Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али у свему томе реалистичном описивању једнога кута Србије, где се сачувало још много старинског и патријархалног, има врло много личног, импресионистичког, лирског.
Милићевић, Вук - Беспуће
око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која им свари каву.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Ја обиђо млоге доле, Млоге реке, млога врела, Горе, луке, стене голе, Млоге дворе, млога села; И опета нигде кута Дено млађан да се станим, Да с' немирна манем пута, Свог живота дан преданим.
Тако крчми већ дођоше, И унутра униђоше, Он у кута тамо једна Уза зида клону ледна, Чело тиска уза њега, Јер ту цели огањ легâ, Мисли што би са њим сада, Мисли, ал'
“ А из сваког опет јечи кута: „Ајд' одатле, издајицо љута!“... Ври му глава, а мозак се креће, Чини му се, ни ђаво га неће...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И једне ноћи, док Жарко лута са својим Жућом тражећи спас, у туђем крају, без топла кута, одједном чуше тајанствен глас: „Ви, које веже другарство врело, јунаци млади без страха, мане, знајте, ко тражи
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена. Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.
А то све зато да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Шантић ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник. Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, И глухи часи неосјетно теку. На пољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим.
“ И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти, и собу ми зари... Из кута мукло бије сахат стари. Ја склапам очи, и од среће плачем... А.
бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По своду неизмерном, к ушћу друма, С блеском Питања у дну очног кута? „Нужношћу ствари дух људски је дужан Да стреми стазом овог мучног пута.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али ни то није све. Постоји у људима нешто што их тјера из њиховог властитог кута гледања, нешто што их нагони да буду помало присташе својих противника.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
само пепелиштем лута, Где мисао људска смрвљена се згара; Он је увек ту, кад гробље се отвара И просипа сузе од кута до кута. Он, гробар џиновских угаслих ватара.
пепелиштем лута, Где мисао људска смрвљена се згара; Он је увек ту, кад гробље се отвара И просипа сузе од кута до кута. Он, гробар џиновских угаслих ватара.
Ми, као литија, лутамо с трубама Од кута до кута, од града до града, Час сами, час с децом, стадом и љубама, Носећи стегове и власти и пада.
Ми, као литија, лутамо с трубама Од кута до кута, од града до града, Час сами, час с децом, стадом и љубама, Носећи стегове и власти и пада.
Ти си тако хтела. Гледаћеш из кута, уморна и свела, Завијена у грех и порочну таму, Не оплакуј тада своју болну драму. Свакидашња прича...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, и глухи часи неосјетно теку. Напољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим.
И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти и собу ми зâри... Из кута мукло бије сахат стари. Ја склапам очи и од среће плачем... 1910 — 1911. МОЈ ОТАЦ Још кô да га гледам.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
да се не чује ништо... — Ех, што да се не чује? Лошо ли је, па да се кута у кучине?! Зашто да се крије? — Аман, Доке!... Реч да не искочи за девојку. — Та што... За малко време...
Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута... Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Призрен!...
Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута... Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Призрен!... Мори, па и да си нема паре, што је па заб то?!