Obradović, Dositej - BASNE
” „Ha, međer zašo i mi zecovi, kako čujemo pse da laju, a mi se uplašimo, pak čistac!” Lav se na to osmehne, i ne odgovori ništa.
Dučić, Jovan - PESME
U strašnoj noći čulo se kako laju lisice. Čovek koji je bio izgubio put u pomrčini, i sklonio se ovde od zla vremena, ne prepozna u domaćinu čoveka
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A kere zalajale iz celog komšiluka, pa laju, laju, a ja i’ rasterujem žaračem i branim pokojnog mog. A on oslabio, bože, pa pocrnio u licu, a na glavi mu neki
A kere zalajale iz celog komšiluka, pa laju, laju, a ja i’ rasterujem žaračem i branim pokojnog mog. A on oslabio, bože, pa pocrnio u licu, a na glavi mu neki stari
Pa i sama životinja i živina nije ona letošnja. I šarovi se povukli pod ambar, pa ređe laju. Povazdan spavaju pod ambarem, a lanu tek u snu kad im, to jest, što neprijatno i strašno dođe u snivanju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kažte vi njima da ne laju! Ta mi plaćamo polovinu!“ Isakovič je u Budimu bio postao neprijatan, jer je bio iznuren od onog ludog jahanja kroz
Muž joj na to podviknu, grubo, da žene, o vojenim stvarima, ne treba da laju! Pavle na to ućuta, kao da ga je neko po ustima udario. Nikad nije bio čuo Petra da, tako, sa ženom govori.
Pavle mu onda reče da se zato i iselio iz Engela, jer tamo i laćmani laju. Tako je, u toj loži, otpočela jedna od onih serbskih svađa, koje čikanjem počinju, a koje se tučama završavaju.
Valjda da uteši i umiri svoju jetrvu, odgovarala je, zapušivši uši da ne čuje pse kako laju: „Ajde, ajde, sriće ti! Nije ni Višnjevski dvogub! Nisam ni ja ditence!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Poduže je trajalo, dok su do prvog sela došli. Kad u prvo selo stignu, seoski kerovi laju i putnike probude. — Čamčo, kakvo je ovo selo?
Milićević, Vuk - Bespuće
Iza kuća izviri koja žena, povezana rupcem, i brzo se sklanja. Psi na lancu trzaju se i laju. Vide se razvaljeni plotovi, guste i zbijene živice, ogrezle u zelenilo. Iza kuće odsijeva blago Una u daljini.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Pokazaću svetu crn gvozdeni panj: drvenim mačem presečen nakovanj! Kroz mračne zemlje, što sa lanca laju, s drvenim ću mačem poći na aždaju! Krenuću u oblak, usijan ko sač, da nabodem zmaja na drveni mač!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ala je strašno! I psi se seoski utajili, pa ne smeju ni da laju; svaki se zavuk’o pod neki zaklon, pa ćuti, tek poneki od straha zaurla...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad ogladni, najede se pasulja i kavurme I sluša pse dok laju do na kraj Karaburme. Jednom rukom zahvata hranu, drugom drži makaze Koje i same, po novinama, sagrešenja nalaze,
IZ ISTORIJE ŽALOPOJKE SREDNjOVEKOVNOG DVORSKOG PESNIKA JESENjA ŽALOPOJKA Fenjer gori i psi laju i u nedra drevnih njiva Od večeri do razdanja sa neba se kiša sliva.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Vuci su ti ljuto pogladnjeli; nek ti sine sablja damaskija, da ne laju paščad na Proroka! SVAT CRNOGORAC Đe si, Marko, nagnuta delijo?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Teško vezu na debelu bezu, Ogrlici na useđelici, A skerletu na obešenjaku! Teško vuku za kime ne laju I junaku za kim ne govore! Teško vuku koga tice hrane, A junaku koga žene brane.
