošću stvari duh ljudski je dužan Da stremi stazom ovog mučnog puta.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali ni to nije sve. Postoji u ljudima nešto što ih tjera iz njihovog vlastitog kuta gledanja, nešto što ih nagoni da budu pomalo pristaše svojih protivnika.
Bojić, Milutin - PESME
samo pepelištem luta, Gde misao ljudska smrvljena se zgara; On je uvek tu, kad groblje se otvara I prosipa suze od kuta do kuta. On, grobar džinovskih ugaslih vatara.
pepelištem luta, Gde misao ljudska smrvljena se zgara; On je uvek tu, kad groblje se otvara I prosipa suze od kuta do kuta. On, grobar džinovskih ugaslih vatara.
Mi, kao litija, lutamo s trubama Od kuta do kuta, od grada do grada, Čas sami, čas s decom, stadom i ljubama, Noseći stegove i vlasti i pada.
Mi, kao litija, lutamo s trubama Od kuta do kuta, od grada do grada, Čas sami, čas s decom, stadom i ljubama, Noseći stegove i vlasti i pada.
Ti si tako htela. Gledaćeš iz kuta, umorna i svela, Zavijena u greh i poročnu tamu, Ne oplakuj tada svoju bolnu dramu. Svakidašnja priča...
Šantić, Aleksa - PESME
Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, i gluhi časi neosjetno teku. Napolju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim.
I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti i sobu mi zâri... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči i od sreće plačem... 1910 — 1911. MOJ OTAC Još kô da ga gledam.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
da se ne čuje ništo... — Eh, što da se ne čuje? Lošo li je, pa da se kuta u kučine?! Zašto da se krije? — Aman, Doke!... Reč da ne iskoči za devojku. — Ta što... Za malko vreme...
Ima si, bre, i kasu za pare i espap, kako jedan trgovac, a ne kuta pare po avliju i po tavan, kako, ete, mačka što si kuta... Stade prvi kujundžija od Beograd do Peć i do Prizren!...
Ima si, bre, i kasu za pare i espap, kako jedan trgovac, a ne kuta pare po avliju i po tavan, kako, ete, mačka što si kuta... Stade prvi kujundžija od Beograd do Peć i do Prizren!... Mori, pa i da si nema pare, što je pa zab to?!