Jakšić, Đura - PROZA
starijega, ni stariji mlađeg, svi su se u golemoj žalosti složili; svi su bili bez otačastva, bez rodbine, bez kuće i kućišta — sve sami gonjeni mučenici!... Katkada je po sedam-osam stotina kola zastalo da se u kakvome ritu ili šumi odmore.
tako, stade među ljude, skide kapu i poče tužnim glasom govoriti: — Braćo, eto, ja ostadoh kô niko moj, bez kuće i kućišta; nemam krova gde ću glavu zakloniti... Tako on govori, a suze mu teku niz zabrinuto lice.
te, gospodine, — bogoradio je Nikola, — gledaj kako najbolje znaš; ta nije šala da ja pod starost ostanem bez kuće i kućišta!
Svedoci uđoše. Svaki je od njih govorio šta je koji znao. Nikola, kako je pod starost svoju ostao bez kuće i kućišta, i to sve zbog njega. Marko Ćosić, kako ga je onaj dan video gde švrlja oko Nikoline kuće.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Nemao ribe u Ribnici nemao vola u Volujcu ni ovce na Ovčaru! Ne smeo bez noža ni pred brata! Sa kućišta se na grobište premeštao! Ne našao ni korena, ni lista! Desnom rukom čorbu od leve mešao! 2.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad je sve dobro! Stara žena briznu u plač: — Daleko smo od dobra, moj sinko! Ostadosmo bez kuće i kućišta. Kapetana kao da neka ledena ruka ščepa za srce, ali ta ruka isto tako naglo popusti, jer on u isti mah opazi kako se
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zar vas nije dobro i verno služio Peja? Ti nam obeća u Rosiju preselit nas. Imali smo i kućer i kućišta. A pogledaj me sada. U nas više nema, naka, ni gunja, ni sukna, ni opanaka. Zar ne vidiš da sam prava prosjakinja?
Može, kažu, ali da grečeski pojimo. Svi nas regulišu. Da kuće i kućišta po koncu nabijamo i dudove sadimo! Rešili da čak i po crkvama našim, u našoj Serviji, grečeski popovi grečeski
“ „Ja nisam! Vas ste, dvojica, istu mater sisali, blaženopočivšu. Ja nisam! Ja postadoh ajlugdžija i nemam ni kuće, ni kućišta, a sahranio sam ženu. Nemam familiju! Bilo pa prošlo! Što bih se ja Trifuna klonio?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kao i u duši Isakovičevoj, i u njihovim dušama nastade praznina. Kuće i kućišta zaboraviše, na ženu i decu više nisu mislili, a svoju muku i znoj osećahu sve jače.
Praznina njegovog života, uzaludnost porodice, žene i dece, kuće i kućišta, povratka, svega toga što čine, rasla je otkada ih je gledao mnoge, tako daleko od njine zemlje, u tuđini, kroz koju su
sebe, ne mareći za vruć, letnji dan, iza hladovitog bagrenja, ni za sve ostalo što se moglo videti sa brda, travuljine, kućišta, bare, kamenite zgrade, na kojima su nepomično stajali, na čekrku, gvozdeni petlovi.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
za Divonjom vrati se kući da vidi svoj zavičaj, pa kad ne nađe ništa već samo dvije topole gdje su nikle iz njegovog kućišta, presvisne i on od žalosti.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Posle revolucije, porodica pop Mitina ostala je bez kuće i kućišta. Moja baba, Jula, othranila je mog oca valjušcima od crnoga brašna. „Daleko mi je Banat, crna košulja!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Odrekao se ne samo sveta i šta je god u svetu, | nego i samoga sebe; bez kuće i bez kućišta, bez vatre i bez ognjišta, kao ptica usamljena i ujedinjena u gori život valja da provede.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ni kuće, ni kućišta... Ili su nas iznurene i malaksale snosili sa položaja u bolnice, gde su se sticali iz mnogih komandi i sa raznih
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Prije nekoliko godina — poče Dule, a čelo mu se namršti — diže ga spa'ija sa starog kućišta i naseli na njegovu starevinu nekakva Ličanina. Žao je to, prežao bilo pokojnom Miji, ama, šta je mogô!
Tako je on, kukavac, ostô kô okresana grana sâm samdijan! Jedva su ga digli sa starog kućišta. Baš sam se tukô kad ga digoše. — 'Ajde, stari, prtljaj! — vele mu đendari.
Nemoj, gospodine, da na mene pane prokletstvo: da sam ugasio svoju krsnu svijeću; da sam ostavio svoju krv brez kuće i kućišta, a na 'vakom današnjem zemanu! Nemoj, moja slatka dušo, da se zatre moje pleme... moja krv, Bog ti svaku sreću dao!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— No idi, svirepi, pašćeš ti kakvom đavolu u ruke, koja će te toliko kinjiti i štipati da ćeš se i kuće i kućišta ratosiljati. Onda ćeš jamačno potražiti dobru aginu kćer, i bar možeš reći: Ovde leži pokojna moja nesuđenica.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PO GROBLjU Da izađemo pošetati se po groblju, Te s otvorenim očima da vidimo Gde su našem pustom životu domovine, Kućišta i dugo boravljenje ovoga sveta. Nije li y zemlji?