Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Znaš šta, Stanko? — reče on. — Pošto ovi ne mogu ići, to da svršimo s njima ovde. I oroz na njegovoj puški kvrcnu. Taj nejaki zvuk oroza jeknu strašno. I Marinko i Kruška prenuše i skočiše. — Ići ćemo! — rekoše obojica u glas.
Kaži im da sam te za njima poslao! Oroz kvrcnu... Lazara probi znoj... — Zakleo sam se pred tvojim ocem i poštenim starcima da ću se tvojom glavom triput koturnuti!.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U gornjoj Krajini detinji zub kvrcnu nečim gvozdenim (najbolje je čelikom) govoreći pri tom: „Oj, zubiću biseriću! kako ovo gvožđe stanjo, tako i ti i svi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Mačak nanišani u hrbat zvjerke, zatvori oči i povuče za obarač. Kvrc! Prevari ga vjerna kubura, ne opali. Kvrcnu samo oroz, ali to majstora Mačka više uplaši nego da je zagrmio top. — Pazi, zaboravio sam da je potprašim barutom!
— Gasi! — prošišta mu Mačak u samo uvo. Prekidač kvrcnu. Tama potrpa dječake. Istog trena iz dubine hodnika začu se jasno i ponovljeno: — Ej, ej!