Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” „Ха, међер зашо и ми зецови, како чујемо псе да лају, а ми се уплашимо, пак чистац!” Лав се на то осмехне, и не одговори ништа.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У страшној ноћи чуло се како лају лисице. Човек који је био изгубио пут у помрчини, и склонио се овде од зла времена, не препозна у домаћину човека
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А кере залајале из целог комшилука, па лају, лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог. А он ослабио, боже, па поцрнио у лицу, а на глави му неки
А кере залајале из целог комшилука, па лају, лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог. А он ослабио, боже, па поцрнио у лицу, а на глави му неки стари
Па и сама животиња и живина није она летошња. И шарови се повукли под амбар, па ређе лају. Поваздан спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кажте ви њима да не лају! Та ми плаћамо половину!“ Исакович је у Будиму био постао непријатан, јер је био изнурен од оног лудог јахања кроз
Муж јој на то подвикну, грубо, да жене, о војеним стварима, не треба да лају! Павле на то ућута, као да га је неко по устима ударио. Никад није био чуо Петра да, тако, са женом говори.
Павле му онда рече да се зато и иселио из Енгела, јер тамо и лаћмани лају. Тако је, у тој ложи, отпочела једна од оних сербских свађа, које чикањем почињу, а које се тучама завршавају.
Ваљда да утеши и умири своју јетрву, одговарала је, запушивши уши да не чује псе како лају: „Ајде, ајде, сриће ти! Није ни Вишњевски двогуб! Нисам ни ја дитенце!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Подуже је трајало, док су до првог села дошли. Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. — Чамчо, какво је ово село?
Милићевић, Вук - Беспуће
Иза кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склања. Пси на ланцу трзају се и лају. Виде се разваљени плотови, густе и збијене живице, огрезле у зеленило. Иза куће одсијева благо Уна у даљини.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Показаћу свету црн гвоздени пањ: дрвеним мачем пресечен наковањ! Кроз мрачне земље, што са ланца лају, с дрвеним ћу мачем поћи на аждају! Кренућу у облак, усијан ко сач, да набодем змаја на дрвени мач!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ала је страшно! И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад огладни, наједе се пасуља и кавурме И слуша псе док лају до на крај Карабурме. Једном руком захвата храну, другом држи маказе Које и саме, по новинама, сагрешења налазе,
ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖАЛОПОЈКЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ДВОРСКОГ ПЕСНИКА ЈЕСЕЊА ЖАЛОПОЈКА Фењер гори и пси лају и у недра древних њива Од вечери до раздања са неба се киша слива.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Вуци су ти љуто погладњели; нек ти сине сабља дамаскија, да не лају пашчад на Пророка! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Ђе си, Марко, нагнута делијо?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тешко везу на дебелу безу, Огрлици на усеђелици, А скерлету на обешењаку! Тешко вуку за киме не лају И јунаку за ким не говоре! Тешко вуку кога тице хране, А јунаку кога жене бране.
— Кажу да рече калуђер кад ко каже да је туча побила или да ће побити — винограде. По пустој цркви и пси лају. — Овако је рекла попадија кад је видјела да други једу без њена попа поскурице у олтару.
— Кад се сунце рађа. 2 Питали су вука: — Бојиш ли се паса? — не бојим, али ми није мило да на мене лају. 3 Питали су коња: — Каква је најгора слама? — Бобова. — А има ли горе од бобове? — Има: кад су празне јасле.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
мисли скриле којекуда: Ко кад у градић где се већ сви знају Бане у стари сокак нова луда И нагна народ у бег (док пси лају). Да је бар мира када нема речи И тиха пустош кад мисли неима: Па да се легне као кад се лечи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И опет ноћу са планина силазе луди и вода. У липовој кори доносе децу. Пси лају по њиховом трагу. И од глади постадоше курјаци. У Тим протицањима крв нам се искварила.
„Као у Прерову лају пси. Одавно нисам чуо да оволико лају. Месечина“, рекао је Вукашин. Лежао је на поду, до појаса покривен чергом, с
„Као у Прерову лају пси. Одавно нисам чуо да оволико лају. Месечина“, рекао је Вукашин. Лежао је на поду, до појаса покривен чергом, с рукама у старим чакширама под главом.
“ Уплашен, брзо је корачао по соби. По селу су пси гризли тмушаву помрчину. „Тамо, Аћиме, у том божјем селу, не лају пси. И мртвацима не гризу табане.“ „Ја с тобом озбиљно разговарам!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
млин или ђерам шкрипи, и по цео целцат дан гледа како се волови бране од обада, а ноћу опет слуша како крекећу жабе и лају пси, и само и све то, и ништа више — све му то досадило и дозлогрдило, дакле, онде седећи под оним багрењем испред
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И ГРК 363 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 364 ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ 365 СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ 366 ЛАЈУ ПСИ У СЕЛУ 367 ДА ХОЋЕ СВАК УМРИЈЕТИ!
Наједанпут заурлаше пси на дворишту. Млада искочи да види, а кад се врати, свекар је упита: — На шта лају пси, снашо? — Па на уста, свекре. — Море, ја то знам, али те питам на кога лају пси.
— Па на уста, свекре. — Море, ја то знам, али те питам на кога лају пси. — Е, то је што друго, — рече снаха. — Казаћу ти и то, али боље је да питаш мога оца.
Странац, видећи да је на првом кораку ограисао, окани се испитивања, и поврати се оклен је и дошао... ЛАЈУ ПСИ У СЕЛУ У неком селу у војничкој крајини, приповиједа се, био је њеки капрал Маркеља.
се већ заморио послом, често би бацио очи к селу и њешто прислушкивао, пак би најпосље рекао: — Слушајте, људи: пси лају у селу! — Да шта ће, — рекао би му који шаљивац — да шта ће кад не знају пјевати?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Зато им треба зубе вадити. А ако досад нису вађени, Треба им сместа главу одсећи, Да више не лају!... ПРВИ ТУРЧИН: Машалах, бабо! Баш ни они Хафис, што је у Стамболу књигу учио, не би љепше тумачит умио.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
тренут да заборави да је ово борба, пушчани пукот учини му се као лавеж хиљадама злих паса који с неописаном пакошћу лају један на другог. Било је после 6 часова у вече, кад се пушчана праска наједанпут нагло пресече.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Жупчи код Брезе, уочи Божића, момци или дечаци, идући од баште до баште, завијају (»лају«) као вукови око шљива да би боље родиле (ГЕИ, 19—20, 1970—1971, 166).