— Kažu da reče kaluđer kad ko kaže da je tuča pobila ili da će pobiti — vinograde. Po pustoj crkvi i psi laju. — Ovako je rekla popadija kad je vidjela da drugi jedu bez njena popa poskurice u oltaru.
— Kad se sunce rađa. 2 Pitali su vuka: — Bojiš li se pasa? — ne bojim, ali mi nije milo da na mene laju. 3 Pitali su konja: — Kakva je najgora slama? — Bobova. — A ima li gore od bobove? — Ima: kad su prazne jasle.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
misli skrile kojekuda: Ko kad u gradić gde se već svi znaju Bane u stari sokak nova luda I nagna narod u beg (dok psi laju). Da je bar mira kada nema reči I tiha pustoš kad misli neima: Pa da se legne kao kad se leči.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I opet noću sa planina silaze ludi i voda. U lipovoj kori donose decu. Psi laju po njihovom tragu. I od gladi postadoše kurjaci. U Tim proticanjima krv nam se iskvarila.
„Kao u Prerovu laju psi. Odavno nisam čuo da ovoliko laju. Mesečina“, rekao je Vukašin. Ležao je na podu, do pojasa pokriven čergom, s
„Kao u Prerovu laju psi. Odavno nisam čuo da ovoliko laju. Mesečina“, rekao je Vukašin. Ležao je na podu, do pojasa pokriven čergom, s rukama u starim čakširama pod glavom.
“ Uplašen, brzo je koračao po sobi. Po selu su psi grizli tmušavu pomrčinu. „Tamo, Aćime, u tom božjem selu, ne laju psi. I mrtvacima ne grizu tabane.“ „Ja s tobom ozbiljno razgovaram!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
mlin ili đeram škripi, i po ceo celcat dan gleda kako se volovi brane od obada, a noću opet sluša kako krekeću žabe i laju psi, i samo i sve to, i ništa više — sve mu to dosadilo i dozlogrdilo, dakle, onde sedeći pod onim bagrenjem ispred
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I GRK 363 PUSTIO BIH JA NjEGA, ALI NEĆE ON MENE 364 ĆOSO ŽUTE BRADE I TOMA GA ZNADE 365 STRANAC I CRNOGORAC 366 LAJU PSI U SELU 367 DA HOĆE SVAK UMRIJETI!
Najedanput zaurlaše psi na dvorištu. Mlada iskoči da vidi, a kad se vrati, svekar je upita: — Na šta laju psi, snašo? — Pa na usta, svekre. — More, ja to znam, ali te pitam na koga laju psi.
— Pa na usta, svekre. — More, ja to znam, ali te pitam na koga laju psi. — E, to je što drugo, — reče snaha. — Kazaću ti i to, ali bolje je da pitaš moga oca.
Stranac, videći da je na prvom koraku ograisao, okani se ispitivanja, i povrati se oklen je i došao... LAJU PSI U SELU U nekom selu u vojničkoj krajini, pripovijeda se, bio je njeki kapral Markelja.
se već zamorio poslom, često bi bacio oči k selu i nješto prisluškivao, pak bi najposlje rekao: — Slušajte, ljudi: psi laju u selu! — Da šta će, — rekao bi mu koji šaljivac — da šta će kad ne znaju pjevati?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Zato im treba zube vaditi. A ako dosad nisu vađeni, Treba im smesta glavu odseći, Da više ne laju!... PRVI TURČIN: Mašalah, babo! Baš ni oni Hafis, što je u Stambolu knjigu učio, ne bi ljepše tumačit umio.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
trenut da zaboravi da je ovo borba, puščani pukot učini mu se kao lavež hiljadama zlih pasa koji s neopisanom pakošću laju jedan na drugog. Bilo je posle 6 časova u veče, kad se puščana praska najedanput naglo preseče.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Župči kod Breze, uoči Božića, momci ili dečaci, idući od bašte do bašte, zavijaju (»laju«) kao vukovi oko šljiva da bi bolje rodile (GEI, 19—20, 1970—1971, 166).