Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
sam kô ja u nekoj velikoj varoši, pa kô neke velike, velike kuće: pa kô ja se vozim na zlatnim kolima; pa se sve ljuljaju kao vladičina! — Pa sad ćeš, 'ćeri, u ime boga, u Biograd — reče pop i silom razvuče usta. — Tamo ćeš svega vidjeti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
selu, Trifun je video, na utrini, sapete konje, koji skaču kao neki ogromni skakavci, a pod đermom, žene, kako se ljuljaju ispod obramica, noseći kotlove pune vode. Trifun je imao oko za žene iz svog naroda i bio je čuven po tome u mladosti.
Fenjeri, koji su se nizali ulicama, u mraku, ličili su na mrtvace koji lutaju, činilo se čak i da se ljuljaju. Češći su bili tek u centru varoši, ali i tamo, ne na ulici, nego pred dvorovima prinčeva i grofova.
Njegov konj, brđan, nije žurio, ljuljao ga je ravnomerno, kao što decu u kolevci ljuljaju, ali je odmicao u brda, lako, korakom, brzo, sigurno. Panjeve je obilazio. Dugim repom ih je samo dodirnuo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sjedi on sam naprijed, švićka kamdžijom, a na metar ispred njega ljuljaju se sjajne okrugle Marijanine sapi. Daj sad zini i zapjevaj, majčin sine, u ovoj tjeskobi, kad se pred tobom, nadohvat
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Meni se, naravno, ne soviše! Kome je do knjavanja kad se živi tako kratko? Tako, kad neću da zaspim, a oni me ljuljaju. Gospode, koliko su me ljulali, kad se samo setim! Ljuljali su me u ogromnim količinama.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Strašan je to posao. Brodovi se ljuljaju, čekrci škripe, a mulj, užasno blato sa dna morskog, puno mrtvih, sitnih riba, razliva se po palubi, tako da se ljudi
Ćuti se i stenje. Mreža je kao beskrajna, a blato jednaš zaliva kljun broda. U vodi se ljuljaju crne senke. Satima rade za taj momenat. Ljudi su kao od gline. Užetom biju blato sa mreže.
Ja gledam pogurena leđa kočijaša kako se već tri sata ljuljaju po topotu kopita, sad brže, sad lakše. Sa njega se diže mokra para i pada u kola, u maglu oko fenjera.
Drhti, ljulja se, odbleskuje. Gubi svoju tvrdoću i sav se pretvara u senke, što se ljuljaju u kiši. Tako je beskrajan, a tako je lak, kao da je sazidan od karata. Izlazim na svoj najmiliji most; on je sav mokar.
Mrak svud, neki providan, žut mrak, koji guši. Iza jedne užasne stene, tankovrhi kao konoplja, ljuljaju se jarboli. Strašne, ogromne krpe i mreže lepršaju po kućama.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Druge, koje liče na hipokampe, obaviju se oko stabla alga i sa ovima se ljuljaju na površini mora, osigurane tako od očiju i napada riba grabljivica.
Evo gde beže i ajkule, uznemirene hukom i bukom na površini, i talasima koji već dopiru i do nas i ljuljaju našu posmatračnicu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ „E, da se spase život, ko se ne bi odrekao oca? Sto očeva da imam, kad se ovako naoblači a konopčići se ljuljaju na direcima, tanki kao prsti...“, kapetan se malo našalio. Ti grešiš što ga toliko mrziš. — Ništa nisam čuo!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A vrijeme je ugodilo, tišina je kao u tlehu; u dugome zatonu more se tek povija, brodice se lagano ljuljaju, a pučina dršće u sjaju sunca što se odbljeskuje na prozorima uz more poređanih kuća.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
kao dren«, Karadžić, 2, 1900, 99; Sofrić, 86), i opasuju (»da budu zdravi kao dren« Karadžić, 3, 124), ili se o nemu ljuljaju (radi zdravlja, ili »da ne bi bolela leđa«, Sofrić, 86; GZM, 6, 371; ZNŽOJS, 6, 297).
I u tom i u drugim krajevima, i iz istog razloga, ljuljaju se na Bele poklade (іbіdem; SEZ, 14, 32). U Levču na poklade uveče stariji ljudi igraju »da bi k.
U okolini Đevđelije devojke, kad se ljuljaju, bivaju udarane k. po nogama, da bi se što pre udale (SEZ, 40, 70). U Bosni i Hercegovini k.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kaloferlijski han ili na Bit-pazar, gde igra oro; ili u neku avliju ili neki poširi ćorsokak, gde se momci i devojke ljuljaju bele nedelje na „nišaljkama“, i gde se zagrljeni momak i devojka ljuljaju, a društvo im peva: „Čije pero na nišaljku,
ili neki poširi ćorsokak, gde se momci i devojke ljuljaju bele nedelje na „nišaljkama“, i gde se zagrljeni momak i devojka ljuljaju, a društvo im peva: „Čije pero na nišaljku, gajtane moj!
razgovr, mlađe na ašikovanje, a dečurliju na jurenje; kada oživi ispod drveća od onih silnih ljuljaški, pa jedni se ovamo ljuljaju, a drugi im pevaju, a drugi onamo igraju, a Cigani im sviraju. Skupio se svet.
Tu je u blizini i nišaljka (ljuljaška), i oko nje puno sveta. Ljuljaju se i pevaju „Čije pero na nišaljku, gajtane moj“! Oni iz kola idu pa ljuljaju druge ili se sami ljuljaju, a oni sa nišaljke
Ljuljaju se i pevaju „Čije pero na nišaljku, gajtane moj“! Oni iz kola idu pa ljuljaju druge ili se sami ljuljaju, a oni sa nišaljke idu u hvataju se u kolo.
Ljuljaju se i pevaju „Čije pero na nišaljku, gajtane moj“! Oni iz kola idu pa ljuljaju druge ili se sami ljuljaju, a oni sa nišaljke idu u hvataju se u kolo.
Svršila se i ova igra. Odmaraju se i igrači — neki idu „nišaljci“ da se ljuljaju. Razleže se pesma s nišaljke, razgovor na sve strane, samo se drugarice ućutale. — Vaske, mori!