Употреба речи кврцну у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. И ороз на његовој пушки кврцну. Тај нејаки звук ороза јекну страшно. И Маринко и Крушка пренуше и скочише. — Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас.

Кажи им да сам те за њима послао! Ороз кврцну... Лазара проби зној... — Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У горњој Крајини детињи зуб кврцну нечим гвозденим (најбоље је челиком) говорећи при том: „Ој, зубићу бисерићу! како ово гвожђе стањо, тако и ти и сви

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Мачак нанишани у хрбат звјерке, затвори очи и повуче за обарач. Кврц! Превари га вјерна кубура, не опали. Кврцну само ороз, али то мајстора Мачка више уплаши него да је загрмио топ. — Пази, заборавио сам да је потпрашим барутом!

— Гаси! — прошишта му Мачак у само уво. Прекидач кврцну. Тама потрпа дјечаке. Истог трена из дубине ходника зачу се јасно и поновљено: — Еј, еј!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности